Uspon pametnih telefona, društvenih mreža i veštačke inteligencije menja način na koji deca odrastaju.
Neke studije povezuju upotrebu digitalnih tehnologija kod mladih sa većim rizikom po mentalno zdravlje, poput anksioznosti i depresije, dok druge ukazuju da tinejdžeri online prostore koriste na način koji im donosi korist.
U četiri odvojene diskusije na godišnjoj konferenciji Američkog psihološkog udruženja, stručnjaci su izneli svoje mišljenje o uticaju digitalnih tehnologija na socijalno-emocionalni razvoj i mentalno zdravlje adolescenata.
Digitalna tehnologija utiče na razvoj dece
Adolescenti su osetljiviji na društvene mreže nego odrasli jer se nalaze u razvojnom periodu u kome su društveni signali i nagrade posebno naglašeni, kaže Eva Telzer, profesor psihologije i neuroznanosti na Universitetu u Severnoj Karolini u Čapel Hilu. Oni su takođe u fazi gde njihove izvršne funkcije i prefrontalni korteks još uvek rastu.
Način na koji su društvene mreže projektovane— hraneći adolescentnu potrebu za društvenim nagradama—čine da mlađima bude izazovno da se odvoje, pronađu „tačku za pauzu“ i pređu na nešto smislenije ili zabavnije, kada postoji neprekidna petlja veoma privlačnog sadržaja, dodala je.
Društvene mreže su takođe omogućile adolescentima „opcije za duplo iskustvo, izbrisane granice interakcija sa ljudima koje ni ne poznaju,“ rekla je Linda Charmaraman, viša istraživačica u Wellesley centrima za žene na Wellesley Collegeu u Masačusetsu. Takođe su im otežale postavljanje sopstvene samosvesti i svesti o drugima u njihovoj okolini, dodala je.
Adolescenti su osetljiviji na to da ih vršnjaci posmatraju, rekla je Telzer. Postoji koncept zvani imaginarna publika, gde mislimo da nas svi vole i gledaju. Pre društvenih mreža, imaginarna publika mogla bi biti učionica njihovih vršnjaka. Sada je ta imaginarna publika cela njihova socijalna mreža—prijatelji, porodica, prijatelji prijatelja, pa čak i nepoznati, iznela je.
Sa druge strane, online svet može biti treći prostor za neke tinejdžere, dodala je Charmaraman. To može biti jedini prostor u kojem se osećaju sigurnim da istražuju ili izražavaju svoj identitet, i taj bezbedan prostor može biti i životno spasenje, zaključila je.
Deca boja doživljavaju drugačiji online svet u odnosu na bele vršnjake
„U ranoj do sredine 2010-ih, raspon tema i izazova koje adolescenata vode online postajao je sve opasniji,“ izjavila je Brendesha Tynes, profesorka obrazovanja i psihologije na Univerzitetu Južne Kalifornije.
Tinejdžeri vide sve više „rasno izazovanih traumatskih događaja“ online, kazala je Tynes, poput video zapisa mučenja bezociđenih ljudi u policijskim intervencijama i zatvaranja emigranata u ćelijama. Tinejdžeri takođe doživljavaju pristrasnost algoritama, poput filtera za selfije koji favorizuju evropske crte lica ili suspenzije naloga zbog teme vezane za crnce, dodala je.
Istovremeno, crnački tinejdžeri često su na čelu online trendova i stvaranja sadržaja, navela je Tynes.
Kako bi tinejdžerima pomogla da se snalaze u digitalnom svetu, Tynes preporučuje razvoj „digitalne i AI pismenosti koja razume rasu“—što podrazumeva prepoznavanje, kritičko sagledavanje i suočavanje s algoritamskom pristrasnošću u tehnologijama i, na kraju, stvaranje boljih tehnologija.
Diskusije o štetnostima tehnologije ne treba da zasene druge ozbiljne brige
Uticaji društvenih mreža i digitalnog sveta na tinejdžere „zauzimaju disproporcionalno veliki deo diskursa“, tvrdi Lisa Damour, starija savetnica u Šubert centru za dečje studije na Case Western Reserve University u Ohaju.
Zamislite krug sa rezom gde se nalazi uticaj na mentalno zdravlje mladih. Digitalna tehnologija predstavlja prilično mali deo tog segmenta, rekla je Damour. Veći komadi su genetika, mentalno zdravlje roditelja, to što se dešava kod kuće, pritisci u školi i marginalizacija, objasnila je.
Digitalna tehnologija se preliva na neke od tih faktora, ali „brine nas to što kada je tehnologija glavna tema u razgovoru o mladima, mi ne obraćamo pažnju na druge aspekte,“ poput sna i održavanja zdravih odnosa sa odraslima, navela je. Ako tehnologija ometa ono što je važno za celokupni zdrav razvoj dece, tada postoji smisla u razmatranju načina regulacije njihove upotrebe ekrana, dodala je. To bi moglo podrazumevati pravilo da telefon ne ostaje u sobi za spavanje jer utiče na san, rekla je.
Damour je takođe preporučila da se tinejdžerima postavi pitanje šta im se dopada, a šta ne, u vezi sa digitalnom tehnologijom i da zajednički rade na tome kako da ublaže loše aspekte.
Studenti bi trebalo da imaju veću ulogu u stvaranju zdravijih online iskustava
Niki Ajer veruje da mladi treba da budu deo stvaranja boljeg online okruženja.
„Mi smo onaj segment koji razume šta znači postojati i odrastati digitalno, te odrastanje u ovom virtuelnom pustinijskom prostoru,“ rekla je Ajer, kopredsjedavajka inicijative koje vode mladi, Design It For Us, i studentkinja osnovnih studija na Univerzitetu Kalifornije u Berkeleyju.
Današnji tinejdžeri i mladi odrasli možda su najpovezanija generacija, ali su i najusamljenija, dodala je Ajer.
„Oko vas je mnogo ljudi, stalno ste zajedno na putu. Na trgovima putujete, u parkovima ste, u kafićima ste. Ali mnogi samo gledaju u mobilne ekrane, a to ružan je način odrastanja za društvena bića kakva jesmo.“
Kroz Design It For Us, stotine mladih radi zajedno na stvaranju sigurnijih društvenih mreža. Zalažu se za „uzrasno prilagođen dizajn“ i bolju regulaciju određenih funkcija koje drže ljude angažovanim, poput beskonačnog skrolovanja, automatske reprodukcije i ciljane reklame.
„Naš cilj je da što više mladih sjedne za sto kako bismo uspostavili politike koje zaista odražavaju ono što želimo videti,“ rekla je Ajer.
