Ocene čitanja američkih 15-godišnjaka na međunarodnom testu značajno su pale u protekle tri godine — iznos koji tačno odražava pad koji beleže i industrijalizovane zemlje, prema danas objavljenim rezultatima međunarodnih testova.
Pad od 14 poena u čitanju na PISA-u je posebno zapažen po obimu, što znači otprilike šest do sedam meseci sticanja znanja, prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja sprovodi PISA. Postoje nagoveštaji iz ispita da učenici imaju poteškoće naročito sa dužim, složenijim tekstovima.
Nalazi se uglavnom poklapaju sa posebnim merilima čitanja mlađih američkih učenika, koja su pokazala kontinuirani pad u čitanju, iako se performanse iz matematike čini da su stabilizovane.
Performanse američkih učenika u matematici i naukama, druge dve ispitivane oblasti na PISA, statistički nisu bile različite od 2022. godine. Ali napredak u tim predmetima je opao kada se gleda širije kroz prošlu deceniju—i u Sjedinjenim Državama, i globalno.
A performanse SAD u matematici su u poređenju sa njihovim čitanjem ili naučnim rezultatima na međunarodnom nivou slabije.
The findings are almost certain to bring new attention to reading policy in the United States—as well as fueling red-hot concerns among policymakers and educators alike about the impact of students’ screen time and social media use, and the effect of the rapid adoption of generative AI technology on reading and writing habits.
Doslednost opadanja u drugim razvijenim zemljama takođe sugeriše da mnoge zemlje imaju slične izazove.
„Ne možemo sa sigurnošću da kažemo, ali opadanje zadovoljstva čitanjem iz uživanja i prelaz na digitalno čitanje — preskakanje sadržaja na društvenim mrežama i brzo procesuiranje informacija — može da oslabi sposobnost učenika da se angažuju sa složenim tekstovima i podacima,“ rekao je Andreas Schleicher, direktor za obrazovanje i veštine u OECD, u izveštaju uz rezultate.
PISA ne nudi zaključke uzročno-posledične prirode koji bi istraživačima dozvolili da definitivno povežu ovakve trendove sa rezultatima testa. Ali podaci su zabrinjavajući, rekao je Matthew Soldner, danasšnji komesar Nacionalnog centra za statistiku obrazovanja (NCES), koji je deo Ministarstva prosvete SAD.
Napomenuo je da, pored pada čitanja, SAD sada imaju najveći jaz u performansama čitanja između najslabije i najuspešnije dece među zemljama koje su učestvovale u PISA.
„Čini mi se da ovo pokazuje da SAD imaju sposobnost da učenike obrazujemo izuzetno dobro,“ rekao je. „Stvarno ukazuje da naši učenici kojima ide lošije ne dobijaju punu korist od onoga šta znamo kako da uradimo u ovoj zemlji. A neravnomernost u tome kako podržavamo učenike, nastavnike i obrazovne sisteme nije nam na korist.”
Understanding how to interpret PISA results
Testovi PISA su sprovedeni 2025. godine na oko 760.000 učenika u 91 zemlji i privredi. Dvadeset osam zemalja OECD koje učestvuju u PISA su uglavnom industrijalizovane i bogatije, što ih čini boljom tačkom poređenja sa Sjedinjenim Državama nego globalni prosek svih učesnika ispita.
(Nova učesnica u rezultatima 2025. uključivala je Armeniju, oblast glavnog grada Tadžikistana, Ekvador, Keniju, Ruandu i Zambiju.)
Svaki odnosi PISA nas fokusira na jednu oblast. U 2025. godini ta tema je bila nauka. Performanse američkih 15-godišnjaka u nauci ostale su stabilne, a njihove ocene su otprilike uporedive sa onima učenika u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Novom Zelandu, Australiji i Finskoj, među drugim zemljama.
Međutim, kao i u slučaju čitanja, jaz između najuspešnijih i najmanje uspešnih učenika SAD, koji iznosi gotovo 300 poena, bio je veći nego u većini zemalja koje su učestvovale u PISA, a u 12 od 13 zemalja čiji su rezultati iz nauke bili uporedivi. Od tih zemalja, samo Luksemburg imao je veći jaz između svojih najjačih i najslabijih učenika.
Proširivanje ovog jaza tokom protekle decenije takođe se odrazilo na nacionalnu karticu ocena, američki jedinstveni pokazatelj uspeha učenika.
„Danasnji međunarodni rezultati obrazovanja potvrđuju deceniju stagnacije i razoran jaz: uspeli smo da podignemo naše najuspešnije učenike, ali najniže uspešni učenici zaostaju još više,“ izjavila je u saopštenju. „Ovaj trenutak predstavlja stres test za budućnost naše nacije. Da bismo ga prošli, moramo doneti čvrstu resetnu meru koja zaustavlja zaštitu neuspešnog status quo-a i umesto toga gradi sistem koji osnažuje lidere država i prihvata inovativne opcije učenja kroz izbor škola.“
PISA rezultati često izazivaju brigu među političarima, i pokušaje zagovornika i istraživača da pronađu tragove šta bi moglo pomoći uspehu u vrhunskim zemljama. Rezultati za 2025. godinu verovatno neće biti izuzetak, i oni uključuju neka intrigantna, ako i teška za tumačenje saznanja.
