Ocene čitanja američkih učenika uzrasta od 15 godina na međunarodnom ispitu značajno su pale u protekle tri godine — iznos koji se tačno poklapa sa padom koji beleže i industrijalizovane zemlje, prema međunarodnim rezultatima objavljenim danas.
Pad od 14 poena u čitanju na Programu za međunarodno procenjivanje učenika (PISA) posebno je zapanjujući zbog svoje veličine, jer se pretvara u oko šest do sedam meseci izgubljenog ili odloženog učenja, prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja sprovodi PISA. Postoje nagoveštaji iz ispita da učenici naročito imaju poteškoća sa dužim i složenijim tekstovima.
Ovi nalazi uglavnom se poklapaju sa različitim merilima čitanja kod mlađih američkih učenika, koje su takođe pokazivale nastavak pada u čitanju, dok se performanse u matematici čine da su stabilizovale.
Učinak američkih učenika u matematici i nauci, dvama od tri testirana predmeta na PISA, statistički nije bio drugačiji nego 2022. godine. Ipak, učenje u tim predmetima opalo je kada se posmatra šira slika poslednje decenije — kako u Sjedinjenim Državama, tako i širom sveta.
A američko matematičko znanje u međunarodnom poređenju relativno je slabije nego njegovo čitanje ili naučne performanse.
Ovi nalazi gotovo sigurno će izazvati novu pažnju prema politici čitanja u Sjedinjenim Državama — a istovremeno podstiču žučne diskusije među donosiocima odluka i edukatorima o uticaju vremena provedenog ispred ekrana i upotrebi društvenih mreža, kao i o uticaju brzog usvajanja generativne AI tehnologije na navike čitanja i pisanja.
Fokus na opadajuće rezultate u drugim industrijalizovanim zemljama takođe sugeriše da mnoge zemlje dele slične izazove.
„Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ali opadajući nivoi čitanja za uživanje i prelazak na digitalno čitanje — prelistavanje sadržaja na društvenim mrežama i brzo procesuiranje informacija — mogu da kompromituju sposobnost učenika da se uključe u složene tekstove i podatke,” rekao je Andreas Schleicher, direktor za obrazovanje i veštine u OECD, u izveštaju koji prati rezultate.
PISA ne nudi uzročno-posledične zaključke koji bi istraživačima omogućili definitivno povezivanje tih trendova sa rezultatima testa. Ipak, ti podaci su zabrinjavajući, rekao je Matthew Soldner, acting commissioner of the National Center for Education Statistics, deo Ministarstva obrazovanja SAD.
Napomenuo je da, pored pada u čitanju, Sjedinjene Države sada imaju najveću razliku u performansu u čitanju između najlošije i najbolje plasiranih učenika među desetina zemalja koje su učestvovale u PISA.
„Čini mi se da ovo pokazuje da SAD imaju sposobnost da obrazuju učenike izuzetno dobro,” rekao je. „Stvarno ukazuje na to da naši učenici koji imaju poteškoća ne dobijaju punu korist od onoga što znamo kako da uradimo u ovoj zemlji. I neujednačenost u tome kako podržavamo učenike, nastavnike, i obrazovne sisteme nije naša korist.”
Razumevanje kako interpretirati rezultate PISA
PISA testovi su obavljeni 2025. godine na oko 760.000 učenika u 91 zemlji i ekonomiji širom sveta. 38 zemalja OECD koje učestvuju u PISA općenito su industrijalizovane i bogatije, što ih čini boljom tačkom poređenja sa Sjedinjenim Državama nego globalni prosek svih učesnika.
(Novi učesnici u rezultatima za 2025. godinu su: Jermenija, glavni gradski region Tadžikistana, Ekvador, Kenija, Ruanda i Zambija.)
Svaka primena PISA-a stavlja poseban akcenat na jednu oblast. U 2025. godini to je bila nauka. Performanse američkih petnaestogodišnjaka u nauci bile su stabilne, a njihovi rezultati bili su otprilike uporedivi sa rezultatima učenika u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Nјem Zелandu, Australiji, Finskoj i drugim zemljama.
Međutim, kao i u slučaju čitanja, jaz između najjače i najslabije rangiranih grupa učenika u SAD-u, koji iznosi gotovo 300 poena, veći je nego u većini zemalja koje su učestvovale u PISA-u, kao i u 12 od 13 zemalja kojima su rezultati u nauci bili uporedivi. Od tih zemalja, jedino Luksemburg ima veći jaz između svojih najjačih i najnižih učenika.
Proširivanje ovog jaza tokom protekle decenije takođe se odrazilo na nacionalnu školsku ocenu, koja meri performanse učenika samo u SAD.
Sekretarka obrazovanja SAD, Linda Mekman, navela je jaz na PISA-i kao podršku politici njihove administracije u podršci izbora školskih opcija.
„Današnji međunarodni rezultati u obrazovanju potvrđuju deceniju stagnacije i razoran jaz: uspeli smo da podstaknemo najuspešnije učenike, dok ti najmanje uspešni padaju sve dublje iza”, rekla je u saopštenju. „Ovaj trenutak predstavlja probu izdržljivosti za budućnost naše nacije. Da bismo ga prošli, moramo sprovesti rekalkulaciju koja zaustavlja zaštitu neuspešnog statusa quo i umesto toga gradi sistem koji osnažuje državne vođe i prihvata inovativne opcije u učenju kroz izbore školskih opcija.”
