Federalni program izbora škole koji će biti pokrenut sledeće godine mogao bi postati jedan od najvećih izvora finansiranja za K-12 obrazovanje u zemlji, čak i ako samo deo poreskih obveznika koji ispunjavaju uslove za federalne poreske kredite koje program pruža odluči da ih iskoristi.
Američka Federacija za Dece, organizacija koja zagovara izbor škole, procenjuje da bi, ako program podstakne jednog od pet podobnih poreskih obveznika da doprinese organizacijama koje dodeljuju stipendije učenicima K-12, mogao da prikupi 37,6 milijardi dolara. Ta suma se može porediti sa ukupnim sredstvima programa Title I — koji cilja na učenike u nepovoljnim uslovima — i Zakona o obrazovanju osoba sa invaliditetom (IDEA), dva najveća izvora finansiranja za škole koje izdaje Ministarstvo prosvete SAD.
Gotovo tri četvrtine poreskih obveznika biće podobno za učestvovanje sledeće godine kada program zvanično krene, navodi AFC u novom izveštaju. Ove brojke su veće nego neke druge široko raspravljene procene, prema izveštaju AFC.
Federalni program stipendija uz poreski kredit, uspostavljen kroz prošlogodišnji Zakon „One Big Beautiful Bill Act“, dozvoljava podobnim poreskim obveznicima da doniraju do 1.700 dolara organizaciji koja dodeljuje stipendije i da za tu donaciju dobiju poreski kredit u iznosu od jednog dolara za svaki dolar, preusmeravajući novac koji bi inače završio u federalnoj riznici. Te organizacije koje dodeljuju stipendije zatim dodeljuju sredstva učenicima javnih, privatnih i kućnoškolskih (home-school) porodica za trošenje na razne prihvatljive troškove, poput školarine, dodatnog podučavanja i knjiga.
Razumevanje koliko donatora ispunjava uslove i koliko bi mogli da daju predstavlja važan korak u razumevanju opsega ambicioznog novog mehanizma finansiranja škola. Nova AFC-ova analiza jeste među nekoliko rane faze pokušaja aktivista i drugih da sagledaju koliko bi program mogao da naraste.
Ukoliko organizacije koje dodeljuju stipendije prioritizuju učenike iz porodica sa niskim prihodima i one sa invaliditetom, kako su već obećale, veliki deo tog novca mogao bi da ode učenicima koji su najugroženiji, rekao je Patrick Graff, viši saradnik u Američkoj federaciji za decu, koji je sproveo analizu.
„Još uvek mnogo ljudi ne zna za ovaj novi poreski kredit“, rekao je. „Kada krene u punom zamahu, to će biti značajan iznos federalno podstaknutih novih sredstava za obrazovanje širom zemlje.“
Federalni program nema ista ograničenja kao državne stipendije zasnovane na poreskim kreditima
Da li će 20% podobnih poreskih obveznika odlučiti da učestvuju ostaje otvoreno pitanje. Ali čak i ako bi učešće bilo znatno niže, program bi i dalje mogao postati važan izvor finansiranja za učenike, rekao je Graff.
Ako 5% podobnih poreskih obveznika donira, i dalje bi značilo 9,4 milijarde dolara godišnje za stipendije, zaključila je analiza. (Zapisnici Kongresa procenjuju da bi program mogao narasti do 4,4 milijarde do 2034. godine; drugi ga predviđaju kao još veći.)
Trenutno, oko 1% do 3% podobnih poreskih obveznika učestvuje u sličnim programima na državnom nivou, pri čemu 3% obično donira u državama sa zrelim i dobro uspostavljenim programima stipendija zasnovanim na kreditima. Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih bi federalni program mogao biti uspešniji u privlačenju donatora, prema analizi.
Za početak, državni programi imaju plafone na iznos koji organizacija koja dodeljuje stipendije može prikupiti tokom jedne godine, pored ograničenja na iznos koji države mogu dodeliti po kreditima, dok federalni program takvih ograničenja nema. Krajnje, mnoge države dozvoljavaju donacije korporacijama, što bi moglo dodatno reducirati broj poreskih obveznika koji mogu da ostvare kredit pre nego što se dostigne plafon programa.
Osim toga, u državnim programima stipendije su rezervisane za učenike koji koriste školarine privatnih škola. Federalni program, s druge strane, dopustiće da stipendije idu učenicima u javnim školama, a u mnogim državama i porodicama koje školuju decu kod kuće. Korisnici će moći potrošiti novac na širok spektar prihvatljivih troškova, a ne samo na školarinu privatnih škola.
