Škole u Fort Vejnu, Indijana, završile su ovu prolećnu školsku godinu rotacijom dana nastave na daljinu, nakon što je neprekidan deficit vozača autobusa izazvao kašnjenja u dovođenju učenika u školu i iz škole.
Virtuelno učenje, kako je rekao lokalnim medijima superintendent Mark Daniel, bilo je privremeno rešenje sa ciljem da se maksimalno produži vreme za učenje dok distrikt radi na zapošljavanju većeg broja vozača.
Radi ostvarenja tog cilja, distrikt nudi bonuse za potpisivanje u iznosu od 5.000 dolara i druge podsticaje, a nedavno je organizovao događaj na kojem su potencijalni vozači mogli da isprobaju školski autobus i da se upoznaju sa liderima odeljenja za prevoz.
Fort Vejn je jedan od mnogih školskih distrikata koji gledaju na leto kao ključno vreme za povećanje broja vozača autobusa i olakšavanje dugotrajnih izazova u zapošljavanju vozača, koji su neke naterali da smanje autobuski prevoz, promene rasporeda časova i oslanjaju se na nastavnike da uzimaju vreme od svojih osnovnih poslova kako bi pomogli sa prevozom.
Školski distrikt Pasco u državi Vašington ovog meseca saopštio je da razmatra promene vremena početka i završetka nastave kako bi olakšao višegodišnji nedostatak vozača autobusa. Slična situacija odvija se i u Corpus Christi, Teksas, gde čelnici distriktа razmatraju promene rasporeda u nekim školama kako bi upravljali nedostatkom vozača.
Školski sistem Winston-Salem/Forsyth County u Severnoj Karolini nedavno je poslao poruku porodicama tražeći da razmotre vožnju svoje dece do škole jer nema dovoljno vozača.
Oko 26 miliona učenika svakodnevno koristi školske autobuse na skoro 500.000 autobusa koje pokreću američke škole ili prevozničke kompanije koje angažuju. Nedostatak zaposlenih nije nov, ali se pojačao od pandemije COVID-19, kada su mnogiume i starije osobe koje su vozile autobuse odustale zbog zdravstvenih problema, te kada je konkurencija vozača od strane dostavnih servisa sa višim platama porasla.
Educators are taking time away from their jobs to help with transportation
Kada im nedostaje vozača, škole često se oslanjaju na druge zaposlene da popune praznine.
Gotovo 1 od 5 ispitanika u nedavnom istraživanju EdWeek Research Center rekao je da svakodnevno uzima vreme od svojih osnovnih radnih dužnosti kako bi pomogao u školskom prevozu, na primer upravljajući kolonom vozila pri ispraćaju ili vozeći školske autobuse ili kombije.
Još 17% nastavnika je reklo da to čine nekoliko puta godišnje, dok 6% svakog navode da preuzimaju ovakve obaveze mesečno ili nedeljno. Četrdeset i jedna odsto nastavnika izjavilo je da nikada ne uzima vreme sa posla da pomogne oko prevoza.
Nastavnici u školama sa višim nivoom siromaštva bili su skloniji da dnevno pomažu u prevozu (22%) nego nastavnici u školama sa nižim nivoom siromaštva (12%). Posebno, nastavnici osnovnih škola (38%) češće nego nastavnici srednjih (9%) i gimnazija (7%) preuzimaju dodatne obaveze vezane za prevoz svakog dana. (Škole sa višim nivoom siromaštva definisane su kao one u kojima većina učenika ispunjava uslove za besplatne ili snižene obroke.)
Nacionalno reprezentativno istraživanje uključivalo je odgovore 116 vođa distrikta, 41 vođu škola i 596 nastavnika. Istraživanje je sprovedeno online od 25. marta do 5. maja.
Kevin Pitts, zamenik superintendenta distriktа China Spring Independent School District u Teksasu, vozio je smernice pre podne i popodne već pet godina, rekao je lokalnim medijima nedavno. Distrikt takođe nudi bonus za prijavu ili stipendiju zaposlenima koji su sertifikovani za vožnju školskog autobusa. Neki zaposleni su stekli sertifikate u poslednjim godinama kako bi privremeno zaradili dodatni novac, ali nastavljaju da voze na duži rok, kažu čelnici distrikt.
Chris Mills, superintendent distriktа Thief River Falls u severozapadnom Minesoti, značajno se oslanja na penzionere da vode autobuske rute. Taj honorarni posao pruža fleksibilnije rasporede.
Pored toga, neke lokalne firme saradjuju s distriktom kako bi obezbedile da njihovi zaposleni mogu da voze autobuse ukoliko su zainteresovani. Ipak, pre dve godine distrikt je morao da primeni ono što naziva „pravilo od dve milje“, što znači da učenici koji žive manje od dve milje od škole nemaju pravo na prevoz autobusom. Ranije je postojao „pravilo od jedne milje“.
Promena je pomogla Thief River Fallsu da smanji broj ruta i broj potrebnih vozača, rekao je Mills. Međutim, za mali ruralni distrikt u državi gde učenici mogu da se upišu u drugi distrikt otvorenim upisom, to je značilo određeni kompromis.
„Drugi uticaj je što gubimo neke decu jer mnogi ruralni distrikti oko nas žele da ih preuzmu i prevezu u svoje distrikte, pa ih gubimo na otvoren upis“, objasnio je Mills. „Ne bih rekao da je to bio veliki gubitak, ali je svakako uticalo na nas, i želimo da se vratimo na pravilo od jedne milje.”
„We are really struggling to keep bus drivers”
U otvorenim odgovorima EdWeek Research Center ankete, učesnici su izrazili žal za „ekstremnim” i „kronskim” nedostatkom vozača autobusa, a mnogi su rekli da vozači koje imaju moraju da voze više ruta da bi nadoknadili manjak.
Neki su rekli da učenici često kasne na časove zbog nedostatka vozača.
„Stvarno nam je teško da zadržimo vozače autobusa,” napisala je jedna osoba. „Opseg pešačkog i vozila oko škole se ponovo povećao ove godine, a mi imamo više učenika koji dolaze kolima nego ikada. Ako je jedan vozač bolestan, drugi vozač mora da preuzme dve rute umesto jedne, što dovodi do kašnjenja učenika u školu i kući. Ovo je redovan slučaj.”
Još jedan nastavnik je rekao da nedostatak vozača utiče na sposobnost njihove škole da vodi učenike na terenske izlete — što su čelnici distriktа u nekim mestima rekli da će takođe smanjivati zbog visokih cena goriva. Drugi je primetio da nepouzdan prevoz može značiti da učenici nemaju priliku da učestvuju u predavanju pre ili posle škole i vannastavnim aktivnostima.
U poslednjim godinama, neke države su olakšale ogranicenja oko toga ko može da vozi autobuse kako bi distrikte pomogle da prevaziđu nedostatak. Na primer, ove godine zakonodavci Alabame usvojili su meru koja dozvoljava nekim penzionerima da se vrate na posao kao vozači školskih autobusa dok i dalje primaju penzione beneficije. Državni superintendant Eric Mackey rekao je da bi ta politika mogla pomoći jer neki penzioneri već imaju odgovarajuće sertifikate za vožnju autobusa.
