Nastavnica engleskog jezika u srednjoj školi, Michele Haiken, dobro razume koliko je važno da učenici pronađu sopstveni glas i da se pri pisanju osećaju komforno sa tim glasom.
Sa porastom generativne veštačke inteligencije, koja može da generiše eseje iz engleskog brže nego ljudi, još je važnije učenicima naglasiti da je „njihovo razmišljanje cenjeno kada razmišljamo o pisanju“, rekla je Haiken, koja predaje u školskom okrugu Rye City u Njujorku. „Glas učenika je ono što je važno i ono što se računa.“
Škole i distrikti širom zemlje pokušavaju da utvrde kakvu ulogu AI treba da ima u učionici, dok se bave i rastućim brigama oko sveprisutnosti digitalne tehnologije u životima dece.
Jedan od načina na koji Haiken adresira ovu brigu jeste pomaganje učenicima da razviju kritičko razmišljanje prilikom korišćenja tehnologije. Education Week je intervjuisao Haiken o ovoj temi pre njenog izlaganja na godišnjoj konferenciji ISTELive 26 + ASCD, koja je održana u Orlandu na Floridi, od 28. juna do 1. jula.
Ovaj intervju je uređen radi dužine i jasnoće.
Kako izgleda usmeravanje mišljenja učenika u učionici?
Kada koristimo AI na promišeni način da podržimo svoje učenike, moramo biti krtički pažljivi čitaoci tog alata, da bismo tačno dobili prompt, da bismo pročitali izlaz i proverili da li to što smo želeli. Ta kritička misao je izuzetno važna kod korišćenja AI, jer ne možemo biti samo potrošači AI i prihvatati ono što nam daje. Moramo ga moći pročitati, dovesti u pitanje, revidirati i ponovo poslati ako treba. Sve te veštine kritičkog razmišljanja koje mi nastavnici već koristimo, želimo da prenesemo svojim učenicima kada koriste AI.
Kako to radite sa ili bez tehničkih alata?
U mojoj srednjoj školi koristimo MagicSchool AI. Napravila sam prilagođeni bot za moje učenike, gde sam ga programirala da tokom jedinice za kreativno pisanje odgovara na način koji pruža povratnu informaciju, ali ne i rešenje, kako bi učenici mogli da ga koriste uz zaštitne mehanizme da postanu bolji pisci, da traže povratne informacije, da kritički razmotre dobijene sugestije i odluče da li ih žele prihvatiti, kako bi unapredili sopstveno kreativno pisanje.
Postoje aktivnosti koje su proverene, pouzdane i onkraj kojih tehnologija nije nužno potrebna, a koje zaista jačaju i razvijaju kritičko razmišljanje učenika, na primer hexagonalno razmišljanje, gde damo učenicima kategorije zasnovane na temi i oni praktično moraju da otkriju kako se međusobno povezuju, pa zatim napišu tekst o tim vezama. Jedna grupa može da ima sasvim drugačiji odgovor u odnosu na drugu grupu, sve dok iznose svoje razloge koji podržavaju te tvrdnje, što gradi osnovu za to kritičko razmišljanje koje im je potrebno.
Kako da razgovarate sa studentima o odgovornom korišćenju tehnologije?
Tokom pisanja i uređivanja uvek naglašavam: najpre tvoj glas, zatim možeš da se obratiš prijatelju ili nastavniku za povratnu informaciju, zatim eventualno koristiš AI, a potom se vrati i ponovo se usredsredi na svoj glas. Ali uvek prioritizuj ljudsku povratnu informaciju pre nego što se okreneš AI.
AI može pomoći tokom celog procesa pisanja učenika, i to je nešto što pažljivo pratim. Ali želim da glas mojih učenika bude u centru mog razreda.
Koji izazov danas učitelji susreću kada je reč o razvijanju sposobnosti kritičkog razmišljanja kod učenika?
Postoji grupa roditelja koja dolazi i ne želi više program 1-to-1, niti žele da im se dete previše nalazi na internetu, igra previše obrazovno-tehnoloških igara, pristupa AI, i moramo samo videti kako će se to razvijati.
Ne verujem da treba ići unazad. Želim da moji učenici budu vešti čitaoci i pisci, sposobni da kreativno komuniciraju kroz sve medije. Živimo u svetu u kojem informacije dolaze kroz podcaste, video zapise, slike, kao i štampane i digitalne tekstove, pa želim da moji učenici ne samo pažljivo i kritički čitaju sve te tekstove, već da budu u stanju i da stvaraju takve vrste tekstova.
Najbolje učimo iz iskustva, a ne slušanjem. Dakle, kada vam neko govori šta da radite, to se ne upije toliko kao kada su deca uključena u scenarije, iskustva i interakcije. To im je potrebno da bi radili sa AI i bili vešti kritički misleći ljudi koje svet danas i u budućnosti treba.
Imate li savet za druge nastavnike koji se suočavaju s ovim izazovom?
Nastavnici treba da se igraju sa tim sami, da iskustvo i isprobaju ga, i da razmotre kako mogu da ga koriste sa svojim učenicima kako bi podržali njihovo učenje čitanja i pisanja i da podignu ljudsko mišljenje na većinu. AI možemo koristiti kao partnera u razmišljanju, apsolutno, ali kada AI preuzima većinu razmišljanja, gubimo svoj glas. Dakle, u pitanju je očuvanje glasa nastavnika i glasa učenika.