„To je ogroman svet učenika, kao i broj potencijalnih donatora“, rekao je Graff. Ukazujući na to kako će učenici upisani u javne škole biti podobni za stipendije i kako škole mogu da osnuju sopstvene organizacije koje dodeljuju stipendije, dodao je: „Razmislite o svim porodicama javnih škola koje bi želele da doniraju kako bi pomogle poboljšanju svojih lokalnih škola. To je velika razlika u pogledu mogućeg učešća.“
Na kraju, potencijalni donatori verovatno su svesniji federalnog programa koji funkcioniše u većini zemlje nego programa koji posluje u jednoj državi. Svest donatora jedna je od najvećih izazova za državne programe koji ne dosežu svoje kapacitete, navodi se u izveštaju.
Među drugim nalazima iz izveštaja:
- 121,5 miliona poreskih obveznika na kraju će biti podobno da donira i primi poreske kredite.
- 100 miliona poreskih prijavitelja podobno je da donira potpuno 1.700 dolara i primi maksimalni kredit po zakonu.
- 31 država koje su se uključile ili su na putu da učestvuju imaju 68,3 miliona podobnih donatora, sa kapacitetom da daju 104,9 milijardi dolara.
- 20 jurisdikcija koje nisu uključene imaju 53,2 miliona podobnih donatora, koji i dalje mogu da dobiju poreski kredit za doniranje organizaciji koja dodeljuje stipendije u drugoj državi, sa kapacitetom od 83 milijarde dolara.
Potencijalne barijere: nedovoljno novca, administrativno opterećenje, nepovjerenje u administraciju Trampa
Iako federalni program možda ne nailazi na neke od izazova sa kojima se suočavaju državni programi, i dalje postoje prepreke za njegov rast.
Svest – kako za potencijalne donatore, tako i za porodice koje primaju stipendije – konstantno predstavlja izazov za državne programe zasnovane na poreskim kreditima, rekao je Josh Cowen, profesor politike obrazovanja na Univerzitetu u Mičigenu. Isto tako, administrativno opterećenje za poreske obveznike koji žele da doniraju organizacijama koje dodeljuju stipendije i da podnesu odgovarajući kredit takođe je izazov.
„Celi program poreskog kredita vredi koliko i osnivačka baza darodavaca“, rekao je Cowen.
Izveštaj predlaže način da se olakša učestvovanje poreskih obveznika koji bi inače imali poteškoća da daju 1.700 dolara odjednom. Prema postojećim pravilima o odbitku, interesovani donatori bi mogli da smanje svoje federalne odbitke sa svoje plate i da vrše dvonedeljne doprinose od 65 dolara, što bi do kraja godine dostiglo limit od 1.700 dolara.
Većina demokratskih guvernera još nije uključila svoje države u program. Ali više njih bi se moglo pridružiti čim vide detalje u pravilima programa, koje bi Ministarstvo finansija trebalo da predloži do kraja septembra. Ali postoji još mnogo razloga zbog kojih ti guverneri mogu biti zabrinuti, rekao je Cowen.
Njihova zadrška nije samo u vezi sa politikom izbora škole. Demokratski guverneri razumeju prednosti programa, ali postoji i veliko nepovjerenje u Trampovu administraciju, dodao je Cowen, ističući nedavne vesti da bi administracija mogla da predloži ukidanje poreskog izuzetka privatnih K-12 škola i univerziteta zbog politika koje pomažu učenicima na osnovu njihove rase, kao što su dodeljivanje stipendija.
„Zahtev ovih demokratskih guvernera je: Potencijalno ćete otvoriti veliki broj neprofitnih organizacija u vašoj državi koje se bave isključivo učenicima K-12 i biće u mogućnosti da budu podložne istragama od strane Trampovih ljudi“, rekao je Cowen.
S druge strane, međutim, pošto poreski obveznici mogu da doniraju organizacijama koje dodeljuju stipendije bilo gde u zemlji i dobiju poreski kredit, demokratski guverneri možda neće voleti videti sav taj potencijalni novac koji ide učenicima u drugim državama, dodao je Cowen.
„Ja sam u Mičigenu. Ako ostanemo izvan toga, garantujem da će puno donatora ići u Ohajo ili Indiana“, rekao je. „To je visoko očekivanje od guvernera da pusti taj novac da odlazi susedu.“
