Dok je nauka o čitanju pokrenula talas državnih politika koje su donele široke promene u učionicama širom zemlje, njen pandan, pisanje, nije pridobio ni približno toliku pažnju u zakonodavstvu ili državnim inicijativama.
U nekim delovima zemlje to bi se moglo promeniti.
Prošlog meseca, obrazovni odsek države New Hampshire je dobio federalni grant od 8,7 miliona dolara da podrži nastavu pisanja zasnovanu na dokazima u razredima K-8 širom države. Arizona je prošle godine dobila sličan grant od 11,5 miliona dolara za obuku nastavnika u nastavi pisanja, za koji se očekivalo da će dopreti do više od 75 osnovnih škola.
Više pažnje posvećene pisanju moglo bi doneti značajne koristi, rekao je Steve Graham, profesor na Mary Lou Fulton College for Teaching and Learning Innovation na Arizona State University, koji proučava nastavu pisanja.
Čitanje i pisanje su uzajamno povezane veštine: napredak u jednom pomaže učenicima da napreduju i u drugom. Ali pisanje je istorijski bilo zanemareno u pokretima reforme čitanja, rekao je Graham.
Ipak, on je upozorio da svaka državna inicijativa koja želi da prioritizuje pisanje mora biti pažljivo usklađena sa postojećim naporima u okviru nauke o čitanju, a ne samo dodata kao još jedna nova inicijativa.
„Ono što se retko viđa jeste pažljiva integracija,“ dodao je.
Osnovne veštine i pisanje duže forme su obe važne
Pisanje se pominje u zakonima o nauci o čitanju u 39 saveznih država, ali nije glavni fokus u većini njih, prema analizi zakona o čitanju koju je uradio Institut Albert Shanker, think tank povezan sa Američkom federacijom nastavnika.
Kentaki je izuzetak koji analiza ističe kao značajan, gde državna glavna zakonom o čitanju iz 2022. godine naglašava pisanje kroz celo područje; zahteva da država obezbedi resurse učenicima „koji pokazuju karakteristike disgrafije“, poremećaja u učenju povezanog s pisanjem; i navodi da kurikulum i obuka treba da obuhvate „veze između sticanja pisanja i čitanja“.
Neki pojedinačni distrikti i škole takođe su usmerili pažnju na pisanje.
Taryn Rawson, direktorica Osnovne škole Goldrick u Denveru, izjavila je da je bavljenje pisanjem prirodan sledeći korak posle fokusa na osnovne veštine čitanja i promene pristupa poučavanju razumevanja pročitanog.
„Instrukcija pisanja u našem [kurikulumu za čitanje] nije dovoljna, pa moramo dodati još jasniju, eksplicitnu nastavu pisanja,“ rekla je.
Pisanje i čitanje istorijski su bili odvojeni u istraživanjima o obrazovanju i praksi u učionicama. Izveštaj Nacionalne panelne komisije za čitanje, ključni pregled istraživanja o čitanju objavljen 2000. godine, nije ispitivao pisanje. Pisanje se takođe ne procenjuje tako često kao čitanje, što može učiniti da bude niži prioritet za državne i okružne lidere.
Uprkos ovom podeljivanju, istraživanja su dokazala da su pisanje i čitanje duboko međusobno povezani.
A kao i u čitanju, postoji značajan broj istraživanja koji se bavi time kako deca postaju snažni pisci.
Učenici trebaju nastavu osnova pisanja, rekao je Graham. Na najosnovnijem nivou to znači vežbanje zapisivanja glasova—pisanje slova koja predstavljaju izgovorene zvuke, suprotnost dekodiranju u čitanju. Istraživanja takođe pokazuju da podučavanje pravopisa, rukopisa, gramatike i osnovne konstrukcije rečenica ima pozitivan uticaj na čitalačke i pisane sposobnosti učenika.
Izostavljanje eksplicitne nastave ovih temelja moglo bi „ublažiti ili umanjiti učinke“ bilo kakvih široko rasprostranjenih napora da se poboljša pisanje, upozorio je Graham.
Ali učenici takođe treba da imaju vremena da vežbaju primenu tih veština u stvarnom pisanju. Ovo bi trebalo da se dešava dok još uče osnove, dodao je. Učenici ne bi trebalo da budu zaustavljeni od pisanja dužih sastava jer još nisu savladali određene gramatičke strukture.
Kako će implementacija izgledati?
U državi New Hampshire nastavnici prate kako će država primeniti zahtev za „pisanjem zasnovanim na dokazima“ u praksi. (Odeljenje za obrazovanje države se nije izjasnilo.)
Trish Walton, predsednica Udruženja nastavnika engleskog jezika u državi New Hampshire, izjavila je da joj je drago videti da država ovaj predmet uzima kao prioritet. „Video sam da se fokus na pisanje sve manje i manje“, rekla je Walton, koja se u junu 2025. povukla iz nastavničke pozicije u srednjoj školi engleskog jezika i umetnosti.
„Učenici koji su poslednjih godina dolazili u njen razred imali su više problema sa gramatičkim veštinama nego učenici kojima je ranije predavala, ali su općenito bili manje motivisani da pišu,“ dodala je Walton.
Volela bi da učenici imaju više vremena da pišu „zato što vole pisanje“, a ne samo da pišu kao odgovor na akademski sadržaj, kao što su odlomci na času engleskog jezika ili primarni izvori iz društvenih studija.
Ipak je važno da pisanje o akademskom sadržaju ostane glavni fokus nastave, rekao je Graham. Desetine studija pokazuju da ovakav pristup može da zadrži znanje.
Ako države krenu u programe „nauke o pisanju“, verovatno će se susresti sa sličnim problemima implementacije koji su mučili napore u „nauci o čitanju“, rekao je Graham.
Intervencije koje pokazuju velike dobitke u kontrolisanim eksperimentima često daju manje rezultate u stvarnim školskim uslovima gde postoje ograničenja resursa i vremena ili poteškoće u dobijanju podrške nastavnika.
Ipak, korišćenje pristupa zasnovanih na istraživanjima predstavlja dobar početni korak u pomaganju učenicima da postanu bolji pisci, rekao je. „Povećali ste svoje šanse.”
