Jedna od najvećih saveznih država koje vodi Demokratska partija odlučna je da učestvuje u novom federalnom programu izbora privatnih škola koji je uključen u sveobuhvata domaća politika prijedlog zakona potpisan prošle godine od predsednika Donalda Trampa.
Guvernerka Njujorka, Keti Hočul, ove nedelje je potvrdila da namerava da svoju državu uključi u program, koji dopušta poreskim obveznicima da ostvare kredite po dolar-dolar u zamenu za donacije organizacijama koje dodeljuju stipendije privatnih škola. Politika stupa na snagu sledeće godine.
Hočulova je, kako je portparka saopštila Education Week-u putem elektronske poruke, „podržana federalna poreska olakšica za stipendije i njen potencijal da pomogne učenicima i školama u Njujorku“. „Naš ured očekuje informacije od savezne vlade o programu i temeljno će proveriti detalje politike radi eventualnih „otrovnih zamki“ koje bi mogle naštetiti školskom sistemu u Njujorku.“
Podrška Hočulove ovom programu čini je jednim od prvih demokratskih guvernera koji odlučuju da učestvuju. To je takođe najnoviji primer kako savezna vlada, koja prvi put pokušava da usmeri poreske obveznike ka porodicama kako bi se upisale u privatne škole, izaziva podelu među demokratskim guvernerima, koji moraju da odluče da li će prihvatiti učestvovanje svoje države.
Prema zakonu usvojenom prošlog leta, pojedinačni poreski obveznici mogu zatražiti federalni poreski kredit do 1.700 dolara za donacije neprofitnim organizacijama koje zatim dodeljuju stipendije učenicima od 1. do 12. razreda koji ih mogu koristiti za upis u privatne škole.
Stipendije mogu pokrivati i troškove za učenike javnih škola—kao što su časovi dopunske nastave, tehnologija i programi poslepodnevnog vremena—ali većina očekuje da će većina sredstava otići učenicima koji pohađaju privatne škole.
Procene troškova programa variraju, ali je računovodstveno osoblje Kongresa procijenilo da će poreski obveznici ostvariti 500 miliona dolara u kreditima 2027. godine, broj koji bi se do 2034. godine trebalo povećati na 4,4 milijarde dolara. (Uporedno, Title I, najveći saveznički formula fond za javne škole, vredan je oko 18 milijardi dolara godišnje.)
Guverneri svake godine moraju obavestiti IRS da se priključuju pre nego što neprofitne organizacije počnu da dodeljuju stipendije zasnovane na kreditima u njihovim državama, a guverneri moraju IRS-u reći koje organizacije u njihovim državama imaju ovlašćenje da dodeljuju novac.
Poreski obveznici iz bilo koje države imaju pravo da traže kredite, iako bi njihovi doprinosi organizacijama koje dodeljuju stipendije morali preći državne granice ako njihova država nije učestvovala.
Učenici čija porodica ne zarađuje više od 300% srednjeg prihodovnog dohotka tog područja—širok potencijalni krug primalaca—biće podobni za stipendije sve dok njihova država učestvuje u programu stipendija. Savezni zakon ne precizira veličinu stipendija koje se dodeljuju.
Američka federacija za decu, grupa za zagovaranje izbora škole, pozdravila je Hočulinu odluku i pozdravila dolazak izbora privatnih škola u državu koja trenutno nema nikakve državne programe koji usmeravaju javna sredstva na školarine privatnih škola.
„Slavimo uz svaku porodicu koja će uskoro, konačno, imati priliku da dobije obrazovanje koje odgovara potrebama njihove dece“, rekao je izvršni direktor federacije, Tommy Schultz, u saopštenju.
Melinda Person, predsednica udruženja New York State United Teachers, koje broji 700.000 članova, izjavila je: „Javni novac pripada javnim školama.“
„Vaučeri—pod bilo kojim imenom—oduzimaju novac iz susedskih škola i prebacuju ga privatnim ustanovama koje ne odgovaraju javnosti“, rekla je u saopštenju. „Njujorčani su ranije odbacili ovaj pristup, i iskreno se nadamo da kada se potpun detalji Trampovog plana vaučera pojave, jasno će biti da svoju državnu upravu treba ponovo odbaciti.“
Federalni program donosi izbor privatnih škola u nove države
Najavom Hočulove, Njujork postaje 31. država na putu da učestvuje u novom federalnom programu izbora, prema praćenju Education Week-a o odlukama država.
Ona je tek treći demokratski guverner koji otvoreno kaže da namerava da se priključi, nakon guvernera Kolorada Džereda Polisa, koji je postao strastveni zagovornik politike, i guvernera Severne Karoline Džoš Stejna, koji je prošlog leta veto-irao zakon kojim bi njegova država učestvovala, ali je rekao da namerava da se priključi sopstvenom odlukom kada savezna vlada izda regulative o tome kako će program funkcionisati.
Demokratski guverneri Minesote i Viskonsina su rekli da njihove države neće učestvovati, a demokratski guverneri u Kansasu i Kentakiju su nedavno veto-irali zakon kojim bi njihove države ušle u program, samo da bi njihovi vetoi bili prevaziđeni od strane većina u zakonodavstvu koju kontrolišu republikanci.
Samo jedan republikanski guverner, Fil Skot iz Vermonta, još nije objavio svoje namere.
Mnogi demokratski guverneri kažu da čekaju regulative Poreske službe (IRS) koje bi objavile više detalja o tome kako program treba da funkcioniše—i koliko bi država mogle da kontrolišu način na koji ga sprovodi.
Da li bi mogli da postave zahteve za odgovornost i nenapredovanje prema diskriminaciji za privatne škole koje učestvuju, na primer, ili da osiguraju da određeni procenat sredstava za stipendije ide učenicima javnih škola?
Međutim, IRS je nagovestio da regulative verovatno neće davati državama široku diskreciju. Njegove reguliacije se očekuju u narednim mesecima.
Čak i ako demokratski guverneri imaju brige u vezi sa programom, mnogi su prešli na put prihvatanja učešća.
Prošle godine tri demokratska guvernera—Josh Green iz Havaja, Michelle Lujan Grisham iz Nove Meksiko, i Tina Kotek iz Oregona—u početku su rekli Education Week-u da njihove države neće učestvovati. No, ranije ove godine, nakon što je Polis iz Kolorada pristao, rekli su da razmišljaju ponovo i da još nisu doneli odluku.
Dok sindikati nastavnika, koji su inače skloni Demokaratima, uglavnom protiv programa, neki demokratski glasovi pozivaju guvernere svoje partije da učestvuju. Arne Duncan, bivši prvi šef obrazovanja predsednika Baracka Obame, prošlog oktobra u Washington Post-ovom op-ed-u nazvao priključenje federalnom programu „bezrazlagno logičnim“.
Sa time što je Njujork sada na putu da se pridruži, federalni program donosi izbor privatnih škola najmanje šest država koje trenutno nemaju sopstvene programe koji upućuju javna sredstva privatnim školama. Alaska, Kolorado, Kentaki, Nebraska i Severna Dakota su ostali.
