Florida pravi veliki korak da stavi izbor roditelja u centar napora da se ograniči upotreba veštačke inteligencije u školama kroz nove propise koje je Državni odbor za obrazovanje odobrio 16. septembra.
Novi pravilnici su deo rastućeg pokreta širom zemlje da se smanji upotreba tehnologije — i ne samo AI — u školama. Mnogo roditelja širom zemlje takođe želi da se uvedu ograničenja na vreme provedeno pred ekranom u školi i na korišćenje platformi poput YouTube-a.
Značajno je da pristup države podrazumeva da škole proaktivno traže saglasnost roditelja za korišćenje te tehnologije u nastavi — izbor umesto automatskog uključivanja (opt-in) umesto opt-out.
Florida-in potez dolazi i u trenutku kada su dve najveće školske distrikte u zemlji — Njujork i Los Anđeles — uvele bar delimične zabrane generativne AI za učenike kao odgovor na talas zabrinutosti roditelja.
Florida — država pod kontrolom republikanaca koja je već dugo zagovornik izbora školskih opcija — definisala je svoju AI politiku kao „usmerenu na roditelje“ u saopštenju koje objašnjava ovaj potez.
Međutim, država Sunčevog sjaja — i bilo koje države ili distrikti koji slede njen primer — ne bi trebalo da očekuju da će samo ograničavanje AI-ja ugušiti talas roditeljskog anti-tehnološkog sentimenta poznatog kao „techlash“, kažu stručnjaci i zagovornici roditelja koji vode pokret za ograničenje tehnologije.
„Zabrana AI ne izbacuje školske district-e iz potrebe da se suoče sa pretjeranom upotrebom obrazovno-tehnološke opreme općenito u njihovim školama“, izjavila je Meg Leta Jones, profesorka na Univerzitetu Džordžtan koja proučava uticaj tehnologije na porodice. „Neće ih izvući iz te rasprave, mada će AI biti neizbežan deo“ tih razgovora.
Roditelji koji preispituju ulogu obrazovno-tehnološke opreme u školama takođe imaju zamjerke prema vremenu provedenom pred ekranom uopšte — posebno YouTube — kao i prema platformama za prilagočeno učenje koje ne koriste generativnu AI, ali koriste adaptivne tehnologije koje učenicima postavljaju pitanja koja njihovi nastavnici nemaju priliku da preispitaju unapred, dodala je Jones.
Prema novim pravilima Floride, politike distrikta moraju da pozovu na obaveštavanje roditelja o AI alatima za učenje, uključujući ime alata, za koje predmete će se koristiti i kako će učenici sa njima interagovati. Roditelji će onda moći da odluče između bilo koje AI platforme i alternativne aplikacije koja nije pokrenuta AI-em.
Država takođe zabranjuje AI alate — uključujući tzv. „pratiteljske chatbot-ove“ — namenjene rešavanju socijalnih i emocionalnih potreba učenika.
Neki prosvetni radnici, međutim, pitaju da li su ovakvi značajni koraci poput zabrane generativne AI pravi potez, uzimajući u obzir širok spektar mogućih načina korišćenja veštačke inteligencije u obrazovanju.
„Učenik koji gleda neprikladne slike na modelu velikog jezika veoma je drugačiji od deteta koje koristi generativnu AI platformu sa ugrađenim zaštitama prilagođenim uzrastu za pravljenje ilustracija za projekat knjige, na primer“, rekla je Julie Kuzma, tehnologijska trenerka u osnovnoj školi u okrugu Loudon u Virginiji.
Rukovodioci distriktima i škola treba da pristupe suštini zabrinutosti roditelja i ponude više detalja o tome kako nastavnici koriste AI u učenju njihovog deteta pre nego što sprovedu široku zabranu, preporučila je.
„Ako bih vodila forum sa grupom roditelja koji nisu zadovoljni AI i žele da se zabrani, želela bih da znam zašto“, rekla je. Predložila je da se postavi pitanje: „Kako to šteti učenicima? Da li oduzima viši nivo rigor just, ili kreativnost? Želela bih da znam koji deo toga je, po njihovom mišljenju, problematičan.“
Brige roditelja o vremenu pred ekranom i korišćenju videa se nastavljaju
Roditelji koji vode pokret protiv tehnologije u Njujorku i Los Anđelesu tvrde da, iako su njihovi distrikti privremeno usporili AI, ima još mnogo posla na dnevnom redu.