Na primer, među zemljama gde se prvenstveno govori engleski, rezultati čitanja Ujedinjenog Kraljevstva nisu se promenili, dok su rezultati u Australiji, Kanadi i Irskoj svi značajno opali.
Finska, miljenica analitičara obrazovne politike zbog snažnih rezultata u ranim 2000-im, doživela je katastrofalne rezultate na najnovijim PISA administracijama: njeni rezultati iz čitanja i matematike, koji su već bili u padu, pali su za 16 i 15 poena u 2025. godini. Turksa je jedina OECD zemlja koja se značajno poboljšala u sva tri predmeta.
Međutim, donošenje zaključaka o tome šta je pokretalo te promene može biti zamršeno, posebno zbog velikih razlika u tome kako zemlje strukturiraju svoje obrazovne sisteme i finansiraju ih. Mnoge, na primer, imaju centralizovan kurikulum ili skup standarda, dok Sjedinjene Države imaju difuzni, lokalno kontrolisan sistem koji je pre svega oblikovan od strane država i lokalnih školskih distrikata.
PISA je takođe jedinstven u pogledu onoga što meri. Njegovi okvirni testovi naglašavaju rešavanje problema i primenu znanja više nego procenjivanje očekivanog gradivnog sadržaja, kao na većini američkih testova. U nauci, PISA se fokusira snažno na konstruisanje odgovarajućih naučnih istraga i procenjivanje podataka; u matematici, na rešavanje problema u stvarnim kontekstima; a u čitanju, na korišćenje tekstova za postizanje ciljeva.
Could reading declines be linked to ‘hasty reading’?
PISA je takođe objavio detaljne podatke iz pozadine koji će verovatno biti iskorišćeni za uvid u rezultate čitanja. Neki od njih daju uvid u to kako učenici koriste alate veštačke inteligencije.
Oko polovine učenika kaže da koriste AI jednom nedeljno ili češće da bi sebi pomogli u učenju, a jedna od tri osobe kaže da su ga koristili za sastavljanje teksta za pisanje zadataka. Podaci pokazuju opštu negativnu korelaciju između korišćenja AI u pisanju i čitalačkog rezultata na PISA.
A globalno, učenici od 15 godina provode više vremena pregledavajući društvene mreže; udeo učenika koji je rekao da provodi više od sat vremena svakog radnog dana na tim aktivnostima porastao je za oko 6 procenata.
Na samom testu čitanja, učenici koji su učestvovali u PISA-inih ocenjivanju činilo se da su određene vrste čitalačkih zahteva naročito izazovne. Mučili su se sa zadacima koji su koristili duže tekstove i sa procenjivanjem informacija kroz više tekstova. Podaci pokazuju i pad tečnosti izražene kroz brzinu i preciznost čitanja, uz veći procenat „brzopoteznih čitača“ koji su brzo čitali i davali brze, ali tačno netačne odgovore.
„Ovi indikativni nalazi ukazuju na to da je pažnja, upornost ili samopouzdanje učenika prilikom suočavanja sa teškim zadacima opalo tokom vremena,“ navodi se u izveštaju koji prati rezultate.
Ti indikativni nalazi se poklapaju sa zabrinutošću za starije čitače u Sjedinjenim Državama. Ranije izveštaje EdWeek-a pokazali su da mnogi nastavnici učenika od trećeg do osmog razreda brinu da njihovi učenici ne mogu da čitaju složene tekstove na duže vreme. I formira se konsenzus da stariji čitači koji imaju poteškoća pri čitanju zahtevaju specifične vrste podrške i intervencija.
Manje učenika u Sjedinjenim Državama se testira sa 15 godina, pa bi PISA nalazi mogli da popune prostor koji pokazuje da se problemi sa čitanjem čuvaju i u višim srednjim školama. Mnogi učenici koji su polagali ispit verovatno su bili u osnovnoj ili srednjoj školi tokom pandemije COVID-19 — periodu kada se od učenika obično očekuje da čitaju duže i teže tekstove.
„Verovatno pokazuje da su razvili temeljne pismene veštine, ali su imali prekide kada su prelazili na sledeći nivo, i to bi moglo biti razlog zašto vidimo ovaj „hangover“,“ rekao je Soldner iz NCES.
Čitanje je bio jedan od glavnih fokusa američke politike tokom protekle decenije. Većina država donela je zakone ili druge politike koje naglašavaju eksplicitno učenje alfabetike, uključujući foniku, ali znatno manji broj država razvio je sveobuhvatne planove za starije čitače.
U novije vreme, roditelji i nastavnici su se udružili da stanuju protiv sveprisustva ekrana u učionicama. Usred ovog „techlash-a“, veliki školski sistemi, uključujući Njujork Siti i Los Anđeles, zamrznuli su ili postavili stroga ograničenja na korišćenje veštačke inteligencije u učionicama.
