Lisabonski i Fort Ransom školski distrikti sarađuju još od 1967. godine, 14 godina pre mog rođenja. Mnogo generacija moje porodice i drugih ljudi koji su još uvek prisutni završilo je školovanje u oba distrikta. Ponos na naše škole i zajednicu duboko je ukorenjen.
Godine 2011. lisabonski školski odbor imao je slobodno mesto, i jedan od članova mi je rekao da bih trebalo da ga razmotrim za popunu. Kao što se kaže, ostalo je istorija. Sada sam na odboru duže nego što sam pohađao Lisabon kao učenik. Bio sam u 7. razredu kada je Dr. Steven Johnson postao lisabonski superintendent. Kada sam se pridružio školskom odboru, postao sam jedan od njegovih nadređenih. Nakon što sam izabran za predsednika odbora 2015. godine, razvili smo snažan radni odnos.
Predsedništvo u odboru zaista mi je otvorilo oči prema ulozi koju naše škole imaju u smislu da budu značajan deo zajednice. Distrikt je jedan od najvećih poslodavaca u ovom kraju, a mnoge aktivnosti u zajednici—uključujući košarkaške utakmice u školi i koncerte školskog benda, kao i 4-H klubove i nezavisne sportske timove—su na neki način povezane sa njim. Pozitivni odnosi sa zajednicom su veoma važni za to da distrikt uspeva.
Zbog toga što je Dr. Johnson bio superintendent oba distrikta gotovo 30 godina, on ima dugotrajne, bliske lične odnose sa mnogim uključenim ljudima. Tu je i veliko poverenje u njega. Verovatno je zato Fort Ransom započeo razgovore s nama o reorganizaciji, umesto da se obrate nekom drugom od susednih distrikata ili da jednostavno ukinu. Za Lisabon, nije bilo pitanje da li ćemo raditi s njima, već kako bi nam bilo da pomognemo. Imamo toliko istorije između naših dve zajednice. To je bio pravi izbor bez razmišljanja.
A zbog naše dugotrajne istorije zajedno, proces reorganizacije ovde je bio veoma različit u odnosu na to kako bi to izgledalo kod drugih distrikata. Mogli smo da iskoristimo te odnose i vodili otvorene diskusije o celom procesu, što nam je omogućilo Fort Ransom da privede kraju svoju zaostavštinu lepšim putem nego da jednostavno zatvori školska vrata.
Fort Ransom takođe donosi prednosti, uključujući par autobusa koje ćemo uključiti u naš sistem; oni bi inače bili ponuđeni na aukciju. Dodatak učenika Fort Ransom povećao bi naše primanje od države. Reorganizacija je takođe dovela do spajanja dvaju posebnih terena distrikta—našeg i Fort Ransomovog—u jednu celinu. I dok Lisabon neće dobiti nikakvo zemljište, naš distrikt će u novom aranžmanu ostvarivati poreske prihode od bivšeg zemljišta Fort Ransoma. Lisabonski školski distrikt je provodio mnogo vremena skupljajući novac, pa nemamo gde više da tražimo uštede osim da smanjujemo programe jer su državni budžeti sve manji. Reorganizacija će nam omogućiti da bolje szolgimo učenicima obje zajednice.
Lisabonski školski distrikt je takođe bio otvoren za ideje zajednice o tome kako da se iskoriste zgrade Fort Ransom, uključujući i školsku kuću. Ovo je uveliko doprinelo osećaju podrške zajednice Fort Ransona. U Lisabonskoj zajednici, činjenica da možemo da služimo Fort Ransom učenike bez negativnog uticaja na kvalitet obrazovanja za sve učenike održala je fokus svih na reorganizaciju u pozitivnom svetlu.
Lisabonski školski odbor pristupio procesu reorganizacije sa zajedničkim ciljevima uspesnog učenika i očuvanja podrške zajednice. Uverili smo zajednicu Fort Ransom da Lisabon zadržava posvećenu autobusku liniju i da će povećati broj članova školskog odbora tako da uključimo dodatnog člana iz zajednice Fort Ransom tokom prelaznog perioda do 2030. godine.
Biti član školskog odbora može biti veoma izazovno — pregovaranje o platama, analiza budžeta, zapošljavanje administrativnog osoblja i praćenje promena državnih pravila mogu prilično nagomilati — alije važno održavati otvorene linije komunikacije sa administratorima i ljudima u zajednici kako bi se očuvala dobra radna atmosfera. Verujem da aktivno komuniciranje sa ključnim akterima zajednice, kao što su sportski klubovi navijača, članovi bankarske zajednice, vlasnici preduzeća i grupe za razvoj zajednice, igra veliku ulogu u odnosu školskog odbora sa distriktom i zajednicom.
Za mene, aktivno komuniciranje znači odgovaranje na pozive, održavanje ličnih sastanaka, obraćanje na različitim lokalnim sastancima i pokazivanje u gradu, razgovore sa ljudima licem u lice, umesto da se oslanjam samo na e-poruke i biltene kao izvor informacija. Uvek će postojati teški razgovori i razlike mišljenja, ali otvoreni i iskreni razgovori pomažu da se prebrode ti izazovni trenuci.
Ulazim na naše sednice odbora otvorenog uma i nastojim da slušam više nego što pričam, jer cenim tuđa mišljenja i verujem da mogu da učim iz njihovih iskustava i stavova. Pokušavam da uđem u svaki proces ili sastanak sa poniznošću. Iz mog mlearskog i poljoprivrednog iskustva, verujem da uvek mogu nešto da naučim slušajući druge proizvođače i primenim to kako bih unapredio sopstvenu farmu.
Znam da ako ću dominirati na sastanku odbora ili trošiti svu reč na govorenje, neću naučiti ništa novo. Newly novim članovima odbora kažem: uvek recite ono što mislite, čak i ako je to neslaganje. Recite svoj stav jer možda je ono što mislite nešto što niko nije pomenuo i moglo bi da promeni celu prostoriju.
Otvoreni, iskreni razgovori pomažu našem odboru da razmotri sve ideje, bilo dobre ili loše, kako bi se vratili na ono čemu smo svi posvećeni: pružiti najbolje obrazovanje i iskustvo učenicima i osoblju Lisabonskog javnog školskog distrikta.
