To je suštinski deo učionica predškolskog uzrasta i rane osnovne škole—deca se okupljaju u krug na prostirci, svi zajedno slušajući dok ih nastavnik čita priču.
Skoro svi nastavnici u uzrastima pre-K do 3. razreda svakodnevno čitaju naglas svojim učenicima, prema anketi Istraživačkog centra EdWeek sprovedenoj u januaru 2026. Istraživači kažu da postoje jasne koristi od ove prakse, uključujući proširenje dečijeg vokabulara, veštine govornog jezika i opšteg predznanja.
„Čitanje priča je najsnažnija intervencija koju možemo da primenimo kod male dece,” rekla je Susan Neuman, profesorka dečijeg obrazovanja i razvoja pismenosti na New York University.
Ale tačno koliko vremena nastavnici treba da posvete čitanju naglas u ranim uzrastima? Ne postoji jedinstveni recept zasnovan na istraživanjima, a nastavnici se ponekad razlikuju u pristupima.
Januarska anketa Istraživačkog centra EdWeek pitala je nastavnike u predškolskom i ranom osnovnom školskom uzrastu koliko vremena provode na čitanja naglas. Većina njih, 62%, rekla je da dnevno provodi 15–20 minuta. Ali 1 od 5 je izjavilo da dodeljuje manje od 15 minuta dnevno, dok još 15% kaže da obično provodi 30–60 minuta svakog dana.
U otvorenim odgovorima, neki ispitanici su rekli da njihovi učenici imaju poteškoća da ostanu usredsređeni na čitanja uopšte. „Podučavanje predškolskih učenika sa posebnim potrebama koji počinju sa tri godine ograničava trajanje pažnje tokom čitanja,” rekla je jedna nastavnica.
„Vidim i trogodišnjake i četvorogodišnjake,” dodala je druga. „Mnogo njih ima problema da se koncentrišu čak i na kratko vreme tokom čitanja naglas.”
Koliko vremena posvetiti čitanju naglas samo je jedno pitanje u širem razgovoru o tome kako strukturisati i rasporediti blokove pismenosti u celini.
Kroz širenje pokreta nauke o čitanju, više od 40 saveznih država usvojilo je zakone koji nalažu školama da primene pristupe zasnovane na dokazima u nastavi pismenosti. Većina tih zakona navodi komponente koje nastavnici treba da pokriju, često navodeći fonemsko raspoznavanje, foniku, tečnost, vokabular i razumevanje pročitane materije.
Međutim, zakonodavstvo ne propisuje kako da se balansiraju ove prioritete u blokovima čitanja od 90 ili 120 minuta.
Škole bi trebalo da izdvoje određeno vreme za čitanja naglas—a još preciznije, da posvete pažnju načinima podučavanja koje nastavnici koriste da uključe učenike u priče, istakla je Sonija Cabell, profesorka obrazovanja za čitanje na Florida State University.
„Više nego količina čitanja naglas, značajna je njegova kvaliteta, interaktivnost čitanja naglas,” dodala je.
Čitanja naglas treba da uključuju diskusiju između učenika i nastavnika, kažu stručnjaci
Studije pokazuju da čitanje naglas maloj deci donosi brojne koristi. Istraživanja su ustanovila da ova praksa poboljšava dečiji jezički razvoj, ali i razumevanje pročitanog, vokabular i čak fonološko znanje—razumevanje i sposobnost manipulacije zvukovima u rečima.
Čitanje naglas uvodi decu u jezik i konvencije pisanog teksta—obrasce koji su veoma različiti od onih u govornom razgovoru, objasnila je Neuman.
Pisane priče, čak i one namenjene predškolcima i ranom osnovnom školom, sadrže reči koje deca možda neće čuti u svakodnevnom govoru, dodala je. One takođe sadrže književne strukture, kao što je fraza „jednom davno.”
Međutim, čitanja naglas nije neophodno da zauzmu ceo dan da bi se razvile ove veštine, naglasila je Neuman.
U predškolskim odeljenjima, Neuman preporučuje nastavnicima da dnevno provode oko 10–12 minuta, mada nije utvrđeno istraživačkim testovima da li postoji tačan limit. „Vreme provedeno sa celom grupom u pre-K treba da bude radosno i kratko,” rekla je Neuman. „Deca tek uče kako da sede.”
Za učenike u razredima od K do 3, Neuman kaže da bi nastavnici mogli malo produžiti taj okvir, do 15 minuta. Cabell preporučuje duže čitanje, do otprilike pola sata.
Petnaest minuta ne ostavlja puno prostora za diskusiju o knjizi dok se čita, posebno pri dužim tekstovima, istakla je Cabell.
„Ta interaktivnost je veoma važna, pa kako to radite?” pitala je.
Ovo je tačka oko koje se Neuman i Cabell slažu: ključno je da nastavnici uključe učenike u razgovor o čitanju naglas.
„Istraživanje je prilično uverljivo o potrebi interaktivnih čitanja naglas,” rekla je Cabell. „Nije samo tekst na koji su učenici izloženi, već su to razgovori koje vode pre, tokom i posle čitanja koji utiču na njihov jezički razvoj.”
Postoje smernice i okvirno potvrđene metode koje pomažu nastavnicima da unapred planiraju čitanja naglas. Generalno, stručnjaci kažu da razgovor oko knjige treba da podstakne učenike na razmišljanje, da odgovori na njihove ideje i pitanja i da prošire njihove odgovore.
Neuman kaže da ne mora sva čitanja naglas da budu strukturisana na isti način; ponekad nastavnici stanu dok čitaju; ponekad postoji razlog da razgovor ostavimo za kraj. „Ne treba prekinuti ritam kad se radi o ponavljajućem tekstu,” kaže Neuman, navodeći Brown Bear, Brown Bear, What Do You See? kao primer.
„Želimo da deca čuju ritam i rimu,” kaže ona. „Ako se zaustavimo, taj ritam se prekida.”
Izbor nastavnog plana može odrediti vreme dostupno za čitanja naglas
Nastavnici nisu jedini koji diktiraju obim čitanja naglas u učionicama. Izbor kurikuluma distrikta verovatno igra značajnu ulogu, takođe.
U studiji objavljenoj prošle godine, Cabell i saradnici su procenjivali uticaj CKLA (Core Knowledge Language Arts) kurikuluma na vokabular, razumevanje slušanog i znanje o sadržaju kod predškolaca.
Kao deo studije, anketirali su nastavnike koji su učestvovali—i one u kontrolnoj grupi koji su vodili standardnu nastavu, i one koji su koristili CKLA kurikulum. U obe grupe, većina nastavnika je izjavila da čita naglas 16–30 minuta dnevno.
Ali su grupe bile na različitim krajevima spektra. Nastavnici CKLA su ređe izjavili da čitaju naglas samo 1–15 minuta dnevno u poređenju sa nastavnicima iz kontrolne grupe, a češće su rekli da čitaju naglas 31 minut ili više.
Ova razlika povezana je sa dizajnom kurikuluma. CKLA se velikim delom oslanja na čitanja naglas u ranom uzrastu kako bi podučavao vokabular i razumevanje.
Studija je otkrila da su učenici u CKLA grupi znali više vokabulara i sadržaja koji su obuhvaćeni CKLA programom nego učenici u kontrolnoj grupi. Ipak, nisu primećeni značajni efekti na standardizovanim testovima znanja iz društvenih nauka i nauke ili na slušanju.
