Država koja još nije odlučila da učestvuje u federalnom programu poreznog kredita za izbor škole, koji počinje sledeće godine, usvojila je novi zakon koji stipendije dodeljuje prvenstveno učenicima javnih škola i onima iz porodica sa niskim primanjima.
Vermont je prva država koja je usvojila ovakva pravila za novi program poreznog kredita za stipendije, pristup koji su neke demokratske partije nazvale mogućnošću da veći deo koristi ovog zakonodavstva završi kod javnih škola, a ne kod privatnih, te da podrži učenike iz nižih slojeva.
Međutim, ta nova pravila uvode Vermont u sudar s administracijom Donalda Trampa dok se razvijaju regulative za prvi federalni program te vrste, koji će finansirati stipendije za K-12 kako bi pokrio troškove privatnih škola, troškove školovanja kod kuće i određene usluge za učenike javnih škola.
To je zato što administracija Trampa veruje da verovatno neće dozvoliti da države nameću sopstvene uslove u pogledu načina na koji neprofitne organizacije koje dodeljuju stipendije za K-12 funkcionišu. To znači da bi Vermontov zakon mogao biti praktično ništavan nakon što administracija finalizuje svoje propise za program, koji je bio dugogodišnja prioritet za zagovornike izbora škole i bio je deo prošlog letašnjeg „One Big Beautiful Bill Act“.
Ta mogućnost je, kako su upozorili, od početka prisutna u razgovorima, rekao je demokratski državni senator Seth Bongartz, koji je u početku predložio ograničenje programa na učenike iz nižih prihoda.
„Ono što smo želeli jeste da budemo spremni da ga iskoristimo ako bi zaista koristio deci u Vermontu. Ako ne bi, nama nije stalo“, rekao je.
Zakon Vermonta predstavlja najnoviji zaplet u debati unutar demokrata o učestvovanju u Trampovom federalnom programu za izbor škole. Većina demokratskih guvernera još nije odlučila da li će se uključiti u program, suočavaju se sa sve većim pritiskom zagovornika programa da to učine ubrzo, ali i protivnika, uključujući sindikate nastavnika, da ne učestvuju.
Vermont je jedna od dve države koje su prošle nedelje poduzele mere koje bi mogle da zatvore mogućnost uključivanja u program čak i ako njihovi guverneri žele da se priključe.
U Rod Ajlendu, demokratski guverner Dan Makkee potpisao je prošle nedelje zakon kojim se ukida njegov jedini autoritet da odlučuje o uključenju. Umesto toga, zakonodavno telo pod demokratskom kontrolom mora prvo da se složi.
U potpisnom tekstu Makkee je napisao da bi želeo da beneficije zakona budu namenjene isključivo učenicima javnih škola, ako to dozvoli Trampova administracija, „bez podržavanja školskih školarina za privatne škole ili programa sličnih vaučerima.“
Jorge Elorza, izvršni direktor organizacije Demokratski za obrazovnu reformu (Democrats for Education Reform), koja sve vreme podstiče demokratske guvernere da učestvuju, kaže da razume želju zvaničnika da novi program uskladi sa svojim prioritetima u politici.
Međutim, postoji i druga strana medalje, kaže Elorza, nekadašnji gradonačelnik Providensa, RI. Ako demokratske države uspostave sopstvene uslove za SGOs koji posluju u njihovim državama, i republikanske države bi mogle učiniti isto.
„Postaje vrlo opasno kada dopustimo da politika preraste u ovaj dijalog“, zaključuje.
Većina demokratski orijentisanih država još uvek nije pristupila
Prema novom federalnom programu, koji stupa na snagu sledeće godine, poreski obveznici mogu ostvariti federalne porezne kredite po istom iznosu za donacije organizacijama koje dodeljuju stipendije kako bi se pokrili troškovi K-12, uključujući školarine u privatnim školama, troškove učenja kod kuće u mnogim državama i određene usluge učenicima koji pohađaju javne škole – uključujući podučavanje, programe pre i posle nastave, tehnologiju i uniforme.
