Najmanje šest školskih distriktata u Južnoj Karolini biće primorano da usvoje nove politike ocenjivanja za školsku godinu 2026-27, nakon što je država usvojila zakon koji zabranjuje „pragove ocenjivanja“.
Politike pragova ocenjivanja zahtevaju od nastavnika da učenicima dodele minimalnu ocenu za zadatke ili period ocenjivanja—obično 50%.
Distrikti koji su usvojili ovakve mere tvrde da viši minimalni prag pomaže učenicima da ih motiviše time što im omogućava da povrate svoju ukupnu ocenu nakon neuspeha na zadatku ili tromesečju.
Ali protivnici, uključujući i sponzore novog zakona Južne Karoline, tvrde da pragovi ocenjivanja uskraćuju učenicima priliku da nauče ličnu odgovornost i daju im mogućnost da „igraju sistem“ obavljajući samo minimalan posao potreban da bi prošli kurs. Teoretski, u sistemu sa pragom ocenjivanja, učenici mogu proći kroz časove čak i ako izostave neke zadatke jer znaju da će dobiti 50 čak i ako ih ne predaju.
„Ovo će ponovo učiniti da ocene budu važnije“, izjavila je državna poslanica Fawn Pedalino, republikanac koja je predložila zakon, tokom saslušanja u pododboru za obrazovanje 12. februara. „Mi zapravo štetimo deci kada dobiju automatski 50 jer će ih to pogurati u sledeći razred čak i ako ne znaju gradivo.“
Vođe u drugim državama kritikovali su pragove ocenjivanja, a Teksas ih zabranjuje. Brige o ovim politikama rasle su tokom pandemije COVID-19, kada su mnoge škole usvojile ih ad hoc da bi odgovorile na zabrinutost oko sposobnosti učenika da završavaju zadatke tokom daljinskog učenja.
Promena politike dotiče često sporno pitanje za škole i distrikte: kako meriti i komunicirati napredak učenika. Mnogi čelnici su se bavili ovim pitanjem dok škole pokušavaju da prilagode svoje ponude kako bi obrazovanje bilo relevantnije i angažovanije.
Iako politike ocenjivanja na prvi pogled deluju objektivno i precizno, one zapravo odražavaju niz odluka o tome šta nastavnici mere, kako akademičke navike učenika utiču na njihove ocene, naporima da se obezbedi doslednost među razredima i odlukama o tome da li završne ocene predstavljaju kumulativni zbir svih zadataka ili završeno ovladavanje ključnim konceptima.
Pragovi ocenjivanja, takođe poznati kao ocenjivanje bez nule, nastoje da odgovore na neka od tih pitanja, ali svaka odluka o ocenjivanju nosi svoje kompromise i posledice, rekao je Thomas Guskey, profesor emeritus na Univerzitetu u Kentakiju koji je proučavao ovakve politike. I samo postavljanje minimalnih ocena može biti polovični korak u oblasti koja zahteva mnogo sveobuhvatnije promene kako bi ocene bile dosledne i značajne, dodao je.
„Razumete smislenost pragova ocenjivanja iz matematičke perspektive, ali time prikrivate ozbiljan problem,“ rekao je Guskey. „Postoje dublji problemi. Plus, to prosto nervira nastavnike.“
Zakon ograničava politike ocenjivanja distrikta
Nijedan javni školski distrikt ili škola ne sme da usvoji ocenjivanje koje „zahteva od nastavnika da dodele minimalnu ocenu ili skor koji prevazilazi stvarni učinak učenika na obavezne zadatke“, navodi novi zakon Južne Karoline, koji je stupio na snagu 1. jula.
Zakon sadrži i druge mere, uključujući i zahtev da učenici imaju pravo na kredite za program obnavljanja znanja samo ako su predali sve obavezne zadatke za predmet na „vremenom“ način. Ako distrikt ili pojedina škola unutar distrikta ne bude ispunila bilo koju od zakonskih odredbi, rizikuje gubitak 10% državnog finansiranja.
Novi zakon takođe uspostavlja radnu grupu koja će okupiti nastavnike, administratore, članove školskog odbora i učenike kako bi ispitala državne politike ocenjivanja i predložila izmene Državnoj komisiji za obrazovanje.
