U svetu koji sve više prihvata potencijal veštačke inteligencije da menja predškolsku, osnovnoškolsku i srednjoškolskurealnost, nastavnici se pitaju: može li AI da mi pomogne da dam visokokvalitetne povratne informacije učenicima o njihovim testovima koje zaista unapređuju njihovo učenje?
Stručnjaci već godinama proučavaju mogućnost AI da pomogne u modernizaciji standardizovanih procena, naročito u merenju učenikove sposobnosti da razmišlja kritički i da komunicira. Tehnologija ima potencijal da generiše zadatke za testove i da ih brže ocenjuje, a istovremeno da nastavnicima pruži konkretnije povratne informacije o tome gde su učenici jaki, a gde im je potrebno poboljšanje. U učionici, nastavnici takođe koriste AI kako bi im pomogla da razviju procene unutar nastave i da ih ocene.
Međutim, AI ima i svoje nedostatke. Bez odgovarajućih ograničenja u njenoj upotrebi, generativna AI nosi rizike po privatnost učenika. Tehnologija ponekad daje netačne rezultate, a povratne informacije mogu biti pristrasne.
Ako nastavnici mogu da pronađu pravi balans između korišćenja AI za jačanje procena koje daju i obezbeđenja da ljudi ostaju za volanom i aktivno uključeni u proces, AI bi mogla da postane koristan alat za merenje napretka učenika, rekli su neki stručnjaci tokom nedavnog vebinara koji su priredili Američko udruženje za pedagoška istraživanja (AERA) i novinska organizacija The 74.
AI pokazuje mnogo obećanja u ubrzavanju ocenjivanja procena i u tome da nastavnici brže daju učenicima povratne informacije, rekao je Victor Lee, vanredni profesor obrazovanja na Stanfordu. Važno je, kako je dodao, da nastavnici nastave da pregledaju povratne informacije koje AI generiše i da posvete vreme da uključe sopstvene lične komentare i sopstveno ocenjivanje kako bi se izbegle pristrasnosti koje AI može pokazati.
„Ponekad ubrzanje može biti sjajno i zapravo donijeti veću satisfakciju, napredak i radost svima na poslu, ali ako uz ubrzanje dolaze i veliki rizici, … onda je to nešto o čemu moramo biti veoma oprezni“, rekao je Lee.
Međutim, nastavnici nisu bili naročito oduševljeni potencijalom AI da poboljša procese testiranja. U istraživanju EdWeek Research Center iz 2024. godine, oko 36 odsto nastavnika, školskih lidera i lidera distrikta izjavilo je da misli kako će AI za pet godina učiniti standardizovano testiranje lošijim. Oko 19 odsto ih je reklo da veruje da bi tehnologija mogla poboljšati procene.
Manji procenat edukatora u tom istraživanju koristio je AI za ocenjivanje zadataka. Ipak, distrikti treba da obezbede da nastavnici uspostave „osnovno pismo znanja“ o tome kako AI funkcioniše, kako bi, bez obzira na nove verzije tehnologije, bilo jasno šta može, kako funkcioniše i koje su mu moguće mane ili pristrasnosti, rekla je Daniella McNamara, izvršna direktorica Instituta za inženjering učenja na Državnom univerzitetu u Arizoni.
Ona je podstakla distrikta da omoguće nastavnicima da eksperimentišu sa AI. „Treba očekivati da je jedini način da zaista ostanemo u toku taj da koristimo alate zajedno sa njima, pomažući svima da budu izloženi njima“, rekla je McNamara. „To je kao vožnja bicikla. Morate da vozite bicikl da biste naučili kako to da radite.”
Umesto da traže od AI odgovore na konkretna pitanja, nastavnici i učenici bi mogli da nauče kako da postavljaju pitanja AI-u, na primer da objasni događaje iz različitih perspektiva, dodala je McNamara, bilo da se radi o mišljenju druge političke stranke ili o stavu istorijske figure.
„Možemo im pomoći da izgrade persone i zatim da razviju sadržaj“, rekla je. „U literaturi o učenju znamo da što više načina na koje nešto učite i što više perspektiva i modaliteta susretnete, to je bolje.”
Škole i distrikti koji razmišljaju o tome da traže AI pomoć za procenu znanja učenika trebaju biti namerni u izboru alata, rekao je Lee. Umesto da pokušavaju da nauče „kako da koriste svaki jedinstveni alat“, treba da razmišljaju: „Koji alat je primeren za zadatak?“
„Postoji marketinški hype da AI može sve, i čak i ako bi mogao — što bih poneo da nije istina — ne želimo da radi sve“, dodao je Lee. „Kada pružate učeniku povratne informacije o proceni, vi govorite i: ‘Obratio sam pažnju na ono što si rekao, vidim gde je tvoj potencijal,’ i time komunicirate to i dajete mu svoje vreme.”
Ljudi bi uvek trebalo da budu deo procesa procene, naglasili su članovi panela, paziteći da rezultati ocena i povratne informacije koje AI vrati budu usklađeni sa utvrđenim rubrikama i da se proveravaju zbog grešaka.
„Pošto AI ne poseduje kontekst učenikove situacije, ostavljajući AI da donosi sve odluke, nije dobra politika“, rekao je Lee.
Pre nego što daju procenu, nastavnici bi trebalo da imaju jasnu predstavu o cilju testa, dodala je McNamara, bilo da je to proveriti razumevanje određene teme, proceniti razumevanje koncepta pisanja ili meriti napredak u čitanju. Različiti ciljevi mogu zahtevati različite pristupe ocenjivanju ili merenju napretka, dodala je.
A kad nastane sumnja, nastavnici bi trebalo da se vrate zlatnom pravilu, rekao je Lee: „Koristite AI za one zadatke kod kojih biste želeli da ga drugi koriste sa vama.“
