Politike akademskog ubrzavanja uvode učenike sa visokim akademskim dostignućem na zahtevnije kurseve sa ciljem da njihova putanja u školovanju u srednjoj školi — i šire — bude usmerena ka drugačijem pravcu.
Međutim, nova istraživanja ukazuju da efekti jedne sve popularnije strategije ubrzavanja — pri čemu srednje škole automatski upisuju kvalifikovane učenike u najizazovnije kurseve koje su sposobni da pohađaju — možda neće povećati verovatnoću da učenici upišu fakultet, da ostanu na fakultetu do druge godine ili da pohađaju kurseve višeg nivoa kao brucoši.
Dobijene nalaze ukazuju da politike automatskog upisa mogu biti efikasnije ako se učenici identifikuju za ubrzanje ranije tokom školovanja, rekli su istraživači koji su analizu sproveli za Center for Analysis of Longitudinal Data in Education Research, ili CALDER, pri American Institutes for Research.
Istraživači su proučavali učenike 11. i 12. razreda iz savezna države Vašington koji su pohađali okruge sa politikama automatskog upisa, gde srednje škole upisuju sposobne učenike u napredne i kurseve s dvostrukim kreditom, uz saglasnost roditelja da se optuje (opt-out), umesto da učenici moraju da se prijave (opt-in).
Upisivanje učenika u napredne kurseve može biti signal učeniku da „Hej, ti si tip učenika koji ovo može da uradiš. Ti si sposoban i možeš da se suočiš sa izazovom“, izjavila je Megan Austin, glavna istraživačica u AIR i koautor analize.
„Ali govorimo i o ubrzanju prilično kasno u srednjoj školi“, dodala je. „U tom trenutku njihova očekivanja mogu biti prilično uspostavljena, njihovi GPAs i transkripti su prilično utvrđeni. Malo je verovatno da ćemo videti velike pomake.”
Državni zakon inspirisan politikama koje su okruzi sami usvajali
Za državni zakon koji je imao za cilj da obezbedi jedinstven pristup, Vašington je 2019. godine doneo prvi takav zakon, koji je zahtevao da svi okruzi do školske godine 2021-22 usvoje politike automatskog upisa. Ako učenici zadovolje ili premaše propevne granice u matematici ili engleskom jeziku na osmom razredu ili državnim ispitima srednje škole, škole ih automatski upisuju u najsazivnije dostupne napredne kurseve.
Taj zakon bio je nadahnut politikama koje su okruzi usvojili sami i prethodnom legislativom donetom 2013. godine koja je podsticala, ali nije zahtevala, politike automatskog upisa bazirane na rezultatima srednjoškolskih testova. Između 2013–14 i 2015–16, 72 od Vašingtonovih 263 okruga sa barem jednom srednjom školom usvojila su takvu politiku.
Ranije su istraživači utvrdili da učenici u okruzima sa dobrovoljnim politikama automatskog upisa imaju veću verovatnoću da pohađaju napredne kurseve, ali efekti tih politika mogli su biti ograničeni zbog nedostatka dostupnosti kurseva s dvostrukim kreditom i AP kurseva, kao i odluka učenika da se optuju.
Najnovija analiza ispitala je ishode oko 145.000 učenika 11. i 12. razreda sa sposobnim ili naprednim rezultatima na testovima u okruzima koji su dobrovoljno usvojili praksu automatskog upisa između 2013–14 i 2015–16, pre nego što je državni zahvat stupio na snagu. Istraživači su uporedili kasnije ishode posle srednje škole u okruzima sa politikama sa podacima iz istih godina iz okruga bez njih.
Istraživači su utvrdili da nema značajnog efekta na verovatnoću da se učenici upišu na dvogodišnji ili četvorogodišnji fakultet niti da ostanu do druge godine. Učenici u okruzima sa automatskim upisom bili su dva procentna poena manje verovatno da u prvom godini fakulteta uzmu barem jedan kurs višeg nivoa. To bi moglo da sugeriše da su koristili kredite koje su stekli kroz AP ili kurseve s dvostrukim kreditom kako bi imali lakšu raspodelu tereta u brucoš godini, umesto da brže prolaze kroz zahteve fakulteta, izjavila je Austin.
Ranije ubrzanje može imati veće efekte
„Ubrzavanje učenika u poslednje dve godine srednje škole možda je prekasno da značajno promeni njihove putanje posle srednje škole,“ napisali su autori. „Ovo se može naročito odnositi na upis na fakultet.“
Ovi nalazi mogu doprinijeti razvoju rastuće oblasti politika u obrazovanju, napisali su istraživači.
Od 2023. godine deset država donelo je politike automatskog upisa koje zahtevaju od škola da upišu sve učenike osmog razreda u algebru ako njihovi rezultati na državnim testovima pokažu da su spremni, prema analizi Education Weeka.
Cilj takvih politika je da uklone prepreke koje inače kvalifikovane učenike onemogućavaju da pohađaju napredne kurseve, poput pristrasnosti u nastavničkim referencama, nedostatka samopouzdanja učenika ili nedovoljne informisanosti o obrazovnim putevima.
Prethodna istraživanja su pokazala da ubrzavanje učenika ranije u njihovoj akademskoj karijeri može imati značajnije efekte na njihov nastup u srednjoj školi i na fakultetu, prema istraživačima CALDER-a.
„Ubrzavanje učenika ranije može imati potencijal za dugoročni uticaj,“ zaključili su.
