Jason Johnson, direktor Orange High School u Hillsboroughu, Sjedinjenim Američkim Državama, Severna Karolina, proveo je 29 godina u javnom obrazovanju—četiri kao učitelj, i 25 kao vođa škole ili okruga. Tokom gotovo tri decenije, video je generacije učenika kroz škole okruga Orange. Ipak, čvrsto veruje da su današnji učenici „najveća generacija.”
To je ono čime je Johnson otvorio svoj govor prihvatanja nagrade, kada je 17. aprila u Vašingtonu proglašen za 2026. godinu srednjoškolskog direktora godine od strane Nacionalnog udruženja direktora srednjih škola. Izabran je iz grupe državnih finalista za tu nagradu. Grupa je takođe odlikovala i druge direktore i zamenike direktora za njihove doprinose javnom obrazovanju.
Johnsonovo verovanje u tu „najveću generaciju” učvrstilo se kada se vratio da vodi Orange High School posle petogodišnjeg staža kao trener za vođenje okružnih škola—stignuvši tačno u trenutku kada su se škole ponovo otvorile posle pandemije COVID-19.
„Ova zemlja je bila u uzburkanom stanju, zar ne? Ljudi su se svađali i raspravljali na sednicama školskog odbora oko zabranjivanja knjiga i onoga šta škole rade,” rekao je Johnson. „A onda sam došao ovde, i to me je dirnulo u srce. Uprkos svemu što se dešavalo oko nas, deca su bila toliko brižna jedni prema drugima.”
On kaže da današnji učenici uspevaju da prepoznaju političke razlike dok i dalje zagovaraju svoja uverenja—organizuju šetnje izlaska iz škole, na primer, uz zadržavanje saosećanja jedni prema drugima. „Oni ne moraju da se povežu sa nama. Mi moramo da se povežemo sa njima,” dodao je Johnson.
Da bi podstakao ovu povezanost, Orange High svake godine anketira učenike sa jednim jasnim pitanjem: Da li svaki učenik može da navede pouzdanog odraslog u školi? Taj pouzdani odrasli, obično nastavnik, postaje ključna podrška kada nastanu izazovi, bilo da su to ponašajne poteškoće ili lični problemi. Johnson se oslanja na te odnose kako bi se nosio sa konfliktima, od tuča učenika do političkih neslaganja.
Education Week je razgovarao sa Johnsonom o njegovoj pobedi, njegovom pristupu vođenju škole i o onome što želi da postigne kao direktor godine.
Intervju je uređen radi dužine i jasnosti.
Ko je bio prvi poziv koji ste uputili posle pobede?
Prvi poziv bio mi je upućen mojoj deci — sinu i tri ćerke. Moj sin, koji ima 20 godina, rekao je: „Tata, ti si G.O.A.T!”
Kojnu poruku planirate da istaknete kao direktor godine?
Mi radimo nemoguće. Kada je ova zemlja nastala, nije bilo zamišljeno da ljudi boje kože budu uklјučeni u javno obrazovanje. Ali danas, više od 250 godina kasnije, mi činimo nemoguće. Obučavamo decu iz svih sredina. I verujem da, kao nacionalni predstavnik, moram to da podignem na viši nivo.
„Mi obrazujemo decu iz svih pozadina. I mislim da kao nacionalni predstavnik, moram to da uzdignem na viši nivo.”
Ovo je vaš drugi mandat u Orange High. Šta vas je nagnalo da se vratite?
Nedostajalo mi je sve vezano za srednju školu. Orange High School je jedino mesto na kojem nisam ostavio školsku opremu na kraju svog mandata. Tokom COVID-19 sam mnogo toga naučio o sebi. Shvatio sam da mi je srce u vođenju škola.
Moje iskustvo sa centralnom kancelarijom potpuno mi je promenilo pogled na ulogu direktora. Dobili sam priliku da radim sa 13 direktora. Oni su me učvrstili kao lidera u nastavi. Posmatrao sam ih dok su vršili svoje instruktivne obilaske, davao sam povratne informacije nastavnicima i vodio razgovore o tome šta dobro funkcioniše, a šta ne.