„Ne poznajem ni jednog roditelja koji seta i kaže, ‘Sve je završeno. Ovo je super!’“ izjavila je Kelli Klensi, majka učenika javnog školskog sistema Njujorka i liderka grupe Roditelji za oprez sa AI u edukativnim prostorima, lokalne građanske organizacije.
To je delom zato što je moratorijum na AI u Njujorku samo jednogodišnja pauza, rekla je Klensi. Zabrinuta je da će se korišćenje AI od strane nastavnika nastaviti pod politikom Njujorka — što bi moglo dovesti do problema sa prikupljanjem podataka — i da će srednjoškolci nastaviti da koriste generativni AI, iako u ograničenom obimu.
Los Anđeles je pre početka školske godine postavio značajna ograničenja vremena pred ekranom. Ali ta ograničenja nisu adresirala generativni AI posebno, pa su roditeljske grupe tražile još više.
Lila Byok, roditelj iz Los Angelesa i osnivač Schools Beyond Screens, građanska koalicija porodica zabrinutih za uticaj tehnologije na učenje učenika i mentalno zdravlje, složila se da „teško je izabrati jednu stvar i reći: ‘ovo je najvažnija stvar koju tražimo.’“
Byok je dodala: „Sve je objedinjeno pod zajedničkim šatorom, jer tehnološke kompanije imaju previše moći nad tim šta se dešava u našim učionicama.“
Neki distrikti su se pomerili da rešavaju i druga pitanja vezana za tehnologiju.
Bar dvojica članova gradske skupštine Njujorka traži da škole zabrane korišćenje YouTube-a, platformi za učenje sa gamifikacijom i individualnih uređaja za učenike osnovnih škola, javlja Wall Street Journal. Ovi članovi skupštine su takođe zainteresovani da procene pređu na olovku i papir za ocenjivanje.
Javne škole Distrikta Kolumbije uspostavile su na početku ove školske godine nedeljne preporučene granice vremena koje učenici osnovnih škola provode na određenoj personalizovanoj platformi za učenje i ocenjivanje i onemogućile su korišćenje YouTube-a na digitalnim uređajima koje koriste učenici osnovnih škola.
U SAD-ov Institut za obrazovanje ipak preporučuje da škole fokusiraju se na to da li alati za obrazovanje-tehnologiju imaju „obrazovnu vrednost“ za učenike, umesto da se samo posmatra koliko vremena učenici provode na digitalnim platformama za učenje.
To je preporuka koju Florida, koja nije postavila specifične granice vremena pred ekranom, treba da prihvati, prema saopštenju države.
Rezultati istraživanja pokazuju mešane osećaje roditelja prema AI i tehnologiji u školama
Schools Beyond Screens, jedna od najistaknutijih mreža organizacija za zagovornike roditelja i njegovatelja koji se suprotstavljaju obrazovno-tehnološkoj opremi na nacionalnom nivou, zabeležila je eksponencijalni rast mreže sličnih grupa od nekoliko desetina do više od dvesta od početka kalendarske godine, kako je izjavila Byok.
Međutim, nisu svi roditelji podelili ta mišljenja. Nacionalne ankete pokazuju da roditelji i staratelji imaju mešane osećaje prema i AI i tehnologiji uopšte u školama.
Više od polovine edukatora koji rade u javnim školskim distriktima — 61% — kaže da većina roditelja i staratelja smatra da u školama ima previše tehnologije, u poređenju sa 37% koji tvrde da porodice smatraju da količina tehnologije u školama „baš nije loša“ (upravo), prema anketi koju je EdWeek Research Center sproveo u februaru i martu među 596 rukovodilaca distrikta i škola i nastavnika.
A roditelji su podeljeni oko mogućeg uticaja AI u učionici.
Oko 1 od 5 roditelja veruje da potencijalne mane korišćenja AI u obrazovanju nadmašuju potencijalne koristi, prema anketi sprovedenoj u februaru od strane Echelon Insights, digitalne organizacije za istraživanje javnog mnjenja, u ime National Parents Union, neprofitne organizacije koja zastupa roditelje i nastoji da poveća uticaj roditeljskih glasova u K-12 donošenju odluka.
Sličan procenat — 18% — veruje da moguće koristi AI nadmašuju mane, pokazala je ista anketa. A više od polovine roditelja — 52% — veruje da su koristi i mane otprilike podjednake.
Marko Petrović
Novinar sam specijalizovan za obrazovanje u Srbiji i svetu. Kroz svoje tekstove trudim se da složene teme učinim jasnim, bez gubljenja konteksta i suštine. Pratim reforme, izazove u školama i šire društvene promene koje utiču na način na koji učimo i prenosimo znanje.
