Dok je Dan izbora bio težak za predsednika Donalda Trampa i republikanske zvaničnike, neke od njegovih prioriteta u obrazovnoj politici ipak su se pokazale uspešnijima na glasačkim listićima, posebno kada su u pitanju politike prema transgender učenicima.
Glasački listići u četiri države — Arizona, Kolorado, Nebraska i Vašington — kojima bi se efikasno zabranilo trans devojkama učestvovanje u sportovima namenjenim devojkama ili bi se proširila postojeća ograničenja u odnosu na trans atlete, prošli su ili su bili na putu da prođu. Tramp je ove zabrane učinio centralnim stubom svoje obrazovne agende i pokrenuo deceniju istraga protiv školskih okruga zbog politika koje prilagođavaju transgender učenike.
„To je veoma težak trenutak za trans osobe da vide ovu plavu plimu, verovatno najbolju noć izbora za Demokrate” na izborima u kongresnim i saveznim uredima, „ali da vide da su sve četiri mere na glasačkim listićima prošle” po pitanju učešća u sportu, rekao je Danni Askini, izvršna direktorka Gendre Džastis Ligi, organizacije za prava transrodnih osoba sa sedištem u Sijetlu.
Mer 638 države Vašingtona verovatno predstavlja najobuhvatniju od četiri sportske inicijative. Ona bi zabranila transgender devojkama učešće u ženskom sportu, ali ne i transgender dečacima u muškom sportu. Takođe zahteva da svi učenici koji učestvuju u ženskom sportu u okviru pre-kindgarten do završetka srednje škole dostave izjavu zdravstvene ustanove kojom se potvrđuje njihov „biološki pol.”
„Vašingtonska verzija je ekstremna, jer traži fizičke preglede, krvni test ili test hormona,” rekla je Askini, koja je vodila protivljenje meri. „Mislim da ljudi nisu svesni da će ovo uticati na svaku cisrodnu devojku koja učestvuje u sportu.”
Meru Vašingtona podržavalo je 57% glasača, uz 60% prebrojanih glasova do sredine poslepodneva u sredu, prema rezultatima izbora iz The New York Timesa.
U Arizoni, Predlog 318, mera koja zahteva da sve škole i sportske grupe dodeljuju timove kao muške, ženske ili mešane na osnovu pola pri rođenju učesnika, predviđao se da prođe sa 59% naspram 41%, uz 84% prebrojanih glasova. Meri se takođe zabranjuje ulazak učenika u objekte, uključujući toalete i svlačionice, koji nisu označeni za njihov pol pri rođenju.
Glasanje u Koloradu na Predlog 134 bilo je bliže, a meri je pre 76% prebrojanih glasova vodila 52% naspram 48%.
U Nebraski, Inicijativom 443, koja bi dopunila državni ustav tako da škole moraju da designated sportske timove kao muške, ženske ili mešane i zabranila transgender devojkama učešće u ženskim sportovima, predviđalo se da prođe sa 68% naspram 32%, uz 91% prebrojanih glasova.
Arizona i Nebraska su već ranije zabranile transgender devojkama da učestvuju u dečijim ili devojčijim sportskim timovima. Arizonina mera proširuje tu restrikciju, dok Nebraskina meri je ugrađena u državnu ustavnu odredbu.
„Naša srca su teška dok priznajemo teške poraze širom zemlje koji će transgender mladima i njihovim porodicama uskraćivati prava koja zaslužuju,” rekla je Deirdre Schifeling, glavna politička i zagovaračka zvaničnica ACLU-a (Američkog udruženja za građanske slobode), u saopštenju.
Sarah Parshall Perry, potpredsednica i starija pravna saradnica iz Defending Education, grupe koja je bila podrška Trampovoj obrazovnoj agendi i podržala napore da se transgender devojkama zabrani učešće u ženskim sportovima, izjavila je da su, u izborima u kojima su republikanski kandidati poraženi, neke teme kulture i identitetaналna rezonovale među širokim krugom glasača. „Bilo je veoma jasno da su kulturna pitanja, posebno u vezi sa identitetom roda, ta tema nad kojoj se većina Amerikanaca, i konservativnih i liberalnih, složi,” rekla je Perry.
