Pojačane tenzije koje su školski odbori upravljali među članovima i sa svojim zajednicama tokom perioda pandemije COVID-19, nisu se potpuno smirile ni u vremenu koje je usledilo, pokazuje novo istraživanje.
Međutim, iako su teme poput nošenja maski, nastave na daljinu i načina na koji škole raspravljaju o rasnim pitanjima i seksualnosti pokretale debate na lokalnom, državnom i nacionalnom nivou, one nisu dovele do široko rasprostranjenog povećanja učešća na izborima za školske odbore, što pokazuje prateća analiza obrazaca glasanja jedne države.
„Bićemo u prilici da se osvrnemo na ovo kao na istorijski značajan period za školske odbore“, rekao je Jon Valant, direktor Brown Centra za obrazovnu politiku pri Brookings Institutu. „Želećemo da razumemo šta se ovde dogodilo.“
The Brookings Institution released the research, and the results of a nationally representative survey of 1,000 school board members from 700 districts on June 5. Researchers weighted the survey results, collected between October 2024 and January 2025, by enrollment to make national projections of how many students attended districts affected by political controversies. Taken together, the research paints a comprehensive picture of how a rise in conflict affected the most local of governing bodies.
Izvori Brookings Instituta objavili su istraživanje, kao i rezultate nacionalno reprezentativnog upitnika sa 1.000 članova školskih odbora iz 700 okruga, 5. juna. Istraživači su rezultate ankete, prikupljene između oktobra 2024. i januara 2025, ponderisali prema broju upisanih učenika kako bi napravili nacionalne projekcije o tome koliko učenika pohađa okruge pogođene političkim kontroversijama. Sve zajedno, ovo istraživanje pruža sveobuhvatnu sliku o tome kako porast konflikta utiče na najlokalnije upravljačke organe.
Osmog procenta učenika u SAD-pohađa školu u okruzima u kojima je pre pandemije postojao „mnogo“ konflikta između odbora i zajednice, prema projekcijama na osnovu rezultata ankete. Taj broj se povećao na 47% učenika nakon prekida uzrokovanih COVID-om, otkrili su.
„Nekoliko konflikata je neizbežno s obzirom na to da školski odbori često okupljaju izabrane predstavnike sa različitim stavovima — i, ponekad, snažnim ličnostima“, navodi izveštaj. „Međutim, konflikti mogu biti štetni po rezultate upravljanja, i postoji razlog da se sumnja da su unutar-odborski konflikti postali učestaliji u poslednjim godinama.“
Rezultati dolaze u vreme kada se školski distrikti suočavaju sa izazovima u poboljšanju akademskog uspeha, definisanju odgovarajuće uloge tehnologije u školama, i suočavanju sa opadajućim upisima i povezanim finansijskim izazovima.
Dvadeset tri odsto ispitanika u anketi reklo je da su „COVID i konflikti oko kulturnih ratova“ negativno uticali na sposobnost njihovih odbora da upravljaju. Istraživači procenjuju da otprilike 28% učenika širom zemlje pohađa okruge gde takvi konflikti utiču na upravljanje odborima.
Članovi školskih odbora suočavaju se sa protestima, pretnjama, poremećajima
Četrdeset četiri odsto članova školskih odbora, koji zastupaju procenjenih 62% učenika javnih škola, izvestilo je da su doživeli bar jedan konfliktni incident između 2020. i 2022. godine, pokazuje analiza ankete. Ti incidenti uključivali su pretnje i uznemiravanje članova odbora, proteste i nasilne ispade tokom sednica, prekide sednica zbog poremećaja i hapšenja ili uklanjanje učesnika sa sednica.
„Školski odbori su ubačeni u ovu nacionalnu debatu kada su navikli da budu vaši susedi, ljudi koje vi vidite u prodavnici“, izjavila je Verjeana McCotter-Jacobs, izvršna direktorica i CEO Nacionalnog udruženja školskih odbora, na virtualnom događaju koji je Brookings priredio u ponedeljak.
Čak i suočeni sa konfrontacijama na sednicama i pretnjama kod kuće, članovi odbora su morali nastaviti sa donošenjem odluka o visokom stepenu rizika u vezi sa federalnom pomoći, kurikulumom i oporavkom, često uz ograničene informacije, dodala je.
