U eri brzih promena i kratkog zastoja pažnje, školski odbori nastoje naći nove načine da se povežu sa porodicama, objave teme o kojima brinu i izgrade poverenje u zajednici.
Na putu im stoje brojne konkurentske brige — od finansijskog pritiska do akademskih postignuća i ponašanja učenika.
Ipak, iskusni školski odbori koji ulažu u izradu sveobuhvatnih strateških planova i iskazuju istinsku empatiju i brigu za svoju zajednicu postižu napredak u izgradnji mostova sa porodicama.
Ovog leta, EdWeek Research Center je anketirao 494 člana školskih odbora širom zemlje kako bi se stekao uvid u najveće izvore napetosti u njihovim zajednicama, prepreke u izgradnji mostova između škola i porodica i korake koje preduzimaju da zatvore te jazove.
U otvorenim odgovorima na anketu, članovi odbora su često navodili da, uprkos dobronamernim naporima da uspostave odnose između odbora i članova zajednice, dezinformacije i tračevi o radu distrikta šire se brže od pokušaja da ih se zaustavi. Ponekad tenzija potiče iz događaja koji se odvijaju drugde.
„Postaje frustrirajuće često ispravljati dezinformacije, kako o najnovijem nacionalnom skandalu, tako i o tome šta se zaista dešava u distriktu,” napisao je jedan ispitanik.
Istovremeno, mnogi članovi odbora su rekli da su pronašli uspeh kada su izradili jasne strateške planove kojima su mogli da povežu svoje poruke i inicijative. Članovi odbora koji kažu da se bave kontinuiranim strateškim planiranjem bili su skloniji da kažu i da su konflikti među članovima odbora i sa superintendentom niski.
Više od tri četvrtine članova odbora koji su izvestili o redovnom strateškom planiranju reklo je da su konflikti sa članovima zajednice smanjeni ili ostali isti u protekloj godini.
„Tokom proteklih pet godina, trudili smo se da ujedinimo našu zajednicu kroz vođene javne forume, zajedničko vizioniranje i razvoj distriktskog strateškog plana zasnovanog na zajedničkim, fundamentalnim uverenjima. Ovi napori su nam pomogli da izgradimo odnose i artikulišemo šta želimo za svoje učenike,” napisao je jedan ispitanik. „Ovaj rad nam pomaže da izgradimo kapacitete i osećaj pripadnosti, ali mi razumemo da izlečenje podele predstavlja kontinuirani proces koji zahteva strpljenje, konzistentnost i kontinuirano angažovanje.”
Još jedna uspešna strategija: prenošenje saosećanja prema članovima zajednice koji iznose zabrinutost ili daju povratne informacije.
„Jedna strategija koju smo razvili bila je stvaranje sigurnog prostora za iskrene razgovore, fokusiranje na humanizaciju jednih prema drugima i pokazivanje empatije kroz dijalog, te aktivno slušanje jedni drugih,” napisao je jedan ispitanik.
Među temama koje su najčešće navedene kao izvori većih sukoba u zajednici bili su finansijsko planiranje, zapošljavanje, akademska postignuća, plate i beneficije zaposlenih, posebno obrazovanje i školski objekti. Svaki od ovih izvora izabralo je više od 20% ispitanih članova odbora.
Distrikti sa upisom većim od 10.000 učenika mnogo su verovatnije rekli da otvaranje i zatvaranje škola predstavlja glavni izvor sukoba (39%) nego ispitanici u distriktima sa manje od 1.000 učenika (17%). To bi moglo naglasiti poteškoće koje veći distrikti mogu imati prilikom pokušaja da komuniciraju i uključe svoju zajednicu. Drugim rečima, u manjim distriktima, ruralni odbori bi mogli imati lakši put kroz odluke o zatvaranju škola, verovatno zato što su zajednice više povezane i manje različite.
Ispitanici iz većih distriktima takođe su češće navodili partijski politički razdor i rasne podele kao prepreke za međusobno povezivanje ljudi.
Ipak, pojavile su se neke ideje kako povećati angažovanje i izgraditi poverenje.
Među članovima školskih odbora koji su učestvovali u anketi EdWeek Research Center, većina je rekla da njihov odbor sponzoriše ili prisustvuje zajedničkim forumima, poput javnih sastanaka (town hall meetings), više puta, a 77% je reklo da su učestvovali na bar jednoj takvoj manifestaciji. Događaji javnih skupova mogu biti korisni za okupljanje članova zajednice i prikupljanje povratnih informacija o određenoj temi, a učesnici ankete su često u otvorenim odgovorima naglasili da žele da urade još više.
Upitani koje korake bi njihov odbor mogao preduzeti da pomogne da se bolje premoste razlike unutar zajednice, mnogi ispitanici su rekli: anketirati roditelje o njihovim brigama i povratnim informacijama distrikta, obezbediti bolje prevodilačke usluge kako bi distrikt bio pristupačniji, i proaktivno održavati sastanke unutar zajednice, a ne samo u njihovim sobama odbora.
Za neke ispitanike, uspostavljanje poboljšanih odnosa moglo bi biti jednostavno koliko je spremnost da se uključe u teške razgovore.
„Čak i kada su teme potencijalno sporne, smatram da je veoma važno da slušam različita mišljenja i da budem dostupan kako bi se ljudi osećali da su saslušani, a takođe i da mogu pomoći da se osigura da ljudi dobijaju dobre informacije, a ne samo tračeve,” napisao je jedan član odbora.
