Nova Savezni kredit za stipendije, ili FSTC, stupiće na snagu u januaru 2027. godine. Program, koji je Kongres usvojio 2025. godine, opisan je kao najveći program izbora škola u zemlji. Takođe je izazvao mnogo zabune oko toga šta tačno podrazumeva i kako će funkcionisati. Ovog nedeljnog dana, američko Ministarstvo finansija konačno je izbacilo dva seta pravila — jedan skup pravila koji će upravljati programom u 2027. godini, a duži skup predloženih pravila biće predmet javne rasprave u decembru (znam, zamršeno je). Sa toliko toga još uvek u toku, obratio sam se Džimu Blewu da vidim gde stvari stoje i kako će pravila za 2027. oblikovati program kada bude aktivan. Džim savetuje Koaliciju za Savezni kredit za stipendije i bio je uključen u ovaj napor dok je služio kao pomoćnik sekretara za politiku u Ministarstvu obrazovanja SAD pod sekretarom Betsy DeVos. Evo šta je imao da kaže.
—Rik
Rik: Džime, približava se januar — početni datum za Savezni kredit za stipendije. Za čitaoce koji ovo nisu pratili pažljivo, kakva je situacija?
Džim: Ovaj zakon ima potencijal da generiše milijarde dolara za stipendije za učenike K-12 u javnim, charter i privatnim školama. Omogućava pojedinačnim poreskim obveznicima da ostvare kredit po stopi „jedan za jedan“ do maksimalno 1.700 američkih dolara godišnje za doniranje organizaciji koja dodeljuje stipendije, ili SG0. Taj novac se potom može složiti u stipendije za različite obrazovne troškove — uključujući nadzor, program produženog boravka koje pruža škola, i školarinu privatnih škola.
Rik: Zašto misliš da je ovaj program važan?
Džim: Zato što verujem da će unaprediti ishode učenika. Nacionalno, otprilike trećina učenika 4. i 8. razreda ne savladava čitanje ili matematiku na „osnovnom“ nivou. Ove stipendije će deci omogućiti dodatne usluge ili novu školu koju im treba da bi napredovali. Reformisti poput mene ovo zovu „obrazovna sloboda“ porodica. Za mnoge porodice, naročito u državama bez programa izbora školskih ustanova, to će biti prvi put da imaju određenu moć nad obrazovanjem svoje dece.
Rik: Ovaj nedelјi, američko Ministarstvo finansija objavilo je dugo očekivana pravila o tome kako će program funkcionisati. Koji su ključni zaključci?
Džim: Postoje tri glavna zaključka. Prvo, pravila navode kako guverneri — ili ko god država zakon bude odredio — mogu da prihvate program i omoguće učenicima iz njihove države pristup ovim stipendijama. Trideset država je već prihvatilo za narednu godinu, a ostale imaju rok do 1. januara 2027. Države moraju prihvatiti program svake godine. Ako država ne prihvati, njeni učenici ne mogu pristupiti ovim sredstvima tokom tog kalendarskog godišta, mada stanovnici i dalje mogu donirati SGOs u drugim državama i ostvariti kredit. Drugo, pravila određuju kako guverneri treba da sastave listu organizacija koje će biti ovlašćene da pružaju stipendije finansirane FSTC-jem u njihovoj državi — i zabranjuju državama da dodaju sopstvena ograničenja. I na kraju, objasniše kako poreski obveznici mogu da ostvare kredit za doniranje organizacijama, pri čemu Treasurija predlaže da svaki supružnik u braku može da ostvari kredit od 1.700 dolara kada par podnosi zajedničku prijavu, što ukupno daje kredit do 3.400 dolara.
Rik: Šta tačno znači SG0?
Džim: SGOs su poreski oslobođene, neprofitne organizacije koje služe kao posrednik između donatora i primalaca stipendija. One kreiraju sopstveni program stipendija za učenike K-12, prikupljaju novac od donacija priznate porezom, obrađuju prijave za stipendije, proveravaju podobnost primalaca i, naravno, raspodeljuju stipendije. Moraju se pridržavati saveznih zakona, nadzora Poreske uprave i državnog nadzora. SGOs će određivati koje obrazovne usluge će ponuditi i tačan iznos pomoći na osnovu potrebe. Ali moraju da poštuju dugi spisak saveznih pravila da bi se kvalifikovale i da bi bile na spisku odobrenih subjekata za rad u nekoj državi.
Rik: Koja su ključna savezna pravila koja regulišu ove organizacije?
