Ocene čitanja u osnovnim i srednjim školama bile su na niskom nivou od prekida izazvanih pandemijom, pre više od pet godina. To počinje da se menja, prema novom izveštaju kompanije za testiranje NWEA.
Najnovija analiza MAP Growth testova te kompanije pokazuje da su rezultati čitanja u razredima od predškolskog uzrasta (K) do osmog razreda (K–8) blago porasli između proleća 2025. i proleća 2026.
Rezultati iz matematike na tim testovima, koji su od pandemije polako rasli, nastavili su da rastu u razredima K–5, ali su stagnirali u srednjim razredima.
„Ovo mi, po mom mišljenju, predstavlja pravu situaciju čaša napola prazna ili napola puna, u zavisnosti od toga koliko želite da budete optimistični“, rekla je Megan Kuhfeld, direktorka modeliranja rasta i analize podataka u NWEA-i, i autorka izveštaja.
Rast čitanja ukazuje da se „mi okrećemo ćošak“, rekla je. Ali to je samo mali napredak, koji čini između 15–33% gubitka u učenju koji su učenici pretrpeli, u zavisnosti od nivoa razreda. Rezultati čitanja u razredima 1–8 i dalje su ispod brojki pre pandemije.
„Ovo je dobar znak, i ne želimo samo da kažemo, ‘Pa, stvari su rešene’“, izjavila je Kuhfeld.
Rezultati dolaze u vreme kada drugi nacionalni i međunarodni testovi pokazuju naznake napretka kod mlađih učenika — čak i dok stariji učenici izgleda da se više muče.
U junu su rezultati Nacionalnog ispita napretka u obrazovanju (NAEP) kroz dugoročnu trendnu procenu pokazali da su devetogodišnjaci napredovali u čitanju i matematici, dok su rezultati trinaestogodišnjaka u oba predmeta ostali isti.
Međutim, drugi podaci pokazuju da stariji tinejdžeri gube teren. Rezultati čitanja u Programu za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA), objavljeni ovog meseca, pali su za 14 poena kod američkih petnaestogodišnjaka, što odgovara šest ili sedam meseci učenja. Pad Sjedinjenih Država bio je u skladu sa drugim industrijalizovanim zemljama.
„I dalje postoji razlog za zabrinutost“, rekla je Kuhfeld.
Postignuća su se ‘fundamentalno promenila’ u poslepandemijskoj eri
Može se učiniti očiglednim da današnji učenici osnovne škole napreduju bolje nego prethodne kohorte, koje su bile u vrtiću ili predškolstvu tokom većeg dela poremećaja izazvanih pandemijom.
Deca koja su prošle godine bila u prvom ili drugom razredu nikada nisu doživela mesece učenja na daljinu, niti su morala učiti čitanje preko ekrana.
Međutim, njihovi rezultati u čitanju i dalje su niži nego kod učenika osnovne i srednje škole pre pandemije, sugerišući da se nešto ‘fundamentalno promenilo’ u poslepandemijskoj eri, izjavila je Kuhfeld.
„Najveće pitanje za mene je da li je ovo nešto što pokreću škole? Ili je ovo nešto što je pokrenuto društvenim mrežama, deca ne čitaju knjige kod kuće, roditelji na aplikacijama?“ rekla je Kuhfeld.
To je pitanje o kojem stručnjaci za obrazovanje i javni komentatori redovno raspravljaju, jer NAEP, PISA i drugi testovi velikog obima pokazuju pad čitanja koji je počeo pre više od deset godina. Pandemija je ubrzala pad, ali ga nije stvorila. Teorije o njegovom poreklu variraju od popuštanja federalne politike odgovornosti do porasta društvenih mreža do trajnih efekata recesije iz 2008. godine.
Nova analiza NWEA-e ipak pokazuje značajno svetlo na kraju tunela: rezultati čitanja za učenike s najnižim rezultatima, one na 10. percentilu, takođe su se poboljšali.
To je odstupanje od prethodnih rezultata. Do 2025. godine jaz između najboljih i najslabijih učenika u čitanju se širio, sa postignućima najnižih učenika koja su opadala iz godine u godinu, dok su rezultati najboljih ostajali dosledni. (NAEP testovi su pokazali sličan rastući jaz između učenika sa najvećim i najmanjim rezultatima.)
Podaci za 2026. godinu takođe pokazuju da su učenici iz različitih demografskih grupa napredovali u čitanju, pri čemu su crni i hispanski učenici i učenici iz porodica s niskim prihodima ostvarili neke od najvećih dobitaka.
Ovaj rast, kako se navodi u izveštaju, predstavlja obećavajući znak da oporavak može biti moguć.