Rezultati PISA često izazivaju brige među političarima i pokušaje aktivista i istraživača da pronađu tragove o tome šta bi moglo da doprinese uspehu najviših zemalja. Rezultati za 2025. verovatno neće biti izuzetak i sadrže neke intrigantne, ako i teške za tumačenje, nalaze.
Na primer, među zemljama koje su uglavnom engleskog govornog područja, rezultati čitanja Velike Britanije nisu se promenili, dok su rezultati Australije, Kanade i Irije značajno opali.
Finska, koju su analitičari obrazovne politike hvalili zbog jakog učinka krajem ranih 2000-ih, doživela je loš rezultat u poslednjim upisima u PISA: njeni rezultati u čitanju i matematici, koji su već bili u opadanju, pali su za 16 i 15 poena u 2025. godini. Turska je jedina zemlja OECD-a koja je značajno poboljšala sve tri oblasti.
No, izvoditi zaključke o tome šta je pokrenulo te promene može biti zamorno, naročito zbog velikih razlika u tome kako zemlje organizuju svoje obrazovne sisteme i finansiraju ih. Mnoge, na primer, imaju centralizovani kurikulum ili set standarda, za razliku od razuđene, lokalno kontrolisane američke sisteme koji je pre svega oblikovan od strane država i lokalnih školskih distrikata.
PISA je takođe jedinstven po onome što meri. Njegovi okvirni testovi naglašavaju rešavanje problema i primenu znanja nad procenjivanjem sadržaja na nivou gradiva, kao kod većine U.S. testova. U nauci, PISA se snažno fokusira na izgradnju odgovarajućih naučnih istraga i procenu podataka; u matematici na rešavanje problema u realnim uslovima; a u čitanju na korišćenje teksta za postizanje ciljeva.
Da li padovi u čitanju mogu biti povezani sa „brzim čitanjem“?
PISA je takođe objavio detaljne bazne podatke koji će verovatno biti iskorišćeni za uvid u rezultate čitanja. Neki od njih daju uvid u to kako učenici koriste AI alate.
Oko polovine učenika reklo je da koriste AI jednom nedeljno ili češće kako bi im pomogao u učenju, a sveti jedan od tri učenika rekao je da ga koriste za sastavljanje teksta za zadatke iz pisanja. Podaci pokazuju uglavnom negativnu korelaciju između korišćenja AI za pomoć pisanju i rezultata u čitanju na PISA.
I globalno, petnaestogodišnjaci provode više vremena na pregledanju društvenih mreža; procenat učenika koji su rekli da provode više od jednog sata svakog radnog dana na tome porastao je za oko 6 odsto.
Na samom testu čitanja, učenici na PISA-u su se činili da im određene vrste zahteva pri čitanju predstavljaju posebnije izazove. Mučili su se sa zadacima koji su koristili duže tekstove i sa procenom informacija iz više različitih tekstova. Podaci takođe ukazuju na pad tečnosti čitanja — brzine i tačnosti čitanja — uz veću zastupljenost „prebrzih čitača“ koji su brzo pročitali tekst i brzo i netačno odgovorili.
Ti faktori „sugerišu da su pažnja učenika, upornost ili samopouzdanje kada se suoče sa teškim zadacima opali tokom vremena“, navodi se u izveštaju uz rezultate.
Te naznake poklapaju se i sa brigama oko starijih čitača u Sjedinjenim Državama. Ranija izveštavanja EdWeek-a ukazala su da mnogi nastavnici učenika od trećeg do osmog razreda brinu o njihovoj nesposobnosti da čitaju složene tekstove na duže vreme. Raste konsenzus da stariji čitači koji imaju poteškoća sa čitanjem zahtevaju specifične vrste podrške i intervencija.
Izuzetno mali broj učenika u SAD-u se testira sa 15 godina, pa nalazi PISA-a mogu ispuniti prazninu i pokazati da problemi sa čitanjem ostaju prisutni i u višim razredima srednje škole. Mnogi od učenika koji su polagali ispit bili bi još u osnovnoj ili srednjoj školi tokom pandemije COVID-19 — perioda u kojem se od učenika obično očekuje da čitaju duže i teže tekstove.
„Verovatno pokazuju da su razvili osnovne veštine pismenosti, ali su imali prekide kada su prelazili na viši nivo, i to je verovatno razlog zašto vidimo ovaj „kvar““, rekao je Soldner iz NCES.
Čitanje je bio glavni fokus američke politike u poslednjojdeceniji. Većina država usvojila je zakone ili druge politike koje uključuju naglasak na eksplicitno podučavanje alfabetizma, uključujući foniku, ali mnogo manje država razvilo je sveobuhvatne planove za starije čitače.
U novije vreme, roditelji i nastavnici naginjali su se protiv sveprisutnosti ekrana u učionicama. U ovom „techlash“ periodu, velike školске sisteme, uključujući Novi Jerusalim i Los Anđeles, zamrzle su ili nametnule stroga ograničenja upotrebe AI u učionicama.
