Administracija Donalda Trampa postavila je svoj obrazovni plan kao pokušaj da obrazovanje preuzmu države, budući da je prenela odgovornosti Ministarstva prosvete SAD na druge agencije i ukinula neke savezne zahteve za države.
Sada, program dodeljivanja sredstava usmeren na obuku nastavnika za rad sa učenicima koji uče engleski pruža uvid u to kako ta prioritetna politika funkcioniše dok Ministarstvo prosvete dodeljuje konkurentne grantove.
U maju je ministarstvo otvorilo prijave za novi krug finansiranja u okviru Nacionalnog programa profesionalnog razvoja. Kada je objavilo obaveštenje kojim se pozivaju prijave, agencija je podstakla podnosioce da dostave pisma podrške od svojih guvernera ili državnih prosvetnih lidera kako bi se kvalifikovali za dodatne bodove u bodovanju konkuriјe. Zahtev je pao pod zvanični prioritet dodeljivanja grantova koji je agencija označila kao „povratak obrazovanja državama.“
Međutim, dok se Ministarstvo prosvete priprema da do 30. septembra donese završni izbor novih korisnika grantova, Education Week je otkrio da su odgovori država na ove zahteve za pisma podrške bili različiti. Neke su sprovedle detaljne preglede prijava pre nego što bi to morali da urade i savezni recenzenti, dok su druge izjavile da nemaju kapaciteta da to učine. U barem jednoj državi korisnici grantova nisu imali sreće zato što državne agencije generalno zabranjuju izdavanje takvih pisama podrške.
Program NPD je jedan od nekoliko programa koje je Ministarstvo prosvete dosad bindovalo na prioritet „povratak obrazovanja državama“. U bar jednoj konkurenciji za grant, pisma podrške državnih lidera bila su obavezna.
Za kandidate NPD-a, Ministarstvo prosvete nije obezbedilo konkretne smernice o tome šta ta pisma treba da sadrže ili kako države treba da procenjuju zahteve za podršku, rekli su stručnjaci programa Education Week-u.
Ova dvosmislenost ostavila je zaposlene u državnim agencijama s pitanjima o svrsi tih pisama, rekla je Julija Martin, direktorica politike i državnih poslova u Bruman Group, advokatskoj firmi koja radi sa državama i školskim okruzima, sa fokusom na savezne grantove.
„Da li se očekuje neka suštinska procena na državnom nivou? Da li je to isključivo izjava da prenosimo kontrolu na države i da države mogu da biraju koje grantove žele da vide implementirane u njihovoj državi? Ili je ovo poluga koja omogućava državama da biraju svoje favorite iz drugih razloga? Zaista nije jasno,“ izjavila je Martin.
Reagovanja država na ove zahteve značajno su se razlikovala
Od 29. jula do 10. septembra Education Week je kontaktirao sve kancelarije 50 guvernera i državna prosvetna tela, pa i Distrikt Kolumbija, kako bi se utvrdilo koliko pisama podrške su tražili kandidati za Nacionalni program profesionalnog razvoja i koliko državnih zvaničnika je na kraju napisalo ta pisma. EdWeek je takođe upitao i za njihov proces procene tih zahteva.
Zaključno sa 11. septembrom, 18 guvernerskih kancelarija i 35 državnih prosvetnih agencija dostavilo je informacije.
Iako su većina državnih čelnika podneli pisma podrške za sve zahteve koje su primili, način na koji su agencije proveravale prijave značajno je varirao, pri čemu su neke uvele formalne procese revizije, a druge su odlučile da šalju pisma samo za javne visokošolske institucije. (Grantovi NPD-a otvoreni su i za koledže i univerzitete, među drugim organizacijama.)
Iako pisama nije bilo obavezno, značaj im je ogroman, rekla je Martin.
„Prednost dobijanja pisma mogla bi značiti razliku između dobijanja granta ili njegovog izostanka,“ dodala je.
U odgovoru na pitanja o vrednosti ovih pisama i broju prijava za NPD grant koje je Ministarstvo prosvete primilo do roka od 14. jula, portparol je rekao da je agencija „još u procesu određivanja dodela FY2026 NPD grantova. Očekujemo da završne dobitnike identifikujemo u narednim nekoliko nedelja i objavićemo ih (na naš uobičajeni način).“
„Povratak obrazovanja državama“ zvanični je prioritet grantova
Tradicionalno, nije bilo neuobičajeno da podnosoci zahteva za saveznički grant traže od člana Kongresa da napiše pismo podrške konkurentnom zahtevu za grant, rekla je Martin.
