Čak i dok interes lidera školskih distrikata za radno zasnovano učenje nastavlja da raste, srednjoškolci kažu da su njihove škole i dalje prvenstveno usmerene na pripremu za upis u četvorogodišnje fakultete — čak i ako sami učenici žele da slede drugačiji put posle diplome.
Istraživanje RAND korporacije zasniva se na tri nacionalne ankete koje su obuhvatile lidere distrikata, direktore škola i srednjoškolce, sprovedene u proleće 2026. godine.
Većina distrikata, gotovo 80%, izveštava da nudi kurseve ili izbore za istraživanje karijere već od srednjih škola. U srednjim školama, gotovo 70% distrikata kaže da imaju kompletne puteve karijerne i tehničke edukacije.
Međutim, znatno manji broj nudi praktična radna iskustva, poput praksi i obuka — 37% odnosno 21% u tom redosledu. Tinejdžeri kažu da su njihove škole mnogo verovatnije da naglašavaju četvorogodišnji fakultet kao plan posle diplome, umesto drugih opcija poput dvogodišnjeg fakulteta, tehničke obuke ili stalnog rada.
Uopšteno gledano, učenici koji ne planiraju da steknu zvanje sa bachelor diplomom manje su skloni da kažu da su informacije koje njihove škole pružaju o mogućnostima posle diplome usklađene sa njihovim interesovanjima.
„Učenici koji ili ne osećaju da mogu, ili ne vide četvorogodišnji fakultet kao svoju najbolju stazu, ne osećaju da ih srednje škole dobro pripremaju za budućnost,“ rekao je Benjamin Master, viši istraživač politike u RAND korporaciji i glavni autor ove kratke studije.
Pružanje ovog tipa karijernog savetovanja dugotrajan je izazov za škole. U istraživanju EdWeek Research Center iz 2025. godine, gotovo polovina nastavnika CTE (karijerne i tehničke edukacije) rekla je da savetnici u njihovoj školi provode manje vremena na savetovanju vezanom za CTE nego na savetovanju o fakultetu.
Trend je vidljiv i u drugim anketama među trenutnim srednjoškolcima, takođe.
Nedavna otkrića Gallupa i Walton Family Foundation pokazuju da među srednjoškolcima koji ne žele da steknu diplomu, samo polovina se oseća spremnom za budućnost, u poređenju sa gotovo 70% učenika koji planiraju da steknu bachelor diplomu.
S obzirom da više od trećine maturanata ne upisuje odmah programe bachelor studija ili community college, učenici koji smatraju da nisu spremni za druge opcije mogu predstavljati nezadovoljene potrebe, rekao je Master.
„To je trend sa kojim srednje škole moraće da se suoče,“ dodao je.
Učenici kažu da žele radna iskustva zasnovana na poslu, ali ih ne realizuju
Podaci RAND-a pokazuju da postoje konkretni koraci koje učenici žele da preduzmu ka postdiplomskoj strategiji, ali im je njihovo ostvarenje otežano, rekao je Master.
Do 12. razreda, većina, više od 90%, kaže da želi da završi neke aktivnosti pripreme za fakultet, uključujući razgovor sa odraslom osobom o tome kako platiti školovanje, posetu dvogodišnjem ili četvorogodišnjem fakultetu, prijavljivanje za stipendije i popunjavanje Besplatne prijave za federalnu finansijsku pomoć, odnosno FAFSA.
Nije svakom učeniku koji kaže da želi da ostvari ove ciljeve i u tome uspešno; između 66–76% učenika 12. razreda kaže da su preduzeli ove korake.
Međutim, jaz između načina na koji učenici žele da se pripreme za karijere posle diplome i onoga što zaista rade u srednjoj školi veći je.
Do 12. razreda, 71% učenika kaže da žele da posete poslodavca ili radno mesto; samo 39% učenika 12. razreda to je zapravo uradilo do proleća te godine. Šezdeset šest posto je reklo da žele da učestvuju u praksi ili obuci, dok je samo 22% učenika 12. razreda imalo to iskustvo.
„Poslodavci su sve više zainteresovani da učenici imaju neku veštinu ili izloženost radu,“ rekao je Master. Učenici takođe teže ka tome, ali ne sprovode plan.
Podaci ne objašnjavaju tačno zašto srednjoškolci ne ostvaruju ove ciljeve koje sami sebi postavljaju.
Moguće je da škole nude neke opcije, poput povezivanja učenika sa praksama, na papiru — ali proces koji učenici treba da prate da bi iskoristili ta iskustva je složen ili nejasan, rekao je Master. Osiguranje pristupa učenicima možda nije ni glavni prioritet distrikata, dodao je. Održavanje partnerstava sa industrijom dugotrajan je izazov za distrikte.
„Njihova osnova je da isporučuju nastavni program, a ne veze sa poslodavcima,“ rekao je.
Distrikte koji žele da ponude više radno zasnovanih prilika koje učenici traže mogli bi da počnu merom učešća, rekao je Master.
RAND-ova anketa pitala je direktore koje aktivnosti pripreme posle srednje škole škole postavljaju kao numeričke ciljeve. Većina škola, 63%, pratila je sastanke učenika sa savetnicima o planovima za fakultet ili karijeru.
Međutim, praćenje preciznijih metrike bilo je ređe. Samo 38% imalo je podatke o tome koliko učenika je popunilo prijave za fakultet; 15% znalo je koji učenici su prihvatili posao sa punim ili delimičnim radnim vremenom posle diplome.
„Ono što se ne prati, ne postaje ni urađeno,“ rekao je Master.