NSBA je sama po sebi bila meta kontroverzi u septembru 2021, kada je poslala memo administraciji predsednika Joe Bidena tražeći federalnu pomoć u suočavanju sa konfrontacijama i pretnjama protiv lokalnih članova školskih odbora i navodeći da neke od tih pretnji mogu biti klasifikovane kao „domaći terorizam“. Organizacija se kasnije izvinila zbog jezika koji je upotrebila nakon što su neki kritičari optužili da pokušava da utiša neslaganja konzervativnih roditelja. U roku od nekoliko meseci, bar 22 organizacije na državnom nivou prekinule su veze sa NSBA.
Da bi dublje istražili trendove konflikta, istraživači su analizirali objavljene medijske izveštaje koji pokrivaju uzorak od 2.300 školskih odbora odabranih da predstave distrikta iz različitih ruralnih, urbanih i prigradskih područja, između 2018. i 2024. Oko 10% školskih distrikata u celini, koji čine oko 30% učenika javnih škola, pomenuti su u najmanje jednom izveštaju o konfliktu vezanom za politike nošenja maski, teoriju kritične rase, „zabrane knjiga“ ili pitanja transrodnih učenika, zaključuje analiza.
Pokrivenost konflikata školskih odbora vezanih za politike nošenja maski i teoriju kritične rase dostigla je vrhunac 2021. godine i od tada kontinuirano opada, zaključuje analiza. Pokrivenost konflikata povezanih sa zabranama knjiga i politikama prema transrodnim učenicima dostigla je vrhunac 2023. godine, zaključuje analiza. Iako se opala od tada, broj izveštaja i dalje je daleko iznad nivoa pre pandemije.
Izveštaji o konfliktima na „kulturalnim ratovima“ tema poput teorije kritične rase bili su češći u velikim distriktima i urbanim oblastima. Takođe su bili češći u „plavim“ distriktima, gde su glasači podržali bivšeg predsednika Džoa Bajdena za marginu od 5 procenata ili više na izborima 2020. godine, i u „purпurnim“ oblastima gde su glasači podržali bilo kog od glavnih kandidata marginom manjom od 5%. Taj nalaz se poklapa sa podacima iz ankete, koji pokazuju da su incidenti poput protesta i pretnji bili češći u plavim i purpurnim oblastima.
Konflikti su imali ograničen uticaj na izbore školskih odbora u jednoj državi
Iako su konflikti školskih odbora postajali predmetom naslova i pokretali političke rasprave, analiza trendova glasanja na Floridi sugeriše da nisu imali širok uticaj na učešće na izborima školskih odbora, koji često imaju nižu izlaznost nego izbori visokog nivoa na listi.
Istraživači Brookings-a su koristili skup podataka o izborima na Floridi od 2014. do 2024, prateći stope izlaznosti i broj kandidata na svakoj izbornoj trci za školski odbor. Generalno, stope izlaznosti su se postepeno povećavale tokom te decenije.
„Tumačimo to kao razlog da budemo malo oprezniji i da budemo ponizni u razmišljanju koliko konflikti oko obrazovanja zaista menjaju američku politiku ili kako se američka javnost angažuje u školama“, rekao je Valant. „Očigledno je da su aktivirali veliki broj ljudi, ali to je mnogo različito od merljivog uticaja na to ko će doći da glasa.“
Broj konkurenata na izborima školskih odbora povećao se tek neznatno tokom tog perioda, uz izraženije poraste u politički purpurnim distriktima, zaključili su istraživači. Opšta izlaznost na izborima školskih odbora tokom predsedničkih godina porasla je sa 62% u 2016. i 2020. na 66% u 2024.
U purpurnim okruzima, stope izlaznosti na izbore školskih odbora porasle su sa 58% 2016. na 64% 2020. i 63% 2024., zaključuje analiza.
Bez obzira na to kakav je uticaj na izlaznost, nema sumnje da su periodi konflikata podigli javnu svest o važnosti školskih odbora i javnog učešća u donošenju njihovih odluka, rečeno je na događaju Brookings-a.
„Školski odbori su verovatno naše najpristupačnije demokratske institucije“, rekao je Valant. „Kada su ljudi uznemireni, škole odbori su jedno od retkih mesta gde možete da uđete i direktno razgovarate sa svojim predstavnicima.“