Džim: SG0 mora biti javno dobročinstvo priznato kao 501(c)(3), mora potrošiti najmanje 90% svojih prihoda na stipendije i mora služiti najmanje 10 učenika koji ne pohađaju svi istu školu. Ti učenici moraju biti u državi organizacije i moraju poticati iz domaćinstava čijih su prihodi do ili ispod 300% lokalne medijane prihoda uz prilagođavanje za veličinu porodice. Ministarstvo finansija i Poreska uprava procenjuju da će 96% dece u državama koje su prihvatile program ispunjavati uslove po ovom pragom prihoda. SGOs moraju dati prioritet povratnim primalacima i njihovoj braći i sestrama, i ne smeju dozvoliti donatorima da obeleže doprinos za određene učenike.
Rik: Koliko SGOs očekuješ da će se pojaviti?
Džim: U početku sam mislio da će ih biti na hiljade, jer su mnoge manje grupe škola ili programa produženog boravka razmišljale o osnivanju SGOs. Vremenom su mnoge od tih grupa odlučile da umesto toga udruže snage sa etabliranijom organizacijom koja brine o tipu njihovog programa ili učenicima. Sada bi rekao da će biti stotine, uz nekoliko velikih u svakoj državi i oko 30 organizacija koje posluju u više država.
Rik: Kako potencijalni donatori mogu oceniti ove grupe?
Džim: U početku ćemo se osloniti na SGOs da se sami promovišu i na poreske obveznike da ih pronađu preko lokalnih mreža. IRS će objaviti spisak odobrenih organizacija, ali to je samo početak. Vremenom ćemo imati portale usmerene ka poreskim obveznicima koji će nabrojati sve ovlašćene SGOs sa ključnim informacijama za potencijalne donatore. Takođe nam treba porodični portal gde roditelji mogu identifikovati škole i programe koji odgovaraju njihovim potrebama i organizacije koje im pružaju stipendije.
Rik: Čitaoci su možda čuli za predložena pravila i finalna pravila. U stvari, pravila koja ste upravo pomenuli ne pokrivaju ceo pejzaž. Možete li objasniti razliku između pravila za 2027. i predloženih pravila?
Džim: Pravila za 2027. godinu su „privremena“ jer će nadgledati program stipendije po poreskom kreditu u njegovoj prvoj godini. Nije potpuno rečunata nekoliko pitanja, uključujući dozvoljenu upotrebu sredstava, pa je potreban sveobuhvatniji skup pravila. To nas dovodi do predloženih pravila koja je Ministarstvo finansija objavilo ove sedmice. Ja ih nazivam „pravila za 2028. i dalje“, jer će upravljati programom od 2028. godine i postati trajna. Predloženja pravila pokrivaju više tema i proći će kroz uobičajeni postupak donošenja pravila, uključujući 60-dnevno javno izjašnjavanje.
Rik: Videli smo verziju kreditnog stipendijskog programa tokom prvog mandata Trumpa, kada ste radili u Ministarstvu obrazovanja SAD. Kako se ovaj program razlikuje od te prve verzije?
Džim: Tačno je da se Zakon iz 2025. razlikuje od onoga što je prvobitno predloženo. Neke promene su bile prilično pozitivne — na primer ograničenje kredita na 1.700 USD po platnom obvezniku. To će primorati SGOs da prošire svoju bazu finansijske podrške skupljanjem velikog broja malih pojedinačnih doprinosa. Najproblematiniji deo je što, za razliku od verzije koju je usvojio Dom predstavnika, konačni zakon daje guvernerima moć da blokiraju pristup porodica ka K-12 stipendijama u njihovim državama ukoliko se ne uključe.
Rik:: Republikanci su isticali značaj vraćanja obrazovanja državama. U tom svetlu, kakav je problem sa tim da guverneri moraju da se uključe?
Džim: Guverneri su politički ljudi. Dajući im pravo veta nad tim da li neka država može da učestvuje u FSTC, zakon koji je Kongres usvojio odmah je ovu program pretvorio u politički problem po stranačkoj liniji. U Kentakiju su poslanici morali da nadvladaju gubernatorski veto da bi se uključilo. Za one od nas koji veruju da su roditelji primarno odgovorni za obrazovanje svoje dece, nije bilo razloga da Kongres uključi guvernere u privatnu interakciju između donatora koji žele pomoći učenicima i porodica koje žele pomoć.
Rik: Napomeno si da stipendijski fondovi mogu ići i privatnim i javnim opcijama. Šta to znači u praksi?
