Kada sledećeg proleća deca iz ruralne Pensilvanije uđu u posebno prilagođeni školski autobus, neće sedeti sa rancima u krilu na putu ka časovima.
Umesto toga, ući će u prostor prilagođen senzornim potrebama namenjen da pomogne najmlađim učenicima u okrugu Monroe da se upoznaju sa alatkama koje im mogu pomoći da upravljaju velikim emocijama.
Pored klasične žute spoljašnjosti, jedva će primetiti da su u autobusu.
Unutrašnjost autobusa temeljno su preuredili zaposleni iz Pocono Services for Families and Children, koji upravlja lokalnim Head Start programom, a uklonjeni su tradicionalni sivi sedišta.
Zatim su zaposleni postavili plave gimnastičke prostirke po podu i uz zidove kako bi stvorili bezbedan prostor i udobnu taktilnu površinu — senzorni alat bukvalno ugrađen u sam okvir autobusa.
Projektor svetli unutra, stvarajući utisak da plafon autobusa predstavlja smirujuće noćno nebo, prepuno zvezda, sazvežđa i pokretnih pruga severne svetlosti. Tu su male kožne sofe i sto na kojem deca mogu da sede i igraju se igračkama ili vežbaju duboko disanje — ključnu tehniku za savladavanje velikih emocija. Postoji i šator u koji deca mogu da skliznu, gde mogu da sede na malim napuhanim sedištima kako bi blokirali spoljašnju buku i svetla.
Mobilna senzorna soba — osmišljena po uzoru na sličan, fiksni prostor u jednom od tri centra ranog detinjstva u okrugu koji služi deci uzrasta 3–5 godina — ima za cilj da deci rano i često izlaže zdrave veštine suočavanja i alate za regulaciju emocija pre nego što usvoje nezdrave navike, rekao je Džustin Ortiz, stručnjak za grantove u Pocono Services for Families and Children.
Takve senzorne sobe treba da pomognu deci da upravljaju svojim emocijama kako bi se smirile, fokusirale i vratile učenju sa jasnom glavom.
„Kao odrasli, mi imamo slobodu da ispunimo svoje emocionalne potrebe — možemo da prošetamo ili sednemo na sunce — ali deca nemaju uvek istu autonomiju, pa ih mi tražimo da budu emocionalno regulisana,“ rekao je Ortiz. „Ako njihovo rano učenje ovih senzoričnih veština pomaže, vidim to kao sveobuhvatan pristup koji ih postavlja na put do uspeha dugo, i u školi i van nje.“
The sensory bus takes a preventive approach to misbehavior
Neprimereno ponašanje učenika — ispadi besa ili emotivni izlivi, pobune i nepoštovanje prema nastavnicima i vršnjacima — postalo je češće u učionicama, a učestalost i jačina poremećaja su se povećale nakon pandemije, prema istraživanjima i anketama među prosvetarima u proteklim godinama.
Više od 8 od 10 javnih škola kaže da primeti usporen razvoj ponašanja i socijalno-emocionalnog razvoja kod svojih učenika, prema podacima iz maja 2024. godine iz School Pulse Panela Nacionalnog centra za statistiku obrazovanja (NCES), koji prati reprezentativnu grupu od više od 1.500 škola iz svake države i Distrikta Kolumbije. Takođe kažu da neprimereno ponašanje učenika šteti učenju i moralu nastavnika i osoblja.
Sposobnost da se upravlja emocijama, ponašanjem i pažnjom je veština koju ljudi stiču i razvijaju tokom vremena, a rani osnovnoškolskog perioda predstavlja vrhunac za učenje i vežbanje te veštine, rekla je Stefani Džouns, profesorka razvoja ranog detinjstva na Harvardu i direktorka laboratorije Ecological Approaches to Social Emotional Learning, ili EASEL, nedavno za Education Week.
Vođe u okrugu Monroe, smeštenom više od dva sata severno od Filadelfije, nadaju se da senzorni autobus može pomoći deci u njihovom programu ranog detinjstva da razviju neke od tih veština.
Autobus je opremljen „senzornim igračkama“, poput fidget spinnera, knjiga sa teksturiranim slikama, blokova i težinskih plišanih igračaka, dizajniranim da deci pomognu da usmere svoja osećanja u igru, umesto u ispade, i da im pomognu da se vrate emocionalnom balansu. Igračke takođe mogu pomoći deci da razviju finu motoriku i poboljšaju fokus — obje ključne veštine za decu u programima ranog detinjstva pre nego što uđu u sistem K–12.
The sensory bus will travel to early-childhood sites on a schedule
Autobus će putovati do najudaljenijih delova okruga gde programi ranog detinjstva još nemaju senzorne sobe u svojim zgradama i ne mogu da ih priušte.
Program za porodične usluge ovog okruga imao je dva školska autobusa, ali koristio je samo jedan, pa je Ortiz smatrao da bi transformacija jednog od njih u mobilnu senzornu sobu mogla koristiti svima uz značajno niže troškove nego postavljanje sobe u svakom od centara ranog detinjstva okruga.
Kada senzorski autobus krene na ulice kako bi Head Start učenici koristili proleće, verovatno će postojati raspored sa tačno određenim vremenima kada će biti dostupan u različitim centrima ranog detinjstva okruga, izjavila je Anne O’Malley, direktorka mentalnog zdravlja u organizaciji Pocono, u ovom mesecu tokom intervjua pre njenog odlaska u penziju.
Raspored će deci dati strukturu i nešto čemu mogu da se raduju svakog nedeljnog susreta, dodala je.
„Vizija autobusa je da bude zaista produžetak učionice,“ rekla je O’Malley. „Imamo neke senzorne alate u našim učionicama, ali ovo je dodatni terapeutski prostor koji nadilazi to.“
Građani i zajednice takođe mogu iznajmiti senzornu autobus za svoje događaje, rekao je Ortiz.
Kada je autobus u upotrebi — osim vremena vožnje — motor je isključen. Unutrašnji ventilatori i LED svetla su solarno napajani kako bi bili još ekološki prihvatljiviji, rekao je Ortiz.
Ventilatori ipak nisu dovoljni da ohlade autobus kada je napolju vruće, pa organizacija čeka proleće da ga lansira, jer su temperature tada obično blaže. Ali Ortiz već gleda na sledeći projekat poboljšanja: obezbeđivanje sredstava za ugradnju klima uređaja kako bi autobus mogao da bude upotrebljiv tokom cele godine.
„Želim da ovo bude što pristupačnije,“ rekao je, „da sva naša deca imaju pristup prostoru i alatkama koje su im potrebne da bi bili uspešni.“
