Veliki deo članova školskih odbora u SAD-u nema iskustva rada u obrazovanju od predškolskog uzrasta do dvanaestog razreda (K-12), što stručnjaci smatraju kao izazov i priliku jer ti članovi obezbeđuju ključni nadzor nad distriktima.
Školski odbori, koji su javno birani i u većini država nenastavni ili nenpartijski u praksi, imaju širok spektar odgovornosti, od upravljanja superintendatom do kreiranja budžeta. Oni takođe odobravaju politike i nastavne programe, sve odluke od suštinskog značaja koje utiču na učenike.
U mnogim slučajevima, članovi odbora koji donose ove odluke nikada nisu radili u školama ili u administraciji školskih distriktâ, prema novom istraživanju EdWeek Research Center. U suštini su često laici, a ne eksperti za obrazovanje.
Ovog leta, EdWeek Research Center je anketirao 478 članova školskih odbora kako bi procenili najveće izvore tenzija u njihovim zajednicama, prepreke u izgradnji mostova između škola i porodica i korake koje odbori poduzimaju da zatvore jaz. Anketa je takođe prikupila demografske podatke o članovima odbora, istorijski nedovoljno proučavanoj grupi. Anketa je sprovedena kao deo godišnjeg posebnog izveštaja Education Week-a „Big Ideas“, koji istražuje kako distrikti grade poverenje kroz komunikaciju i radoznalost.
Odgovornosti školskog odbora, koje obično uključuju:
Nešto manje od polovine (44%) ispitanika je reklo da nikada nisu radili u obrazovanju od predškolskog do dvanaestog razreda. Četrdeset posto kaže da su u penziji iz karijera van dužnosti odbora.
Disonzentra između profesionalnog iskustva članova i njihovih odgovornosti može predstavljati izazov kada novi članovi pokušavaju da savladaju složene federalne, državne i lokalne politike ili da nauče kako da rade saradnički sa osobljem distriktâ, rekla je Rachel White, docen na Univerzitetu Teksas u Austinu.
Međutim, glavni zadatak člana odbora jeste da zastupa prioritete i potrebe zajednice, što može postići bilo ko, bez obzira na svoju profesionalnu pozadinu. Uz snažnu obuku za nove članove i kulturu saradnje, različita iskustva mogu biti korisna distriktu, dodala je.
Na primer, član odbora sa iskustvom u radnoj terapiji može ponuditi važan ugao kada se razmatra politika za specijalno obrazovanje, a osoba sa iskustvom u sprovođenju zakona može pomoći u kreiranju zasnovanih na dokazima planova bezbednosti u školama.
White je napomenula da su prošla istraživanja — jedno objavljeno 2005. godine kao deo knjige „Opsednuti: Školski odbori i budućnost obrazovne politike“ i drugo koje je uradio Institut Thomas B. Fordham 2025. — pokazala da udeo članova odbora sa profesionalnim iskustvom u obrazovanju nije bio veliki. Ta istraživanja su izvestila da je oko 13% i 25% članova odbora ranije bilo nastavnici, odnosno edukatori.
Različita gledišta mogu osigurati predstavništvo zajednice
Vladimir Kogan, profesor političkih nauka na Univerzitetu Ohajo, koji proučava politiku obrazovanja, složio se sa White da školski odbori mogu imati koristi od raznovrsnosti stručnosti.
Posao članova školskih odbora nije da upravljaju dnevnom operativom školskog distriktâ, primetio je Kogan. Umesto toga, oni nadgledaju superintendenta i osiguravaju da politike i prioriteti distriktâ „odražavaju ono što zajednica želi.“
„Nastavnici su deo te zajednice, ali nisu jedini dionici,“ rekao je Kogan.
Kogan je pozvao ljude da razmotre i slične grupe politike, poput saveta policijske službe, koji su često zaduženi za revidiranje lokalnih politika policije i izgradnju mostova između policije i zajednice. Ako bi svi članovi tog odbora bili bivši policajci, javnost bi se mogla protiviti, rekao je Kogan.
Šta istraživanje kaže o edukatorima u školskim odborima
Prošla istraživanja pokazuju da izbor edukatora za lokalne školske odbore često dovodi do povećanja plate za nastavnike, ali ne i do povećanja postignuća učenika ili stope završavanja srednje škole.
Studija objavljena 2023. godine u časopisu American Economic Journal: Economic Policy pokazala je da su prosečni državni rezultati procena značajno niži u distriktima kojima upravljaju odbori sa većim udelom edukatora. Međutim, studija nije tvrdila da prisustvo edukatora na lokalnim školskim odborima predstavlja uzrok tih rezultata. Ti distrikti su takođe imali veće veličine i više učenika iz manjinskih zajednica, koji bi mogli imati izazove u učenju koji nisu uočeni analizom.
Ista studija je otkrila da su edukatori 40% verovatnije da dobiju podršku od sindikata nastavnika nego članovi iz drugih profesionalnih oblasti. Sindikati nastavnika često ulažu napore da podstaknu svoje članove da se kandiduju za mesta u školskim odborima i da ulažu resurse u kampanje.
Posebna studija objavljena u septembru 2023. takođe je pokazala da kandidati za pozicije u školskim odborima bilo koje profesije koji dobiju podršku lokalnog sindikata nastavnika pobede na izborima u gotovo tri četvrtine slučajeva. Endorsement sindikata ima veći uticaj od bilo kojeg drugog preporučivanja, kao i od obećanja kandidata da će se fokusirati na postignuća učenika ili dosadašnje rezultate kandidata koji ih je unapredio, prema toj studiji.