Međutim, SGOs mogu dodeljivati stipendije samo u državama gde guverner pristupi programu. I dok demokratske stranke razmišljaju o pridruživanju, neke su izrazile zelju da veći deo koristi programa usmere ka javnim školama, a ne privatnim, te da podrže učenike sa niskim primanjima i uvedu mere nediskriminacije i odgovornosti za škole koje primaju stipendije.
Vermont je među 16 država koje još nisu odlučile ničim, prema praćenju odlučivanja država koje vodi Education Week. Trideset i jedna država je na putu da učestvuje, a do sada su tri guvernera odbile. Gradonačelnik Distrikta Kolumbije još uvek nije odlučio.
Gubernator Vermonta Phil Scott — jedini republikanski guverner u zemlji koji još nije pristupio — prošle nedelje potpisao je zakon koji ograničava dodelu federalnih nagrada za program učenicima javnih škola i podskupini učenika koji pohađaju privatne škole u državi koje dobijaju javno finansiranje školovanja kroz aranžman jedinstven za severni Novi Englesk.
Propisi takođe nalažu da SGOs imaju osnovnu misiju da pomažu učenicima iz ugroženih slojeva i da se usredsrede na finansiranje stipendija koje pokrivaju aktivnosti posle škole i letnje programe i podučavanje — a ne plaćanje školarina za privatne škole.
Uz to, SGOs i oni koji pružaju usluge finansirane stipendijama moraju poštovati mere protiv diskriminacije koje zabranjuju odbijanje učenika na osnovu rase, rodnog identiteta, seksualne orijentacije ili statusa invaliditeta.
Portparol za Scotta nije odgovorio na zahteve za komentar. Zahtevi za SGOs su bili jedan segment u višestrukom paketu promena poreskog zakona.
„Radije bismo da se uopšte ne uključimo“, rekao je Darren Allen, portparol Vermont-NEA, glavnog sindikata nastavnika u državi, „ali ako se ipak uključimo, ovaj novi zakon pruža veoma jake mehanizme zaštite koje mi snažno podržavamo.“
Ako Vermontov zakon završi u sukobu sa federalnim propisima, državni glavni tužilac mora obavestiti guvernera i zakonodavce, a oni moraju razjasniti neslaganje pre nego što guverner može da se uključi.
Bongartz kaže da bi voleo da Vermont pristupi, ali samo uz zadržavanje novih ograničenja.
Trumpova administracija kaže da ograničenja ipak neće biti dozvoljena
Međutim, ta ograničenja verovatno neće ostati na snazi.
Ministarstvo finansija je ranije ovog meseca predstavilo aspekte propisa programa koje namerava da predloži do kraja septembra. Ta agencija je potvrdila da učenici javnih škola mogu imati korist od stipendija, ali je dodala da propisi neće dozvoliti državama da nameću pravila SGOs van okvira federalnog zakona.
To znači da uloga guvernera ostaje da odluči da li će njegova država pristupiti i da ponudi spisak SGOs koji ispunjavaju federalne uslove: one moraju biti neprofitne, dodeljivati stipendije najmanje 10 učenika koji ne pohađaju istu školu, trošiti najmanje 90% prihoda na stipendije i potvrditi prihode učenika.
Nema ograničenja u visini stipendija, a nagrade mogu otići većini učenika. Granica prihoda porodice iznosi 300% lokalnog medijan prihoda. To je 510.000 dolara u okrugu Westchester, NY, na visokom kraju, i oko 114.000 dolara u Wolfe County, KY, na nižem kraju, prema EdChoice-u, organizaciji za zagovaranje izbora škola.
Elorzaova grupa podstiče demokratske države da se odmah uključe kako bi SGOs mogle da otvore radnju i postave temelje za prikupljanje sredstava. Političari, rekao je, mogu koristiti pristup „meke moći“ da usmere donacije ka SGOs koji prihvataju njihove političke prioritete — na primer da pomognu učenicima javnih škola.
„Pomoći javnosti da shvati koje SGOs su u skladu sa vrednostima donosioca politika biće izuzetno snažan uticaj, naročito u ranim godinama kada ovaj program bude pokrenut“, rekao je Elorza.
