Decenije istraživanja pokazuju da učenici koji govore jezik osim engleskog najbolje usvajaju engleski jezik kada istovremeno jačaju svoj maternji jezik.
Zato istraživači posećuju programe dvojezičnog uranjanja—gde nastava teče na engleskom jeziku i na još jednom stranom jeziku—as što se smatra najboljim modelom učenja za učenike koji uče engleski. Takođe je razlog zašto su programi rane dečije negovane Head Start godinama podsticali dvojezičnost u nastavi.
Ali predlog izmene pravila za Head Start bi nametnuo nastavu i usluge isključivo na engleskom jeziku. Predlog navodi da trenutni pravilnik koji zahteva podršku za dvojezičnu nastavu nije u saglasnosti sa izvršnom naredbom predsednika Donalda Trumpa kojom engleski jezik postaje zvanični jezik zemlje.
Marta Hernandez, izvršna direktorka lobističke koalicije Californians Together, koja se fokusira na obrazovanje učenika sa višestrukim znanjem jezika, razgovarala je sa Education Week o posljedicama takvog menjanja pravila i o tome šta je Kalifornija naučila kada je od 1998. do 2016. godine zahtevala englesku jedinu nastavu u školama od predškolskog uzrasta do K-12 školovanja.
Ovaj intervju je skraćen radi dužine i jasnoće.
Koji je trenutni pravilnik o jeziku podučavanja u Head Start učionicama?
U Head Start programima postoje podrške za učenike višestrukog jezika, i postoji opšta posvećenost dvojezičnosti. Sve je zasnovano na decenijama istraživanja. Programi koji imaju najduži i najtrajniji efekat na učenike dvostrukog jezika, ali i na multilijalne učenike, jesu oni koji uklapaju učenikov maternji jezik u nastavu ili pružaju neku vrstu podrške na maternom jeziku.
Sada bi [predlog] pravilnika zahtevao nastavu isključivo na engleskom jeziku, čime bi se uklonile te specifične podrške.
Kako bi predlog pravilnika koji zahteva engleski jedini jezik u nastavi uticao na učenike i porodice?
Maternji jezik nije deficit koji treba ublažavati. On je zapravo prednost na kojoj treba graditi. Težnja je ka sistemu koji se zasniva na rezultatima i resursima koje dete već poseduje, a zatim na tome kako engleski jezik možemo razvijati na tim resursima?
Sada smo prinuđeni da prihvatimo pristup koji se zasniva na deficitu i koji se pre svega fokusira na ono šta dete još ne zna na engleskom jeziku.
Ovo predstavlja značajnu promenu i porodice ostaju da razmišljaju da li bi možda trebalo da podstaknu svoje dete da ne govori svoj kućni jezik. Porodice su prva deca koja uče; i za mnoge porodice koje govore više jezika, kućni jezik je onaj u kojem roditelji prirodnije pripovedaju priče, objašnjavaju složene ideje, razvijaju rečnik, pevaju pesme, dele tradicije i prenose porodična i kulturna znanja.
Veraujemo da nikada ne treba da pravimo politiku koja ostavlja roditelje u uverenju da je jezik kojim govore najbolji, jezik u kojem mogu voditi najbogatije razgovore sa svojim detetom, štetan za obrazovanje njihovog deteta.
Podizanje svega na engleski jezik bi definitivno umanjilo efikasnost ovog ranog detinjeg obrazovnog procesa.
Kako bi predlagani pravilnik uticao na buduću populaciju učenika koji uče engleski?
Prosto prisustvovanje engleskom predškolskom programu ne garantuje da će dete ući u vrtić sa znanjem engleskog jezika. Više izloženosti engleskom jeziku ne znači automatski jaču kompetenciju na engleskom. Bolje pitanje je da li deca dobijaju visokokvalitetan razvoj jezika i da li čitav njihov lingvistički repertoar, ono što znaju na engleskom i ono što znaju na maternom jeziku, se koristi da bi se podržalo učenje.
Ne bih preterano brinuo da li ćemo imati više dece identificirane kao učenike koji uče engleski. Ali važnije pitanje jeste koje će jezičke prilagodbe deca doneti u vrtić i da li smo ojačali ili oslabilili resurse na kojima njihovi nastavnici mogu graditi snažniji i bolji engleski.
Engleski je apsolutno važan, i priprema dece za vrtić podrazumeva namerno razvijanje engleskog. Ali priprema za vrtić ne zahteva odustajanje od onoga što deca već znaju na drugom jeziku.
Kalifornija je nekad zahtevala englesku isključivu nastavu u školama K-12. Šta smo iz toga naučili?
U sistemu koji se uklanja, kakav smo imali u Kaliforniji, pitanje je uvek bilo: „Koliko brzo možemo da uklonimo dete od jezika koji donosi ka engleskom?“ Mera uspeha, i ono što smo naučili, ne bi trebalo da bude koliko brzo prvi jezik deteta nestaje. Uspeh bi trebalo da znači da deca razviju snažan engleski, snažnu pismenost, akademski uspeh, dvojezičnost, biliteraciju, i bilo koju moguću povezanost sa porodicom, kulturom i identitetom.
Treba odbaciti lažan izbor između engleskog znanja i razvoja kućnog jezika. Podrška jeziku koji dete nosi iz kuće ne znači odlaganje engleskog. Dobar obrazovni sistem utemeljen je na znanju koje deca donose u školu.
