Da li predškolsko obrazovanje deci daje dugotrajan akademski podsticaj?
Ovo pitanje muči istraživače rane edukacije godinama, donoseći veoma različite rezultate. Neke studije pokazuju izrazito pozitivne ishode, druge otkrivaju da početne prednosti nestaju do trećeg razreda, a treće pokazuju lošije akademske ishode za decu koja su pohađala predškolsko u odnosu na vršnjake koji nisu.
Nalazi najnovije studije koja je ispitivala ovo pitanje, koju su sprovele istraživačke grupe Univerziteta Florida International i Univerziteta George Mason i objavljena u časopisu Early Childhood Research Quarterly, ojačali su argument za učešće u javnom predškolskom obrazovanju. Istraživanje je pokazalo da siromašna deca u velikoj urbanoj zajednici na jugoistoku Sjedinjenih Država koja su pohađala javni program predškolskog obrazovanja ostvaruju bolje akademske rezultate u trećem razredu u poređenju sa vršnjacima koji su išli u negu u centrima ili u porodičnu negu kod pružaoca kada su imali četiri godine.
„Glavna poruka je da deca koja su išla u javni predškolski program bolje prolaze u trećem razredu u poređenju sa onima koji su pohađali negu u centrima, a ti su bolji od onih koji su bili u porodičnoj nezi,“ rekao je Adam Winsler, profesor na Odseku za psihologiju na Univerzitetu George Mason i jedan od autora studije.
Ovi najnoviji nalazi dolaze u ključnom trenutku za ranu edukaciju. Ranije ovog meseca, administracija Trampa objavila je planove da raskine mnoge od propisa koji vode Head Start, decenijama starom federalno finansiranom programu koji pruža usluge više od 700.000 dece iz porodica sa niskim primanjima od rođenja do 5. godine, i da ograniči administrativne budžete pojedinačnih programa na 5%, sa 15%. Istovremeno, nekoliko država pokušava da poveća pristup javno finansiranom predškolskom obrazovanju ili ga je već uspostavilo.
U svetlu trenutne pažnje posvećene predškolskom obrazovanju, donosioci politika i rukovodioci školskih okruga žele da razumeju dugoročne efekte predškolskog obrazovanja na učenike—posebno u odnosu na decu iz porodica sa nižim primanjima, za koje istraživači kažu da imaju najviše da dobiju od rane formalne edukacije. Iako se ne čini da postoji jasan put ka dugoročnom akademskom uspehu, ovo i druga srodna istraživanja nude tragove puta napred.
Pozadina istraživanja i nalazi
Ovo istraživanje je prikupljalo podatke u periodu od 2002. do 2007. na procenjenih 30.000 učenika, većim delom iz porodica sa niskim primanjima, u Floridi. Među učenicima, 60% su bili Latino, 33% Crnci, a 7% su identifikovali kao beli/drugi. Partnerstvo sa javnim školama okruga Miami-Dade omogućilo je istraživačima pristup podacima o akademskim ishodima u trećem razredu za četvorogodišnjake koji su pohađali javni predškolski program, porodičnu negu u domu pružaoca ili negu u centrima.
Učenici koji su pohađali javni pre-K imali su veće prosečne ocene (GPA) i bolji su bili na testovima iz čitanja i matematike u trećem razredu. Takođe, polaznici predškolskog programa imali su 35% manju verovatnoću da budu zadržani u trećem razredu u poređenju sa učenicima koji su bili u porodičnoj nezi. Istraživači nisu procenjivali bihejvioralne ishode.
Autori studije nisu neposredno posmatrali predškolsku nastavu u učionicama, što je ograničavalo njihovu sposobnost da procene specifik kvalitet nastave.
Istraživači nagađaju vezu između predškolske nastave i akademskog uspeha u trećem razredu
Istraživači su, međutim, nagađali zašto su deca u studiji koja su pohađala pre-K ostvarila bolje akademske rezultate u trećem razredu u odnosu na vršnjake koji nisu pohađali pre-K.
Kaitlyn Mumma, saradnica za istraživanje u Abt Global, konsultantskoj i tehnološkoj agenciji i autorka studije, predložila je da samo pohađanje predškolske nastave u istoj zgradi gde će deca verovatno kasnije ići u osnovnu školu može doneti prednosti.“Možda postoji veća usklađenost kurikuluma,” izjavila je Mumma. “Možda [nastavnici] shvataju malo bolje decu koja dobijaju iz predškolskog.”
Naglasila je i da su porodice — naročito one sa starijom decom koja pohađaju javnu školu gde su njihova mlađa deca u predškolskom — možda više uključene u zajednicu [škole] u poređenju sa roditeljima čija deca pohađaju negu u centrima ili porodičnu negu i, prilikom toga, možda nemaju toliko jasne veze sa tim osnovnim školama.
