Istraživanja pokazuju da tinejdžeri uzrasta od 13 do 18 godina imaju veće nepovjerenje u vesti nego prethodne generacije, taj skepticizam utiče na to šta konzumiraju i na njihovu sposobnost da razlikuju činjenice od fikcije.
Kada su ih pitali o navikama u konzumiranju vesti, 50% tinejdžera je izjavilo da ih vesti nađu same (što znači pre svega preko društvenih mreža), 15% je reklo da aktivno traži vesti, a 36% da se ne informišu redovno, prema istraživanju iz 2024. godine koje je sproveo News Literacy Project, nacionalna nevladina organizacija koja obezbeđuje resurse za učenike od osnovne do srednje škole.
Tinejdžeri su opšte oprezni prema medijima. Čak 84 odsto je izrazilo negativne stavove kada su ih u drugom istraživanju projekta News Literacy Project pitali da opišu novinske medije na najbolji način. Među terminima koje su koristili: “lažno,” “neistina,” i “laži.”
Navike konzumiranja vesti mogu da spreče tinejdžere da steknu potpuno razumevanje važnih tema. Ta ograničenja su otkrivena kada učenici razgovaraju o vestima i ne mogu da vode dublji razgovor o tim temama, rekao je Peter Faustino, ovlašćeni školski psiholog u Njujorku i Konektikatu i bivši predsednik Nacionalnog udruženja školskih psihologa.
Oslanjanje tinejdžera na jedan izvor—društvene mreže—učinilo ih je nepovjerenijim prema tradicionalnim izvorima vesti, ali ne nužno zato što one prenose loše informacije, rekao je Faustino. Algoritmi na društvenim mrežama navode tinejdžere da konzumiraju “istu priču, iste zvučne klipove, iste tačke razgovora,” dodao je. Dakle, kada im se predstavi “drugačija informacija ili drugačije gledište, to odmah vodi ka nepovjerenju ili sumnji prema novoj informaciji koja nije u skladu sa njihovom potvrđivačkom pristrasnošću,” dodao je školski psiholog.
Jedna moguća strategija na koju stručnjaci ukazuju kao sredstvo da pomognu tinejdžerima da razlikuju činjenice od fikcije je promovicija medijske pismenosti. To znači podučavati učenike da pristupaju informacijama sa zdravim skeptičkim stavom, ali ne do te mere da ne veruju ničemu što vide, rekla je Pamela Brunskill, starija direktorka za dizajn obrazovanja u News Literacy Projectu.
Mnoga mlada lica ne obraćaju pažnju na to da li ono što vide predstavlja “vesti ili propagandu ili zabavu,” rekla je. Za mnoge online korisnike, “sve je jednako po pitanju toga kako doživljavate svet.”
Zašto postoji sve veće nepovjerenje prema vestima među tinejdžerima
Deca su rođena skeptična, kaže Andrew Shtulman, profesor psihologije na Occidental College-u u Kaliforniji. Ta opšta skepsa nastavlja da se razvija sve dok deca ne nauče da veruju informacijama umesto da ih odbacuju.
Ali današnja generacija odrasta u svetu gde je pristup informacijama veći a mnoge od njih nisu tačne. “Skepticizam je sada produžen jer kada mala deca izlaze na društvene mreže i istražuju internet, okruženi su informacijama koje su, u suštini, lažne,” rekao je Shtulman.
Danas, za mnoge mlade, “taj rani skeptični stav nije poljuljan; naprotiv, on je osnažen,” dodao je.
Još jedan problem je što mnogi tinejdžeri danas ne šeruju online informacije među svojim vršnjacima na osnovu toga da li su tačne ili značajne.
“Odluke o deljenju zasnivaju se na emocionalnom privlačnom utisku priče,” rekao je Shtulman. “To ne pomaže sa vrstama implicitnih uverenja i implicitnih stavova koje biste mogli formirati ako vaši prijatelji svesno dele informacije za koje sami misle da su lažne.”
Uloga škola u nepovjerenju i dezinformacijama među učenicima
Uloga škola je da podstiču dublje razgovore i rasprave o izvorima informacija iz različitih perspektiva, kao deo izgradnje digitalne pismenosti učenika, kako mnogi zagovornici i istraživači naglašavaju. Ipak, napori da se to ostvari često su usporeni oprezom nastavnika da ih ne uvuku u podeljene, politički nabujale nastavne razgovore, pokazuje EdWeek izveštaj.
Volatilnost čak obuhvata i izvore koje koriste kada obrađuju teme u nastavi, rekla je Tina Ellsworth, predsednica Nacionalnog saveta za Društvene studije.
„Kada [predsednik Donalda Trampa] napada legitimne izvore vesti, nastavnici postaju nervozni da će biti kritikovani zbog korišćenja tih izvora, čak i ako su veoma kredibilni,“ izjavila je Ellsworth.
Njen savet u vezi digitalne pismenosti je da škole fokusiraju na pouzdanost izvora, rekao je Shtulman. On je priznao da to može otvoriti mnoge probleme, s obzirom na optužbe za lažne vesti i rastuće sumnje u kredibilnost online izvora.
„Sada kada naiđete na priču, morate da malo istražite,“ rekao je. „To je novi skup veština koje su odrasli u prošlosti čak ni morali da razviju.“
Brunskill iz News Literacy Projecta rekla je da je jedan od ulaza u školski pristup to što učenici pitaju šta vide na svojim ličnim vest feedovima. Učenici mogu da prate vesti koje im dolaze tokom nedelje i da obrate pažnju na njihovu kredibilnost.
„Uvek počnite sa životom učenika,“ rekla je Brunskill. „Neka to bude autentično.“