Udruženje školskih administratora Južne Karoline (South Carolina Association of School Administrators) izrazilo je protivljenje zakonu i zatražilo od zakonodavaca da odlože promene u ocenjivanju dok radna grupa ne dovrši svoj posao.
„Svaka od zabrana uključenih u legislativu nosi dodatnu nijansu po pitanju njihovog namernog i nenamernog uticaja na učenike“, argumentovao je Ryan Bailey, direktor za članstvo i komunikacije te organizacije, na februarskom saslušanju podkomsije.
Nejasno je koliko školskih ustanova i distriktâ će morati da prilagode svoje sisteme i planove komunikacije sa roditeljima, učenicima i nastavnicima o promenama koje dolaze.
Podešavanje minimalnih ocena daje učenicima priliku da „povrate gut“
Školski distrikt Lexington Two u Kolambu, Južna Karolina, uspostavio je svoju politiku pragova ocenjivanja 2016. godine, zahtevajući od nastavnika da dodele učenicima kvartalne ocene od najmanje 50%.
„Prag od 50 kreira pet jednake raspodele od po 10 bodova na skali ocenjivanja“, napisao je Rob Burggraaf, višii direktor za akademski rad, procene i odgovornost u distriktu, u mejlu. „To znači da se A i F zajedno pretvaraju u prosečnu ocenu C. Bez praga, teoretski bi učenik mogao da ostvari A i F i i dalje da dobije ocenu F.“
Promena je uvedena kao „sigurnosna mreža“ za učenike da bi im omogućila da se „vrate“ nakon lošeg kvartalnog uspeha izazvanog bolešću, smrću u porodici ili drugim neočekivanim životnim okolnostima, rekao je.
Stručnjaci pozivaju na šire reforme ocenjivanja
Pragovi ocenjivanja često su deo većih reformi poput politika „pravičnog ocenjivanja“, koje se fokusiraju na ovladavanje konceptima i nastoje da otklone uticaj ponašanja, poput kasnjenja sa predajom rada, na ukupnu ocenu učenika. Takve politike uobičajeno omogućavaju više prilika učenicima da ponovo urade rad i uspostave jasne rubrike koje određuju da li je učenik savladao veštinu ili koncept.
Guskey, koji podržava mnoge od tih reformi, kaže da ima smisla izjednačiti rangiranje ocena tako da razlika između F i D bude ista kao razlika između A i B. Ali on zagovara pojednostavljenu skalu ocenjivanja od 1 do 5, umesto 100-poentne skale sa pragom od 50.
„Izbor od nule do sto je potpuno proizvoljan,“ rekao je.
Jednostavnija skala ocenjivanja — često korišćena u sistemima ocenjivanja zasnovanim na standardima — bila bi manje zbunjujuća za roditelje i učenike i pomogla bi da se poveća doslednost u ocenivanju među nastavnicima, rekao je Guskey. A pod skalom od 1 do 5, učenik koji nije predao zadatak dobio bi nulu, što bi značilo „nema dokaza ovladavanja“, dodao je.
Nema nacionalnih podataka o politikama ocenjivanja distrikata, ali u istraživanju iz 2024. godine koje je sproveo RAND sa 967 nastavnika K-12, 27% je reklo da njihova škola ili distrikt imaju politiku „bez nule“. Otkazivanje nule za zadatke koje nikada nisu predati, smatra 81% ispitanika štetnim ili veoma štetnim za akademski angažman, prema analizi koju je uradio Fordham Institute, konzervativni think tank koji je i naručio istraživanje.
JuŽna Karolina nije prva država koja se izjašnjava o politikama minimalnih ocena. Godine 2009. teksaški legislature je usvojio zakon „istina u ocenjivanju“ koji zabranjuje distriktima da zahtevaju od nastavnika da postave minimalne ocene za zadatke. Jedanaest školskih distriktâ je na kraju izgubilo tužbu koja je osporavala zakon, tvrdeći da i dalje mogu tražiti minimalne ocene za ocenjivanje perioda, a ne za pojedinačne zadatke. „Ako učenik nema šansu da nadoknadi lošu ocenu, verovatno će se predati predmeta i izazvati disciplinske probleme ili odustati od školovanja,“ argumentovala je tada koalicija velikih distriktâ Teksasa.