Takođe sam naučio kako da se oslonim na centralnu kancelariju da podrži stvari koje radim u svojoj školi. Kada sam prvi put postao direktor, bio sam jedan od onih koji su štitili zgradu i govorio: „Centralna kancelarijo, ostani po strani da mogu da radim svoj posao.”
Nedavno sam otišao u centralnu kancelariju da dobijem podršku u vođenju [profesionalnih zajednica za učenje] među nastavnicima engleskog jezika, što nije moja jača strana. Oni su došli, pomogli mi da naučim, ali i nastavnicima pomogli da shvate zašto bi trebalo da rade zajedno.
Koji je značajan izazov s kojim se trenutno suočavate? Kako?
U poslednje dve godine, prisustvo mojih hispanoameričkih učenika u [AP] časovima je raslo, i jako sam ponosan na to. (Između 2021. i 2025. godine, broj se povećao sa 32 na 43, prema podacima koje je Johnson podelio. Ukupan broj upisanih na AP časove u školi bio je oko 230 tokom istih godina, prema državnim podacima.)
Broj crnih učenika takođe je porastao. Ali prošle godine, upis je opao sa 23 na 11. Videli smo mnogo akademskog napretka ovde u Orange High School, ali sada je naš najveći izazov dopreti do učenika koji se suočavaju sa većim poteškoćama od drugih.
Čujemo da neki učenici kažu da ne žele da pohađaju teže časove. Ali mislim da najviše čujemo da oni ne vide druge učenike koji liče na njih u odeljenjima.
Kako planirate da povećate broj upisa učenika boje kože u AP časove?
Idemo na teren. Razgovaramo sa pojedinačnim učenicima i poručujemo im: „Vеруjemo u vas i verujemo da možete biti u ovoj učionici. Verujemo da možete da upišete ovaj AP čas i da budete uspešni.” To radimo za sve učenike, ali se posebno trudimo da zaista dodjemo do učenika boje kože, koristeći članove osoblja koje znamo da su im pouzdani odrasli. Oni vode razgovore sa učenicima i sa njihovim roditeljima kako bi objasnili zašto je ovaj kurs važan.
Pozivamo bivše AP učenike, bilo da su diplomirali ili su trenutno u školi, da govore našim učenicima. Organizujemo druženje uz ručak sa učenicima boje kože koji su kvalifikovani za naprednije kurseve. Ono što je sjajno kod povratnika među alumnima jeste što pričaju o prednostima koje vide dok su na fakultetu. Za učenike u školi, alumniji su kao njihovi uzori. I kažu: „Ako mogu ja, možete i vi. Zato, hajde da to uradimo zajedno.”
A zatim, i najvažnije, moj odsek za usluge učenicima razume da učenik boje kože koji želi da napusti AP čas mora najpre da dođe i porazgovara sa mnom.
Direktori su u centru političkih debata. Da li to utiče na vašu ulogu zagovornika?
Zagovornik, za mene, nije podela. Ali zagovornik je i neko ko će istinu iznositi na nenametljiv način. Verujem u zagovaranje učenika boje kože i iznošenje istine o tome kako su tretirani, zašto su tretirani na određeni način i šta možemo učiniti da se to popravi. Nemam sve odgovore, ali znam da možemo voditi razgovore o tome.
Ja sam takođe veliki zagovornik žena, i nije zato što imam ćerke, već zato što mislim da su žene najpametnije ljude na Zemlji. Bio sam u mnogim prostorijama gde su žene ignorisane. Mogu da kažem jednu stvar, i žena može da kaže istu stvar, ali ljudi slušaju ono što ja kažem i potpuno ignorišu ženu. Ženama kažem, dok putujem po Severnoj Karolini kao direktor, da je ovo njihovo pravo mesto. Neka glasno progovore. Ja sam uz vas.
