Jedna od najistaknutijih organizacija u zemlji koja promoviše socijalno-emocionalno učenje ima novog lidera. Džošua P. Starr postao je izvršni direktor Kolaborativne inicijative za akademsko, socijalno i emocionalno učenje, poznate pod akronimom CASEL.
Pre toga, Starr je bio direktor PDK International, neprofitne organizacije koja se fokusira na eliminisanje manjka nastavnika, kao i bivši nadzornik i nastavnik u razredu, uz mnoge druge uloge koje je imao tokom duge karijere u K-12 obrazovanju. Takođe je povremeno doprineo svojim komentarima u Education Week Opinion.
CASEL, neprofitna organizacija, promoviše socijalno-emocionalno učenje u školama širom zemlje širenjem najboljih praksi.
Starr preuzima čelnu poziciju ove organizacije dok oblast socijalno-emocionalnog učenja nailazi na brzo menjajuće političke i tehnološke krajolnike. SEL su osporavani od strane nekih konzervativaca koji ga doživljavaju kao promovisanje liberalnih ideologija. I dok postoje mogućnosti da alati veštačke inteligencije poboljšaju socijalne veštine učenika, postoji i rizik da ta tehnologija naruši njihov razvoj.
Education Week je razgovarao sa Starr-om o trenutnim izazovima sa kojima se suočavaju nastavnici dok pokušavaju da učenicima prenesu socijalno-emocionalne veštine, i kako CASEL planira da ih podrži. Ovaj razgovor je uređen radi dužine i jasnoće.
Koje smatrate najveće izazove i prilike za socijalno-emocionalno učenje u narednih pet godina?
Volim činjenicu da postoji toliko nastavnika, neprofitnih organizacija, roditelja, izabranih zvaničnika i poslovne zajednice koji to razumeju. To se nije dešavalo kada je CASEL započeo.
To je prilika koju imamo, da nastavimo da vodimo polje koje je široko prepoznato kao važnije nego ikad, ali u pejzažu punom sukoba i neslaganja. Dakle, kako ćemo stalno reinventovati sebe, naglasiti značaj socijalno-emocionalnog učenja u veoma promenjenom pejzažu?
Da li će se i dalje pojavljivati politički otpor prema SEL-u i kako bi zagovornici usmeravanja učenika ka ovim veštinama trebalo da reaguju?
Stvarno se trudim da ne čitam političke znakove — jer kako danas iko može da zna?
Znam da kada opišete ključne kompetencije SEL-a — onako kako je moja nastavnica kreativnog pisanja u 12. razredu, gospođica Freeman, govorila: „pokaži, ne pričaj.” Kada ljudima pokažete koliko su te kompetencije ključne za dobrobit deteta i budućeg uspeha odrasle osobe, niko se neće slagati sa vama. Kada govorimo o potrebi da deca imaju dobre odnose, preuzmu odgovornost, budu disciplinovana, imaju osećaj sopstvenog identiteta, postave ciljeve, svi će se složiti s tim.
Zato što živimo u ekonomiji pažnje, delovi laži o tome šta je SEL zauzimaju mesto u široj mašti. To je nažalost, i moraćemo stalno da se borimo protiv toga kao što to danas rade svi nastavnici suočavajući se sa mnogim izazovima.
Kojie izazove i prilike AI donosi socijalno-emocionalnom učenju?
Još uvek nisam siguran.
Osećam da su neke reakcije protiv tehnologije i AI opravdane. Neke od njih proističu iz straha od nepoznatog. Menja naš odnos prema institucijama. Menja radnu scenu. Menja nastavu. Menja sve. I kada ljudi strepe od nepoznatog, oni pribegavaju, „krivci su društvene mreže. Krivi su uređaji koje koristimo jedan na jedan,” bilo šta od toga.
Možda u tome ima istine, ali se manifestuje tako što se krivica svaljuje na nešto što je veoma opipljivo, a ne na to da se zapravo plašimo nepoznatog.
U suštini, SEL kompetencije su važnije nego ikada. Kako da sedimo u zajednici i vodimo razgovore o tome kakva bi trebala da bude uloga ekrana? Kako koristiti AI? Kako koristiti društvene mreže? Da bi takvi razgovori bili mogući, morate biti svesni sebe. Morate imati veštine uspostavljanja odnosa. Morate biti sposobni da slušate.
Stoga smatram da postoji uloga za nas u pomaganju stvaranja tog dijaloga o tome kako AI treba da izgleda u različitim zajednicama i u školama.
Znam da to zvuči pomalo apstraktno sada jer iskreno ne znam. Moramo biti za stolom. Mi nudimo nešto što niko drugi ne nudi.
Šta mislite o korišćenju alata sa veštačkom inteligencijom za podučavanje SEL-a?
Jedna od velikih frustracija u opštem obrazovanju jeste broj nastavnika koji su spremni da prihvate jednostavna rešenja za zaista složene probleme. Ako misle da je SEL 9:45 u četvrtak ujutro na 20 minuta i da to može da uradi chatbot, voleo bih da ih ubedim suprotno.
Iako možda ne znam dovoljno o tehnologiji, obrazovanje je na kraju krajeva ljudski poduhvat. Iskustvo koje deca imaju sa drugim ljudima, sa nastavnim sadržajima i sa odraslima direktno je povezano sa njihovim uspehom kao ljudskih bića na tržištu rada i akademski.
Ne verujem da AI može pomoći u bilo čemu osim u pozadinskom upravljanju delom tog iskustva. Postoje dobri alati za upravljanje, ali sigurno ne u prednjem delu, u direktnoj isporuci vrste iskustva za koju znamo da je od suštinskog značaja za uspeh dece.
Prisustvo je još jedan uporan izazov sa kojim se škole suočavaju. CASEL će uskoro sarađivati sa distriktima na uklanjanju kroničnog izostajanja. Kako će to izgledati?
Ovo nije u pitanju samo upravljanje prisustvom. Reč je o iskustvu koje deca imaju dok su u školi. Ako imaju odnos sa odraslom osobom, ako su angažovana u nastavi i ako imaju dobre odnose sa vršnjacima, veća je verovatnoća da će dolaziti u školu i ostajati tamo.
Mi ćemo primeniti sve što znamo iz naših istraživanja i prakse i stvarno ćemo se uhvatiti posla sa školskim distriktom, sprovesti temeljnu procenu, jer Montgomery County, Md., gde je Starr nekada obavljao funkciju superintendenta, biće različit od ruralnog distrikta u Kentakiju.
Prvi korak je razumevanje potreba distrikta, toga kako pristupaju upravljanju prisustvom, a zatim pružanje duboke podrške školskom sistemu kao i osoblju u školama kako bi se povećala pripadnost i angažman te razvijanje odnosa — to će naterati decu da žele da dolaze u školu i da ostaju.
Šta je vaša vizija CASEL-a u budućnosti?
Kada je CASEL započeo, definisao je to polje. Bez CASEL-a polje SEL ne bi postojalo.
Želim da ponovo učvrstimo svoj status jasnog nosioca standarda za veoma široko polje. I da to uradimo na način koji okuplja ljude oko ideje da škole treba da budu više od samog akademskog znanja.
Akademsko znanje je neophodno. Ono nije dovoljno ako želimo da naša deca uspevaju u sve složenijem svetu na sopstvenim uslovima.