Ali u septembru 2025, Ministarstvo prosvete objavilo je ažuriranja prioriteta za konkurentno dodeljivanje grantova, dodajući „povratak obrazovanja državama“ kao politiku prioriteta koju agencija može primeniti na konkurse grantova. Aplicanti „identifikovani, označeni ili podržani od strane guvernera ili zvaničnika za prosvetu države radi implementacije projekta ili predloga“ dobijali bi prednost.
Od tada, barem jedna najava konkursa, Innovative Approaches to Literacy, navela je ovaj prioritet kao obavezan, dok su drugi programi kao Supporting Effective Educator Development, American History and Civics—National Activities i National Professional Development programi naveli ga kao opcioni konkurentski prioritet — što znači da bi se mogli osloniti na njega za prednost ukoliko ga uzmu u razmatranje.
U informativnom vebinaru od 29. maja o Nacionalnom programu profesionalnog razvoja, Cyntia Hunter, nadzorna stručnjakinja za obrazovni program u uredu za osnovno i srednje obrazovanje, izjavila je da ne postoji obrazac koji bi se koristio za pisma podrške guvernera ili lidera državnih obrazovnih agencija. Dodala je da pisma moraju biti potpisana na zvaničnom dopisu i da guverner ili zvaničnik državne obrazovne agencije mogu podržati više projekata.
Kroz anketiranje guvernerskih kancelarija i državnih obrazovnih agenata, Education Week je otkrio da su kandidati NPD-a u 39 država i Distrikta Kolumbije tražili najmanje 85 pisama podrške od državnih zvaničnika, koji su proizveli 76 kao odgovor.
Ministarstvo prosvete rekla je da će izabrati najviše 13 projekata. Zvaničnici iz 11 država nisu dostavili tražene informacije EdWeek-u na vreme za objavu.
U nekim državama rigorozna evaluacija. U drugim, nema procesa za proveru zahteva
U Južnoj Karolini zvaničnici obrazovanja sastali su se sa svakim prijaviteljem, pregledali materijale prijave i razmotrili koliko predloženi program odgovara državnim obrazovnim prioritetima i potrebama, rekao je Kinard Lisbon, portparol državnog odeljenja prosvete. Država je primila pet zahteva za pisma podrške i poslala pet pisama.
Prosvetno odeljenje Merilenda obezbedilo je podršku samo javnim koledžima i univerzitetima. Portparol odeljenja, Raven Hill, rekao je da su državni zvaničnici primili tri zahteva za pisma podrške i poslali dva.
Obrazovna agencija Vermonta primila je jedan zahtev, ali nije izdala pismo podrške. Agencija „nije imala standardizovan proces za proveru zahteva“, rekao je portparol Toren Ballard.
Nedostatak federalnih smernica značio je da su neka pisma, poput onih koje su poslali državni zvaničnici Pensilvanije, upućena komisiji za pregled NPD grantova, dok su druga, poput pisama koja su poslali guverner Missoura Mike Kehoe i guverner Viskonsina Tony Evers, upućena američkoj sekretarki za obrazovanje Linda McMahon.
U Kentaki, podnosioci zahteva za državno pismo podrške bili bi bez šansi.
To je zato što izvršne grane države tamo generalno zabranjuju sklapanje pisama podrške spoljnim entitetima koji traže grantove kako bi se izbeglo pojavljivanje pristrasnosti.
Odeljenje za obrazovanje Kentakija nije primilo nijednu molbu za pisma podrške, rekao je portparol Jennifer Ginn. Ured guvernera Andyja Beshaera—od kojeg bi podnosioci zahteva eventualno tražili pisma podrške—nije odgovorio na poziv za komentar Education Week-a.
Martin, iz Bruman Group, rekla je da je razgovarala sa zaposlenima državnih obrazovnih agenata o novim saveznim prioritetima grantova i da je svesna nekoliko država koje zabranjuju državnim liderima da podrže bilo koji projekat kako bi se sprečilo favoritstvo.
Postoje i pitanja o tome koliko kapaciteta države imaju da izađu sa zahtevima za pisma podrške.
U Misipidiju, državno odeljenje prosvete navelo je da su vremenska ograničenja razlog zbog kojeg je odobrilo jedno pismo podrške iako je primljeno tri zahteva.
„Dve od tri pisma primljena su pre roka za grant, što agenciji nije dalo dovoljno vremena da razmotri predloženi program i šta bi bila njena odgovornost,“ rekla je Shanderia Minor, portparolka odeljenja.
Bez više federalnih smernica, takođe nije jasno koliko posla države treba da ulože u pisma podrške, rekla je Martin.
„Ako je cilj, kako je identifikovano, povratak obrazovanja državama, to zvuči kao dodatni posao države ako bi trebalo da sprovede neku vrstu stvarne procene predloga, naročito u državama koje su izgubile kadar jer su im budžeti otežani,“ zaključila je Martin.
