Više od stoljeća žene su u odnosu na muškarce brojnije u nastavi, a jaz po polu nastavlja da se širi među mlađim generacijama uprkos kontinuiranim naporima da se više muškaraca uključi u obrazovanje.
Dovođenje muških nastavnika na približan nivo jednakosti zahteva ciljno regrutovanje i trajnu podršku, naročito u ranijim razredima i južnim državama, prema analizi objavljenoj ovog meseca od strane novo pokrenute Mreže edukatora muškaraca i Instituta politike obrazovanja (MEN), nacionalne istraživačke i zagovaračke grupe posvećene uključivanju većeg broja muškaraca u nastavu.
Institut MEN, koji uključuje istraživače, zagovornike i mrežu muškaraca nastavnika, vidi važnost većeg polnog pariteta kao ključnu za angažovanje dečaka u svom obrazovanju i kasnijem građanskom angažmanu.
Muškarci nastavnici činili su samo 20% nastavnika u razredima 1–8 i samo 3% u predškolskom i ranom prvom uzrastu od 2018. do 2022. godine, otkrila je mreža. Iako su muškarci nastavnice činili 43% nastavnika u srednjim školama, muškarci su bili naročito nedovoljno zastupljeni u engleskom/jeziku, svetskim jezicima i posebnom obrazovanju. Činili su većinu nastavnika iz društvenih studija i nastave iz zdravlja i fizičkog vaspitanja.
„Imamo kratak vremenski prozor—jer veliki broj nastavnika ulazi u penziju—da oblikujemo sledeću generaciju nastavnika kako bismo osigurali da muškarci budu bolje zastupljeni u učionicama, u skladu sa procentom muških učenika,” rekao je Curtis Valentine, osnivač MEN instituta i bivši šef stipendijskog programa Real Men Teach.
Valentine je razgovarao sa Education Week-om o izazovima dovođenja i zadržavanja muških nastavnika. Ovaj intervju je priređen za dužinu i jasnoću.
Zašto se jaz u polu u obrazovanju širi?
Postoji više faktora koji utiču na to zašto se broj muškaraca u obrazovanju smanjio u poslednjih 25 godina, od 30% u osamdesetim do 23% danas. Mladi dečaci nisu upoznavani sa profesijom kao mogućim profesionalnim ciljem u poređenju sa mlađim devojčicama—samo 1 od 3 roditelja bi uopšte podržalo da njihova deca izaberu nastavu—tako da već od ranog uzrasta dečaci ne vide nastavu ni kao održivu profesiju.
A zatim, broj dečaka koji završavaju srednju školu i upisuju četiri godine fakulteta opada, pa [ambiciozno orijentisani muški nastavnici] pokušavaju da funkcionišu u polju gde postoji manjak muškaraca. A kada uđu u zgradu škole, nemaju stvarnu zajednicu muškaraca sa kojom bi radili. Posebno u nižim razredima, muškarci su izjavili da su se osećali kao da je biti muški nastavnik sa mlađom decom stigmatizovano. Dakle, postoje problemi koje vidimo kroz ceo put obrazovanja—zašto se ne upućuju i zašto ne ostaju.
Zašto formirati nacionalnu mrežu muških nastavnika?
Često, kada ste jedini [muški nastavnik]—što mi je bilo iskustvo kao nastavnika 7. razreda—teško je naći način da ostanete kada se osećate izolovano. Zato pravimo bratstvo u nastavi po celoj zemlji da kažemo: „Hej, ja sam nastavnik društvenih nauka, ja sam nastavnik matematike. Predajem ranu decu. Predajem učenicima sa posebnim potrebama i osećam povezanost sa muškarcima širom zemlje.” Želimo da kažemo da smo jedan deo političkog think tanka, jedan deo bratstvo muškaraca koji dele najbolje prakse.
Kako škole mogu suprotstaviti stereotipima protiv muških nastavnika, naročito u nižim razredima?
Kada razgovaramo sa mladim muškarcima, verovatnoća da ostanu u nastavi opada kada moraju da dođu i budu nešto što nisu, na primer disciplinarac/disciplinar.
Radi se o transformaciji narativa, ali kroz same sisteme. Nije samo kako pripremamo buduće nastavnike da budu ono što jesu. Radi se i o tome kako pripremamo saradnike nastavnika, školske lidere i školske distrikte. Želimo da kažu: kakvu obuku ćete pružiti pre nego što ovi nastavnici uđu u vašu školu da bi mogli da budu potpuno ono što jesu?
Kakvu ulogu imaju plata i podsticaji?
Nastavićemo da se borimo za nadoknade i plate za nastavnike, jer je to jedno pitanje koje u nekim slučajevima utiče na muškarce disproporcionalno. Uključujemo istraživanja iz drugih industrija—šta funkcioniše u drugim profesionalnim putevima, u vidu regrutacije i zadržavanja, o politici nadoknada i beneficija—u obrazovanje. Planiramo da kreiramo mrežu partnerskih zajednica sa višim obrazovanjem koja će smanjiti troškove muškarcima da postanu nastavnici. Jer muškarci različite pozadine—u mnogim slučajevima iz nižih socijalnih slojeva—mogu da identifikuju učenike koji potiču iz iste zajednice.
Zašto mislite da je poziv na nacionalnu službu ključan za dečake da postanu nastavnici?
Gledamo kako možemo pristupiti profesionalcima koji su spremni da se uključe u rad s mladima koji su u fazi karijerne promene: bivši vojnici, penzioneri, bivši sportisti, oni koji su volontirali, recimo u Peace Corps-u, poput mene, ili City Year-om, ili AmeriCorp-om.
