Zvaničnici grada Njujorka uvode roditeljima dece koja pohađaju predškolu po 1.000 američkih dolara da ulože u buduće fakultetsko obrazovanje njihove dece — napor koji se doživljava kao kombinacija optimizma i skepse kod onih koji pokušavaju da procene pravu vrednost ovog poteza za porodice.
Novac će biti upisan na račun štednje za fakultet, u nadi da će njegova vrednost vremenom rasti kroz složen rast (kamate). Studentima će biti omogućeno da ga koriste za upis na bilo koji četvorogodišnji koledž, zajednički koledž ili stručnu školu.
Inicijativa je deo većeg budžetskog sporazuma u vrednosti 125,8 milijardi dolara, koji su prošlog meseca objavili gradonačelnik Zohran Mamdani i Gradsku skupštinu grada.
Ovaj ulaganje predstavlja proširenje postojeći programa pod nazivom NYC Kids RISE, koji je do sada svakom učeniku davao 100 dolara na početku polaska u javnu školu, u predškolskom uzrastu.
Svaki učenik javne škole u školskom sistemu Njujorka — najbrojnijem u zemlji sa gotovo 900.000 učenika — može da se kvalifikuje i biće automatski uključen u novi program, osim ako roditelji ne žele da se isključe.
Mamdani je izabran za gradonačelnika prošle godine uz obećanja da će se pozabaviti pristupačnošću života na mnogim frontovima, od stanovanja do cena namirnica.
Ovaj univerzalni program štednje za fakultet biće najveći takve vrste u zemlji, izjavila je predsednica Skupštine grada Njujorka Julie Menin na konferenciji za novinare prošlog meseca. Takođe je naglasila da bi ovaj program mogao da pomogne u ublažavanju nejednakosti u prihodima između bogatih i siromašnih domaćinstava, nudeći novu mogućnost porodicama da ulože.
„Ovo je prosto jedan od najučinkovitijih načina na koji možemo zaista da adresiramo nejednakost prihoda,” izjavila je Menin.
Ako bi roditelji primili 1.000 dolara, koji bi se tokom narednih 12 godina složile kamate, a bez dodatnih ulaganja, neki analitičari procenjuju da bi novac do trenutka upisa učenika na fakultet dosegao otprilike 2.800 dolara.
Inicijativa grada Njujorka radi isto što i tradicionalni plan 529, gde posle početne gradske investicije porodice mogu da dodaju dodatna sredstva, a prinosi rastu tokom vremena.
Međutim, neki stručnjaci koji se bave pristupom visokom obrazovanju skeptični su da bi program doneo značajnu finansijsku razliku za porodice.
Koleđ je skuplji nego ikad, a visoki troškovi su glavna briga na državnom i nacionalnom nivou. Troškovi visokog obrazovanja variraju u zavisnosti od lokacije i vrste institucije. Ali širom zemlje, u proseku, školarina za javni četvorogodišnji in-state koledž iznosi oko 12.000 dolara godišnje, a za privatnu četvorogodišnju instituciju oko 45.000 dolara, prema College Board-u.
Program grada Njujorka svakako „neće nauditi“, rekao je Timotij Knowls, predsjednik Fondacije Karnegije za unapređenje nastave, istraživačkog centra za obrazovnu politiku sa sedištem u Kaliforniji.
„Ali 1.000 dolara depozita u obrazovni štedni račun neće značajno uticati na nejednakost prihoda,“ dodao je.
„Za porodice koje teže da sastave kraj s krajem svake nedelje, a kamoli da štede za nešto za deceniju ili više, verovatno neće olakšati pristup visokom obrazovanju.“
An earlier version of the NYC plan called for $3,000 per student
Početni predlog za podršku porodicama u Njujorku bio je ambiciozniji: tražio je 3.000 dolara za porodice sa niskim primanjima i 1.000 dolara za porodice sa višim primanjima, ali taj plan nije ušao u završnu verziju budžeta.
Bolja opcija bi, po Knowlesovom mišljenju, bila da ulaganje u fakultet bude bliže povezanom sa nivoom prihoda porodice. Kada je finansijska podrška univerzalna, kazao je, to može da oslabi resurse dvostrate porodice i drugih njegovatelja kojima su najpotrebniji.
Još korisnija strategija bi, rekao je, bila da se više ulaže u porodice sa većom potrebom.
Uklanjanje barijera koje sprečavaju porodice da pošalju decu na fakultet zahteva mnogo više nego samo finansijsku podršku, ukazali su drugi. Studentima je takođe potreban razumevanje koje tačno kursne smernice treba da slede tokom osnovne i srednje škole, rekla je Laura Perna, viša prorektorka za nastavno osoblje na posetnoj (graduate) školi obrazovanja na Univerzitetu Pensilvanija.
Na primer, studenti koji su prva generacija možda će trebati pomoć pri popunjavanju FAFSA obrasca (Besplatna prijava za federalnu finansijsku pomoć studentima), jer 529 štedni račun za fakultet nije dovoljan da pokrije sve troškove upisa na univerzitet.
„Da li je ovo dovoljno novca da pokrije finansijske troškove jedan je od njegovih aspekata,“ rekla je Perna. „Sigurno studentima treba i druga pomoć da bi uspešno upisali fakultet.“
A primary benefit: signaling the possibility of postsecondary access
Ali pristalice programa u Njujorku kažu da njegove potencijalne koristi idu dalje od neposrednih finansijskih povraćaja učenicima i porodicama.
Portparol Menin, predsednice Skupštine grada Njujorka, rekao je da zvaničnici grada prepoznaju šire izazove u finansijskom pristupu fakultetu. Novi program je, jednostavno, namenjen da ponudi jednu ciljanu formu pomoći.
Inicijativa je „veoma specifičan alat“ koji „rešava određeni deo problema“, rekao je portparol.
Mnoge porodice, naročito one u veoma siromašnim uslovima, možda ne shvataju koliko fakultet može biti skup. Ovaj program pomoći će ih podstaći da „ulaguju u njega od prvog dana“, dodao je portparol.
Perna se slaže. Glavna vrednost programa „zaista je u signalizaciji“, kaže ona. Radi se o „pokušaju da studentima i njihovim porodicama u ovoj ranoj dobi prenese poruku da fakultet postoji — i da o tome treba da razmišljaju.“
Janice Bloom, zajednička izvršna direktorka (co-executive director) organizacije College Access Research and Action, kaže da će struktura programa pomoći da se u gradu izgradi baza podrške. Njena organizacija radi na uklanjanju prepreka sa kojima se suočavaju prvi put studenti i studenti sa niskim primanjima prilikom prijave na fakultet.
Pristup fakultetu je i glavni brigu među porodicama srednjeg dohotka, takođe, kaže.
„Ako ih učinimo da se osećaju kao da im ovo pripada, to stvara mnogo političkog kapitala.“
Pored toga, obim programa—nagrade od 1.000 dolara—biće po njenom procenjivanju razuman za veliki deo javnosti u Njujorku.
„Ako bi neko rekao: ‘Dajemo 20.000 dolara svakom detetu’, uključujući i decu čije porodice to ne trebaju, reakcija bi bila: ‘To je veliki iznos.’ Ali ova suma deluje značajno.“
