Novi podaci naglašavaju zabrinjavajući trend: rezultatI čitanja učenika šestog do osmog razreda nalaze se na najnižim nivoima posle pandemije, iako mlađi učenici pokazuju neke znake akademskog oporavka.
Istraživanje, koje sprovodi organizacija za procene i istraživanje NWEA, ispituje rezultate čitanja učenika šestog razreda na MAP Growth testovima ove kompanije u periodu od 2017. do 2025. godine.
U proseku, učenici šestog razreda su gubili korak između 2019. i 2021. godine, tokom vrhunca prekida nastave uzrokovanih pandemijom COVID-19.
Međutim, nakon toga, trendovi u postignućima počeli su da se razdvajaju za učenike koji su pre pandemije bili snažniji čitači i za učenike koji su imali poteškoće.
Učenici šestog razreda koji su 2019. godine bili u 90. i u 50. percentile-u videli su da im rezultati ostaju na istom nivou od 2022. godine. Ali učenici u 10. percentile-u nastavljaju da gube teren, sa padom postignuća iz godine u godinu.
Ovi obrasci potvrđuju i druge podatke. U protekle dve godine, dve serije rezultata Nacionalne procene napretka u obrazovanju (NAEP) pokazale su da se rezultati čitanja učenika srednjeg uzrasta nastavljaju spuštati ili stagnirati, pri čemu najlošije plasirani učenici pokreću pad.
Međutim, MAP test podaci pružaju još jedan dokaz za ovaj fenomen i pokazuju da su ocene učenika koji imaju poteškoća na stalnom spuštanju, rekao je Megan Kuhfeld, direktor modeliranja rasta i analize podataka u NWEA, i jedan od autora ovog sažetka.
„Kada se nešto ponavlja u različitim skupovima podataka, to nam daje snažniji signal,” izjavila je.
Iako NAEP izveštava o osmog razreda, podaci NWEA pokazuju da slični trendovi postoje i kod mlađih učenika srednjeg uzrasta, rekla je Kuhfeld.
„Ovo nije priča samo o starijim učenicima srednjeg uzrasta,” izjavila je. „Stvarno se dešava i kroz različite uzrasne grupe.”
Neke države proširuju podršku za čitanje na višim razredima
Iako postoji sve više dokaza da učenici srednjeg uzrasta trebaju više podrške u čitanju, tačno kako to pružiti može predstavljati značajne izazove za škole i okruge.
Pokret „nauka o čitanju”, napor da se nastava ranog čitanja uskladi sa praksom zasnovanom na dokazima, preoblikovao je pristup podučavanju pismenosti u osnovnim školama tokom protekle decenije. Fokusirao se pre svega na foniku i tečnost čitanja, mada su države u poslednje vreme posvetile pažnju i tome kako te elemente treba uklopiti sa vokabularom, raznolikošću složenih tekstova i znanjem o sadržaju.
Gotovo svaka država usvojila je zakonske mere koje zahtevaju ili podstiču škole da primenjuju nastavne metode usklađene sa istraživačkim osnovama o tome kako deca u ranom uzrastu uče da čitaju. Širom zemlje mnogi distrikti su rekonstrukcijom kurikuluma i prilagođavanjem rasporeda intervencija izmenili pristup.
Stotine hiljada nastavnika obučeno je za nove nastavne prakse.
Neki zagovornici su pripisali nedavne, skromne dobitke u nacionalnim rezultatima čitanja učenika osnovnih škola ovim reformama. Na nivou država, nekoliko država, uključujući Misissippi i Luizijanu, zabeležilo je velike pomake učenika osnovnih škola na nacionalnim testovima.
Ipak isti zamah još uvek nije dosegao srednju školu. Napori u zakonodavstvu namenjeni tim razredima su ređi. „Još u ovom trenutku to je malo više improvizovano nego sveobuhvatan pristup koji smo videli u ranijim razredima,” izjavila je Kuhfeld.
Nekoliko država — među kojima su Indiana, Mississippi i Virginia — zahteva sistem pregleda i intervencije koji se proteže do osmog razreda. Drugi, poput Mineapolisa i Merilanda, uključili su temelne očekivanja pismenosti i u kasnijim razredima osnovne škole, imajući nameru da učenicima koji još uče pruže potrebnu pomoć.
Sprovedba ovih mandata mogla bi biti komplikovana, jer većina srednjih škola nije projektovana da pruži obimnu podršku u čitanju na isti način kao osnovne škole. Škole možda nemaju posvećeno vreme za intervencije u čitanju u svom rasporedu, na primer, ili nemaju dovoljan broj stručnjaka za čitanje.
Verovatno mnogi učenici, u ili ispod 10. percentila na MAP Growth, treba podršku u temeljnim veštinama — nešto što nastavnici srednjih škola koji su obučeni da predaju po standardima za njihov razred često nisu u stanju da pruže, rekla je Kuhfeld.
Ako izazovi starijih čitača leže u sferi reči, često im treba i različite intervencije fonike nego mlađim kolegama, kažu istraživači. Najvećina učenika srednjih škola i gimnazija koji imaju poteškoća sa čitanjem reči mogu da izgovore fonetski uredne reči poput „cat” ili „big”, ali imaju poteškoće sa složenijim, višesloženim rečima.
Nije da svi stariji čitači imaju problem sa dekodiranjem. Razumevanje vokabulara ili parsiranje strukture teksta, na primer, mogu predstavljati veće prepreke u višim razredima osnovne škole i srednje škole, kako tekstovi postaju složeniji, a struktura rečenica raznovrsnija.
Ova složenost znači da su dijagnostički testovi koji precizno identifikuju potrebe učenika važni na nivou srednje škole, pišu autori NWEA-ovog izveštaja, „da bi se najbolje iskoristilo ograničeno vreme za nastavu.”
