Nova federalna smernica preti da poremeti decenijske napore u planiranju prelaza tokom srednjoškolskog obrazovanja, koji pomaže učenicима sa invaliditetom da se pripreme za fakultet, radnu snagu i samostalan život, kako kažu zagovornici i istraživači.
Godine 1999, Vrhovni sud SAD presudio je u slučaju Olmstead protiv L.C. da države moraju da eliminišu nepotrebnu segregaciju osoba sa invaliditetom i osiguraju da dobiju usluge u „najviše integrisanom okruženju prilagođenom njihovim potrebama.” Odluka je utvrdila da neopravdana institucionalizacija predstavlja diskriminaciju prema Zakonu o osobama sa invaliditetom (ADA).
Međutim, u junu, Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da „neće se oslanjati na Olmstead smernice u svojoj primeni” ADA-a, te da Olmstead „nije izvršiva.”
Presuda Olmstead decenijama je bila oslonac individualizovanih obrazovnih programa učenika (IEP) time što zahteva planove prelaza koji učenicima sa invaliditetom od 16 godina i starijima podučavaju veštine samostalnog života.
Prema Zakonu o obrazovanju osoba sa invaliditetom (IDEA), planovi prelaza moraju da uključuju ciljeve povezane sa postsekundarnim obrazovanjem ili obukom, zapošljavanjem i, ako je primenljivo, samostalnim životom.
„Da imate dokument koji kaže da je odvojeno stanovanje u redu i prelazak u taj integrisani ambijent nije prioritet, to je zaista suprotno onome za šta smo radili 21 godinu njihovog života u specijalnom obrazovanju,” izjavila je Meghan Burke, profesorka specijalnog obrazovanja na Vanderbilt Univerzitetu. „Ako sada kažemo da cilj mladih sa invaliditetom nije da žive u zajednici, to bi moglo da preokrene sve u planiranju prelaza.”
Ministarstvo pravde nije odgovorilo na zahteve za komentar, a pres služba Bele kuće je pitanja prosledila DOJ-u.
DOJ smernice bi mogle da zbune škole
Iako nove smernice DOJ-a ne menjaju postojeći zakon—Olmstead nije ukinut—one šalju zbunjujuću poruku školskim okruzima zaduženim da pripreme sve učenike za postsekundarni uspeh, izjavila je Burke.
U školama, planiranje prelaza podučava dnevne veštine poput plaćanja kirije ili održavanja urednog doma, rekla je Burke. Te veštine su ključne kako bi, po završetku školovanja, dete bilo na pravom putu da živi i radi među svojim vršnjacima bez invaliditeta, umesto da bude primorano da bude deo segregovane zajednice.
„Zaštita očekivanja i prava odraslih osoba sa invaliditetom u odrasloj dobi počinje time što ćemo obezbediti da planiranje prelaza za decu sa invaliditetom bude što robusnije i uspešnije,” rekla je Kari Šogren, direktorka Centra za invalidnosti Univerziteta u Kansasu.
Zbog činjenice da mnogi nastavnici dobijaju malo obuke o prelazu ka uslugama za odrasle, nova smernica DOJ-a bi mogla biti pogrešno protumačena kao nova pravna obaveza, dodala je Burke.
„Šalje poruku da mi, kao zemlja, nazadujemo i spuštamo prag,” rekla je Burke. „Ali Olmstead i vrednosti koje stoje iza njega i dalje su na snazi — treba da imamo visoka očekivanja za učenike sa invaliditetom i cilj koji je samostalni život je ono ka čemu težimo.”
U pismu od jula najvišim liderima DOJ-a, tri demokratska kongresmena—Bobby Scott, Jamie Raskin i Frank Pallone—zahtevaju da odustanete od nove smernice, nazivajući je „uvredom za osobe sa invaliditetom.”
„[Smernice] bi predstavljale zapanjujući preokret decenijama napora Ministarstva pod mnogim Demokratskim i Republikanskim administracijama da se sprovede Olmstead, koji je držao da neopravdana segregacija osoba sa invaliditetom predstavlja diskriminaciju,” navodi se u pismu. Dalje se navodi: Ako bi se nova DOJ smernica „implementirala, to bi značilo da DOJ odustaje od svoje posvećenosti da štiti osobe sa invaliditetom koje samo žele da žive, rade, uče i učestvuju u svojim zajednicama.”
Uključujuće učionice donose koristi svim učenicima
Istraživanja pokazuju da uključujuće obrazovanje—integrisanje učenika sa invaliditetom u opšte obrazovne nastave—koristi i učenicima sa invaliditetom i njihovim vršnjacima bez invaliditeta.
Učenici bez invaliditeta stiču saosećanje, uče saradnji i usavršavaju komunikacione veštine radeći i igrajući se sa učenicima koji imaju invaliditet, kažu istraživanja.
U isto vreme, uključujuće učionice omogućavaju učenicima sa invaliditetom veći pristup sadržajima na nivou razreda i jačaju osećaj pripadnosti, kažu stručnjaci.
„Vraćamo se toj ideji da svako ima pravo da živi u zajednici i bude njen deo u odrasloj dobi, pa obrazovanje od predškolskog do završnog razreda osnovnog i srednjeg školskog obrazovanja ima veliku ulogu u tome da to podrži,” izjavila je Shogren. „Stvarno možemo razviti efikasnije podučavanje i učenje kada postoje visoka očekivanja za to šta učenici sa i bez invaliditeta mogu da urade zajedno.”