Merila za prava roditelja verovatno idu ka porazu
Pre ovog izbora, najmanje 27 saveznih država usvojilo je zakone ili politike kojima se transgender devojke i žene isključuju iz ženskih sportova. Savezni Vrhovni sud SAD-a u junskom ročištu West Virginia v. B.P.J. presudio je da takvi zakoni nisu protivustavni po klauzuli jednakog zaštite iz Četrnaestog amandmana i po Title IX, saveznom zakonu koji zabranjuje polnu diskriminaciju u školama i koledžima finansiranim iz budžeta.
Sud nije odlučivao o tome da li države smeju ili ne da omoguće transgender devojkama da učestvuju u sportu u skladu sa svojim rodnim identitetom, što je politiku koju su Kolorado i Vašington postavile pre utorka.
Sudije razmatraju hitnu prijavu cisrodne ženskе hrvačice iz Vašingtona koja se protivi suočavanju sa transgender protivnicama. Prijava je čak pozvala sud da u potpunosti razmotri suprotnu stranu pitanja ostavljenu otvorenu u odluci B.P.J. Međutim, sudije su držale prijavu nekoliko nedelja, možda čekajući ishod glasanja u Vašingtonu.
U međuvremenu, još jedna obrazovna inicijativa u Vašingtonu, Mer 1, deluje da je na putu ka porazu. Mer 1 bi ponovo uspostavila verziju zakona o pravima roditelja koji je donela skupština države, ali je u međuvremenu ublažila, a koji bi roditeljima dao pravo da budu obavešteni o medicinskim uslugama pruženim u školi i vratio strožije rokove za roditelje da pregleda dečje dosijee i nastavne materijale.
Meru je bilo na putu ka porazu, sa 53% glasača koji su rekli „ne” uz 59% prebrojanih glasova.
„Mislim da je javnost ovde bila malo više svesna koliko je to obimno, na primer kako bi dovelo do prisilnog otkrivanja transgender učenika i omogućilo roditeljima da vetoiraju određene nastavne planove o polu,” rekla je Askini iz Gender Justice League. „Čini mi se da je to deo razloga zašto je to prošlo,” dodala je.
Ostale mere uključuju DEI, Zakletvu na lojalnost, molitve i pesmu
Na još jednom pitanju kulturne borbe, glasači u Arizoni su odbacili Predlog 142, koji bi amandovao ustav države da zabrani državnim agencijama i javnim školama da zahtevaju ili favorizuju ili diskriminišu na osnovu rase ili etničke pripadnosti.
Iako je inicijativa viđena kao mera protiv raznolikosti, jednakosti i uključivanja (DEI), gubila je sa 60% glasača koji su rekli „ne” uz 83% prebrojanih glasova.
Međutim, glasači u Viskonsinu odobrili su sličnu anti-DEI meru kojom se državnim entitetima, uključujući škole, zabranjuje davanje bilo kakvog „preferiranog tretmana” na osnovu rase, sa 56% podrške uz više od 95% glasova prebrojanih.
U Alabami su glasači bili na putu da usvoje mere koje bi škole obavezale da izgovaraju Zakletvu na odanost i emituju pesmu „The Star-Spangled Banner.” Mera zakletve, Amadmement 3, takođe dozvoljava molitve koje pokreću učenici i vode ih na početku školskog dana. Očekivalo se da pobedi sa 63% prema 37%, uz 95% prebrojanih glasova.
Mera o nacionalnoj himni, Amadmement 4, procenjena je da prođe sa 59% prema 41%, takođe uz 95 odsto prebrojanih glasova.
Perry iz Defending Ed rekla je da su mere u Alabami primer kako je obrazovanje, po svemu sudeći, mnogo više pitanje države i lokalnih zajednica, sa istorijskim religijskim podlogama.
