Žalbeni sud u Viskonsinu je u sredu obnovio na snagu zakon iz 2011. godine koji je ukinuo prava na kolektivno pregovaranje, što predstavlja poraz za sindikate i javne radnike. Sindikati se očekuje žalba, pa će slučaj biti upućen Vrhovnom sudu Viskonsina, koji je pod kontrolom liberаlnih sudija.
Odluka iz 2024. godine kojom je zakon proglašen neustavnim bila je na čekanju dok se ne okonča žalba, pa obrt iz sredu ne menja postojeći status quo. Zakon ostaje na snazi, kao što je bio zadnjih 15 godina, dok se pravna borba nastavlja.
Usvajanje državnog zakona iz 2011. godine, kojim su se bavile republikanske stranke, izazvalo je nedelje protesta i postavilo Viskonsin u centar nacionalne borbe oko prava sindikata.
Ta mera, poznata kao Čin 10 (Act 10), praktično je desila mogućnost većine javnih službenika da pregovaraju o povećanju plata iznad osnove plata i drugih uslova zaposlenja, te ih primorala da dodatno plaćaju zdravstveno osiguranje i beneficije za penziju. Učitelji javnih škola, u to vreme među najjače sindikalno organizovanim zanimanjima u državi, bili su posebno pogođeni.
Sudska odluka u Viskonsinu poništava presudu koja je ukinula zakon protiv sindikata
Članovi koji podržavaju zakon tvrde da on pruža lokalnim upravama veću kontrolu nad radnicima i snagu potrebnu za smanjenje troškova. Kažu da bi ukidanje zakona, koji je omogućavao školama i lokalnim upravama da skupljaju sredstva kroz veće doprinose zaposlenih za beneficije, doveo do bankrotstva tih entiteta.
Protivnici pak tvrde da je zakon naškodio školama i državnim organima tako što je radnicima oduzeo pravo na kolektivno pregovaranje oko plata i uslova rada.
Christina Brej, portparolka sindikata koji su pokrenuli tužbu, izjavila je da ostaju sigurni u suštinu predmeta i da razmatraju sve raspoložive opcije.
„Viskonsin je bolji kada svi zaposleni imaju glas u našim radnim sredinama, bilo da je reč o veličini razreda u našim školama, bezbednosti na radu, radnim časovima ili bilo kojim drugim oblastima,“ izjavila je Brej. „Radnici u javnim službama širom države neće odustati sve dok ne povratimo slobodna, pravična i potpuno kolektivno pregovaračka prava da pregovaramo sa našim poslodavcima.“
Promenjeni republikanski guverner Škot Voker, koji je zakone uveo i zagovarao, pohvalio je odluku.
„Ova odluka predstavlja veliki rezultat za vredne poreske obveznike Viskonsina i ljude koje oni biraju da upravljaju našim školama, državom i lokalnim upravama,“ rekao je Voker putem tekstualne poruke.
Svi pet kandidata Demokratske stranke za guvernera ove godine obećali su da će ukinuti zakon ako budu izabrani. Primarni izbori su 11. avgusta.
Desetine hiljada prosvjedovalo protiv zakona protiv sindikata u državnom Kapitolu
Zakon je bio ocenjivan kao ključni politički uspeh Walkerovog mandata, koji ga je lansirao na nacionalnu političku scenu i podstakao neuspešni pokušaj opoziva. Walker je to nezadovoljstvo iskoristio za kratku, nezgodnu aspiraciju za predsednika, koja se završila 2015. godine.
Zakonodavna tela koja su pod kontrolom republikanca usvojila su zakon uprkos masovnim protestima koji su trajali nedeljama i doveli do prisustva čak 100.000 ljudi na državnom Kapitolu.
Zakon je praktično zabranio kolektivno pregovaranje za većinu javnih sindikata dopuštajući pregovore samo o povećanjima osnovnih plata koja ne prelaze inflaciju. Takođe je onemogućio automatsko povlačenje sindikalnih dues, zahtevao godišnje recertifikacijske izbore za sindikate i primorao javne radnike da plaćaju više za zdravstveno osiguranje i beneficije za penziju. Ovo je dovelo do značajnog pada broja članova sindikata širom Viskonsina.
Zakon je izdržao brojne pravne izazove tokom godina, ali ovo je prvi slučaj otkako je Vrhovni sud Viskonsina prešao u liberalnu većinu 2023. godine.
Tužba, koju su podneli sedam sindikata i trojica lidera sindikata, tvrdila je da Čin 10 treba biti poništen jer stvara ustavno-neustavne izuzetke za vatrogasce i druge službe javne bezbednosti. Advokati Legislativne skupštine i državnih agencija su uzvratili da su ti izuzeci legalni, da su već potvrđeni od strane drugih sudova i da bi slučaj trebalo odbaciti.
Legislatura je u sudskim podnescima navela da su argumenti iz ovog slučaja već odbijeni 2014. godine od strane Vrhovnog suda države. Jedina promena od tog presedana je sastav Vrhovnog suda Viskonsina, kazali su advokati Legislaturе.
Žalbeno veće se slaže sa Republikancima, dovodi u pitanje vreme podnošenja tužbe
Tročlani panel žalbenog veća odlučio je sa 2-1 da poništi odluku s kraja 2024. godine koju je doneo Dane County Okružni sudija Jacob Frost, navodeći da osporavane odredbe zakona nisu prekršile zagarantovanu jednake zaštite Ustava Viskonsina.
Niži sud „nije imao pravnu osnovu“ da proglasi zakon neustavnim, saopštilo je žalbeno veće.
Skupština Viskonsina imala je „razuman osnov“ da primeni zakon na samo određene radnike javne bezbednosti, zaključilo je veće.
„Sudovi moraju poštovati presedane i našu ulogu u oslanjanju na fiskalne odluke koje donosi zakonodavna vlast,“ navedeno je u saopštenju žalbenog veća.
Žalbeno sudačka sudija Šeli Grogan, koja je bila u saglasnosti s ostalima, rekla je da je vreme podnošenja tužbe „barem sumljivo“. Tužba je podneta u novembru 2023. godine, tri meseca nakon što se Vrhovni sud Viskonsina preokrenuo iz većine konzervativnih sudija u većinu liberalnih sudija.
„Obnavljanje pokušaja da se napadne Čin 10 na već odbačenim osnovama samo zato što se sastav našeg vrhovnog suda promenio mora biti odbačeno,“ napisala je Grogan. „Ustavnost zakona se ne kreće u zavisnosti od toga ko sedi na sommetu; pravosuđe ne sme koristiti za provođenje političkih agendi na bilo kojoj strani političkog spektra.“
Žalbeno sudačka sudija Lisa Neubauer, jedina liberalna članica tročlanog panela, izrazila je protivljenje, tvrdeći da je niži sud bio u pravu. Rekla je da je Legislatura napravila „arbitrarne i iracionalne razlike“ želeći da oduzme pravo na kolektivno pregovaranje nekim javnim službenicima dok drugima ostavlja te mogućnosti.
