Istraživači i nastavnici beleže snažnu potražnju za časovima jezika iz celog sveta u školama u SAD-u, iako promene u federalnoj politici mogu dodatno da otežaju mogućnost škola da ponude takve kurseve.
Nova istraživačka anketa Pew Research Center, sprovedena ovog proleća nad više od 3.500 Amerikanaca, pokazala je da četiri od deset Amerikanaca smatra da je izuzetno ili veoma važno da deca koja odrastaju u SAD-u nauče jezik koji nije engleski. Više od polovine Amerikanaca (53%) smatra da američke škole treba da nude časove španskog jezika.
Anketa je ispitivala odnos između mišljenja Amerikanaca o globalnom položaju Sjedinjenih Država i njihovog stava o značaju da deca uče jezik koji nije engleski, kao i o važnosti da škole nude određene jezike, izjavio je Maria Smerkovich, istraživačka saradnica Pew Research Center-a.
Istraživači su utvrdili da osobe koje percipiraju da uticaj Sjedinjenih Država u svetu opada češće smatraju da je važno da deca koja rastu u SAD-u nauče neki jezik koji nije engleski.
Ipak, studija je takođe otkrila da, čak i uz visoku potražnju za učenjem jezika, postoje praznine u mogućnostima škola da ponude tražene kurseve.
„Moramo pomoći našim školama da osiguraju dovoljan broj sertifikovanih nastavnika i programa koji bi odgovarali značaju koji javnost pridaje učenju jezika iz celog sveta u školama“, rekao je Larry Paska, izvršni direktor ACTFL (Američko vijeće za nastavu stranih jezika).
Istraživači beleže veliku potražnju za jezicima iz celog sveta
Pew-ovo izveštavanje otkriva određene nijanse u tome ko je verovatnije da podrži nastavu jezika u školama SAD-a.
Na primer, odrasli koji kažu da žive u urbanim sredinama posebno su skloni da kažu da je učenje jezika važno (52%) u poređenju sa onima koji žive u prigradskim sredinama (40%) i u ruralnim oblastima (28%).
Demokrate su otprilike dvostruko verovatnije od Republikijanaca da kažu da učenje jezika osim engleskog predstavlja izuzetno ili veoma važno, a istraživači su utvrdili da se razlika zadržava čak i kada se uzmu u obzir faktori poput starosti, pola, obrazovanja, urbanosti, etničke pripadnosti i mesta rođenja. Izveštaj je takođe otkrio da su imigranti i Amerikanci rođeni na Portoriku gotovo dvostruko verovatniji od onih rođenih na drugim mestima SAD-a da kažu da je deci učenje jezika osim engleskog izuzetno ili veoma važno (60% naspram 36%).
U 2019. godini oko 9 od 10 poslodavaca u SAD-u reklo je organizaciji ACTFL, koja je članica, da se oslanjaju na zaposlene koji poseduju veštine jezika pored engleskog, a više od polovine je izjavilo da očekuje porast potražnje za višejezičnim radnicima u narednih pet godina, rekao je Paska.
Međutim, koristeći podatke Nacionalnog centra za obrazovne statistike (NCES) iz 2024. godine, Pew centar je identifikovao jaz između potražnje za učenjem jezika i onoga što škole zaista nude.
Na primer, dok 53% Amerikanaca smatra da je španski izuzetno ili veoma važan za ponudu u školama, samo 40% svih škola u SAD nudi španski kao zaseban predmet.
Uopšteno, podaci iz 2024. godine pokazuju da 43% svih javnih škola izveštava da nude kurseve iz jezika iz celog sveta, pri čemu je region sa najvišim udelom u severoistočnom delu, 51%.
Izazovi i dalje postoje pri ponudi časova jezika
Historijski gledano, jedan od najvećih problema s kojima se škole suočavaju prilikom ponude časova jezika iz celog sveta jeste pronalaženje dovoljnog broja nastavnika.
Najnovija Nacionalna anketa o nastavnicima i upraviteljima pokazala je da su, od K-12 škola koje su imale prazna mesta za nastavu jezika iz celog sveta u školskoj godini 2020-21, 42,5% javnih škola i 31,7% privatnih škola smatrale da je veoma teško popuniti ta mesta ili nisu bile u mogućnosti da ih popune.
Njihovu težinu pronalaženja dovoljnog broja nastavnika jezika iz celog sveta utiče niz faktora, uključujući mali pool govornika u SAD-u za neke željene jezike. Na primer, Pew-ovo izveštavanje je pokazalo da 1 od 5 Amerikanaca smatra da bi američke škole trebalo da ponude mandarinski kineski. Međutim, podaci američkog Biroa za popis stanovništva (American Community Survey) iz 2024. procenjuju da samo oko 1% Amerikanaca govori kineskim jezicima, uključujući mandarinski i kantonski, kod kuće.
Promene federalne politike, poput izvršne naredbe predsednika Donalda Trampa kojom se engleski jezik proglašava zvaničnim jezikom zemlje, uz verovatno smanjenje vrednosti dvojezičnosti, razgradnja federalnog ureda za usvajanje engleskog jezika i novi predlog da se u Head Start programima uvede isključivo nastava na engleskom jeziku, sve to dodatno komplikuju mogućnost škola da ponude više programa jezika iz celog sveta, rekao je Paska. Promene u programima za radne vizne dozvole takođe mogu uticati na pipelines nastavnika.
Ipak, politike na nivou država kreću ka podršci rasta mogućnosti za učenje jezika. Na primer, sve države i Distrikt Kolumbija sada nude pečat dvojejezičnosti, posebnu napomenu na srednjoškolskim diplomama koja odaje priznanje učenicima za demonstrirano bilingvalno znanje. Iako je još rad na podizanju svesti učenika o ovoj prilici, Paska je rekao da je to i dalje koristan alat politike.
„Mislim da je ovo oblast obećanja za našu profesiju, i zaista ohrabrujemo države i okruge da nastave ulaganje u njihove pečate jer to pruža veoma vidljiv put deci da pokažu svoje znanje jezika.”