Winsler je istakao velike razlike između predškolskog i manje formalnih okruženja kao mogućeg faktora koji utiče na ishod.
„Otkrivamo, kao što su i drugi istraživači otkrili, da deca bolje prolaze u javnom pre-K nego u drugim vrstama nege u čuvanju, kako je Winsler primetio, navodeći kao ključne faktore višu platu nastavnika, veću stabilnost osoblja, standardizovane kurikulume i zajedničke školske resurse.”
Drugi stručnjaci za ranu edukaciju slažu da, opšte govoreći, predškolsko obrazovanje prevazilazi opcije čuvanja dece za decu uzrasta 4 godine. Najnovija studija “dodaje verodostojnost istraživanjima koja sugerišu da porodična nega, koja često ima prilično niske standarde i možda nije ni licencirana, nije dobro mesto za decu ako bismo mogli da im obezbedimo alternativu,” izjavio je W. Steven Barnett, direktor Nacionalnog instituta za istraživanje rane edukacije. Barnett je ipak napomenuo da u retkim ruralnim oblastima porodini nega može biti jedina opcija.
Kada predškolske prednosti počnu da wu?
Programi predškolskog obrazovanja često su hvaljeni zbog njihove sposobnosti da učenike pripreme za „kindergarten ready“. Ali neka istraživanja pokazuju da te prednosti često splasnu do trećeg razreda. U jednom često citiranom istraživanju, deca koja su pohađala predškolsko lošije su se pokazala na nekoliko merila do šestog razreda.
To istraživanje pratilo je 2.990 dece iz porodica sa niskim primanjima koja su pohađala državni program dobrovoljnog predškolskog obrazovanja Tennesseeja između 2009. i 2011. godine. Državni obrazovni rekordi pokazali su da su ta deca imala više disciplinskih prekršaja, lošiju posetu i niže državne rezultate na ispitima postignuća kroz šesti razred nego njihovi vršnjaci — neki od kojih su pohađali Head Start, negu u centrima ili negu kod kuće.
Dale Farran, istaknuta istraživačica na Vanderbilt univerzitetu i jedan od autora ovog značajnog Tennessee predškolskog istraživanja, sugerisala je da predškolske učionice koje su karakterisale „visok nivo negativne kontrole od strane nastavnika“ i naglasak na merljivim veštinama (kao što su slova, brojevi i zvuci) mogu zapravo štetiti dugoročnom uspehu učenika. Ona sugeriše da kurikulum predškolskog obrazovanja treba umesto toga da podstiče radoznalost, istrajnost i radnu memoriju.
Neki nalazi ukazuju na to da održiv kvalitet u osnovnoj školi predstavlja ključ za kontinuirani uspeh
Iako je Farran ukazala na to da percipirani nedostaci državni program predškolskog obrazovanja doprinose kasnijim problemima učenika, drugi istraživači usmeravaju se na kvalitet osnovne škole kao ključ dugoročnog akademskog uspeha.
2018. godine sprovedeno je istraživanje koje je pratilo jedna grupa ranog detinjstva, uključujući boravak u visokokvalitetnoj nezi i rane ustanove za učenje od rođenja do petog razreda. Obučeni stručnjaci procenjivali su kvalitet programa posmatrajući interakcije deteta i nastavnika.
Autori su zaključili da dobar003 nega i predškolsko obrazovanje donose koristi koje se nastavljaju tokom adolescencije ako ove pozitivne iskustva slede visokokvalitetne osnovnoškolske nastave. Kada su osnovne učionice bile „posmatrano niže kvalitete“, pozitivni dobitci ostvareni u ranoj mladosti su vremenom izbledeli.
„Ova osnova komunikacije među sistemima“—nega, predškolsko obrazovanje i osnovna škola—„biće stvarno veliko pitanje s kojim ćemo se morati suočiti,“ rekao je Arya Ansari, vodeći autor studije iz 2018. za Education Week.
U pogledu snage osnovnoškolskih programa, stručnjaci kažu da kvalitet rane edukacije ne sme biti zanemaren u debati o efektima predškolske na dugoročni akademski uspeh.
„Postoje dosledni obrasci kroz više studija gde su loš kvalitet iskustava u predškoli imao dugoročne negativne posledice,“ izjavio je Barnett iz Nacionalnog instituta za istraživanje rane edukacije, koji napominje da faktori poput plata nastavnika, veličine razreda, obuke i druge podrške, kao i resursi, utiču na kvalitet programa. A programi predškolskog obrazovanja, dodaje, mnogo su verovatnije nego porodična nega da obezbede ove resurse.
„Ako sam pružalac porodične nege i večeras dođe dete kod mene, a ja vytresem kosu jer ne znam kako da se nosim s tim“, rekao je Barnett, „ne postoji niko koga bih mogao da pozovem.“