Džim: SGOs bi mogle da skupljaju donacije uz poreski kredit iz svoje zajednice za finansiranje, na primer, stipendija za tutorstvo učenicima javnih škola. Zatim bi primale i proveravale prijave porodica koje žele tutorstvo za svoju decu dok sastavljaju listu kvalifikovanih tutora da ih usluže. Na kraju, dodeljivale bi stipendije da pokriju troškove tutorstva. Porodice izabrane za beneficije mogu da odaberu tutora sa te liste i koriste dodeljena sredstva da plate troškove. Većina SGOs verovatno će se osloniti na digitalne novčanike. U praksi to znači da porodica preusmerava isplatu kroz novčanik, a novac ide sa računa SG0 ka tutor. Time se sprečava zloupotreba sredstava.
Rik: Koliko novca očekuješ da kredit sledeće godine generiše?
Džim: Sklon sam da izbegnem odgovor time što ću reći da bi moglo biti mnogo više od 500 miliona USD koliko je prvobitno procenjeno od strane Zajedničkog komiteta za oporezivanje Kongresa za fiskalnu 2027. godinu. No, da iznesem fiskalnu želju: očekujem da SGOs zajedno podignu oko 3 milijarde USD. Da bi se dostigao taj broj, manje od 2% federalnih poreskih obveznika mora će da doprinese.
Rik: Da li će toliko donatora zaista biti motivisano da daruje ili čak znaju kako da to urade?
Džim: Priznajem izazov. Čuo sam procene da bi 20% ili 30% poreskih obveznika učinilo ovo „jer im ne košta ništa“. To nije toliko jednostavno. Oko 40% domaćinstava nema obavezu plaćanja federalnog dohotka na porez, i kredit pomaže samo onima koji ga plaćaju. Dakle, ta domaćinstva ne mogu imati korist od kredita. Štaviše, ljudi najpre moraju da shvate da kredit postoji. Zatim moraju da pronađu SG0 koja odgovara njihovim interesima. Na kraju moraju zaista da daju donacije, da ih usmere na kredit i da to prijave na poreskoj prijavi. Mnogo pametnih ljudi u vladi, privatnom i neprofitnom sektoru radi na tome da pojednostavi svaki korak tog procesa.
Rik: Kako očekuješ da poreski obveznici savladaju sve ovo?
Džim: Nadamo se da će poslodavci olakšati davanje kroz odbitke od plate. To bi značajno pojednostavilo proces. Srećom, nova pravila Ministarstva finansija potvrđuju da će biti dozvoljeni odbici od plate posle oporezivanja. Takođe je korisno razumeti šta znači „dolar za dolar“. Recimo da duguješ 5.000 USD federalnih poreza na dohodak. Daj 1.700 USD organizaciji koja dodeljuje stipendije. Kada podneseš poresku prijavu, odbiješ tih 1.700 USD. Sada duguješ 3.300 USD Poreskoj upravi SAD. I dalje plaćaš ukupno 5.000 USD: 1.700 USD SG0 i 3.300 USD Poreskoj upravi. Jednostavno odlučujete gde deo poreza ide: umesto da SADS-u damo punih 5.000 USD, preusmeravate deo na razlog koji vam je važan.
Rik: Šta biste rekli onima koji se brinu zbog samointeresnog ponašanja, prevare ili diskriminacije?
Džim: Budimo jasni: zagovornici ovog kredita široko podržavaju napore Treasurije i IRS da suzbiju prevare i diskriminaciju. To šteti deci i stvara PR katastrofu. IRS već ima brojne mehanizme za sprečavanje prevara kod dobrotvornih organizacija poput SGOs. I zakon koji je Kongres usvojio i nova pravila Treasurije uvode dodatne sigurnosne mere: države moraju da potvrde SGOs svake godine, organizacije moraju držati doprinosе koji ispunjavaju uslove kredita u odvojenim računima i prijavljivati svakog donatora IRS-u kako bi ona proverila tvrdnje na poreskim prijavama, a insajderi i veliki donatori ne smeju da dobiju stipendije za sopstvene porodice. Pored toga, čitav posao zavisi od dobrovoljnih doprinosa poreskih obveznika. To stvara motiv organizacijama da zaštite svoj ugled uklanjanjem prevara.
Rik: Ako za godinu dana budemo ovde, kako izgleda uspeh?
Džim: Prvo, da najmanje 1 milion učenika i njihovih porodica koristi stipendiju finansiranu kroz FSTC. Drugo, da postoji rano dokaza o značajnom akademskom poboljšanju za korisnike stipendija. Istraživači će to proučavati, a puni efekti će postati jasniji s vremenom, ali nadam se da ću videti obećavajuće znakove. I treće, da donosioci politika prepoznaju moć povećanja obrazovne slobode za porodice i nastavnike.
Ovaj razgovor je skraćen i pojašnjen.
