Neki učenici koriste veštačku inteligenciju (AI) na način koji je povezan sa lošijim mentalnim zdravljem i opštom dobrobiti, zaključuje izveštaj fondacije JED, neprofitne organizacije koja se fokusira na podršku mentalnom zdravlju mladih.
Učenici koji koriste AI radi prijateljstva ili društvenog druženja ili koji traže pomoć od AI kada se emocionalno bore, imaju veću verovatnost da će ispoljiti simptome anksioznosti i depresije, osećaj usamljenosti i istoriju suicidalnih misli i pokušaja, u poređenju sa učenicima koji ne koriste tehnologiju u te svrhe, navodi izveštaj.
Izveštaj je takođe ustanovio da mnogi učenici koriste AI kada su tužni, pod stresom, usamljeni ili preopterećeni. Učenici izjavljuju da ga koriste zato što se osećaju usamljeno, žele da razgovaraju ali niko drugi nije dostupan, ili pokušavaju da shvate kako da objasne ili razumeju svoje emocije.
Izveštaj predstavlja analizu ankete među učenicima koju je sproveo JED, a prikupljena je od oktobra 2025. do aprila 2026. godine među 5.560 učenika osnovnih i srednjih škola u 21 školi u Sjedinjenim Državama.
„Znamo da mladi koriste AI,” izjavila je Kajla Anderson, potpredednica za istraživanje i evaluaciju pri Fondaciji JED i autorka izveštaja. „Ali zaista ne znamo mnogo o tome kako to korišćenje utiče na njihovo emocionalno blagostanje i zdravlje, niti kako to korišćenje zaista korespondira sa pokazateljima mentalnog zdravlja, blagostanja, istorije suicidalnih ideja i pokušaja.”
U intervjuu za Education Week, Anderson je razgovarala o tome zašto je važno znati zašto i kako mladi koriste AI i kako škole mogu pomoći učenicima da se snađu u brzo evoluirajućoj tehnologiji.
Ovaj intervju je prilagođen radi jasnije i sažetije prezentacije.
Zašto je važno ispitati kako upotreba AI-a može da utiče na mlade?
Znamo da se mozak mladih razvija do sredine dvadesetih godina. Kada razmišljamo o mladima, posebno učenicima osnovnih i srednjih škola, to je izuzetno kritičan period razvoja mozga i odnosa, kada ljudi uče da grade emotivne veštine, prepoznaju svoje emocije, rade na regulisanju emocija, razvijaju veštine suočavanja, i otkrivaju kako da se snalaze u problemima sa vršnjacima. Sve te promene stvaraju temelje za emocionalno blagostanje i kognitivno funkcionisanje kroz ceo život.
Postoje pitanja u oblasti da li upotreba AI umanjuje sposobnost mladih da steknu te ključne veštine. Ako tražite od AI-da predloži rešenja za probleme ili da obavi vaše kritičko razmišljanje, postavljaju se pitanja šta to dugoročno znači za razvoj mozga kod mladih i šta to znači za njih kroz život.
Da li su vas iznenadila neka otkrića?
Prvo otkriće je da je većina mladih koji izveštavaju da koriste AI kada doživljavaju teške emocionalne trenutke, ali samo mali broj njih kaže da ga koriste da bi dobili pomoć. To ima smisla kada se realno razmisli, jer postoji konotacija oko traženja pomoći koja podrazumeva legitimnu profesionalnu pomoć, a ne savet AI-a.
Drugo otkriće koje me je posebno zanimalo odnosi se na različite načine na koje upotreba AI može biti povezana sa ishodima blagostanja — bilo negativno, bilo bez razlike. Jer ovo pokazuje da nije dovoljno samo reći da li treba ili ne treba koristiti AI. Reč je o složenoj temi, a ne o crno-beloj odluci.
Ovo je rani deo istraživanja, ali čini se da itekako utiče na to šta mladi rade sa AI, što otvara pitanje šta sve AI može i zamenjuje kod mladih, ili šta je kod mladih koji ovako koriste AI. Moguće je da postoji nešto što već postoji kod njih — možda su već ranjivi — ili postoje stvari o kojima moramo stvarno razmišljati kada razmišljamo o njihovom emocionalnom blagostanju.
Ovo daje smernice da se kroz dalja istraživanja nastavi diskusija o nameni korišćenja AI i o tome šta to znači za izgradnju odnosa i za kognitivni razvoj. Ovo je suptilniji odgovor od jednostavnog „ne koristite AI” ili „da, koristite AI”. Pravi fokus mora biti na tome šta koristite za i šta to znači u kontekstu vašeg života, a zatim nastaviti odatle.
Šta biste želeli da nastavnici iz ovog izveštaja izvuču?
Opšte gledajući, korišćenje AI kao prijatelja ili pratioca radi izgradnje te veze i davanja saveta za rešavanje problema verovatno neće dugoročno podržati vaše blagostanje. Veoma je važno razmišljati o strategijama i podršci koju treba da dobiju u realnom životu, i jasno je da su neophodne strukture koje će omogućiti mladoj osobi da ima realnu podršku.
Sa šireg stanovišta, znamo da ovi alati zahtevaju sistemsku intervenciju kako bi bili sigurni, kako bi bili spremni za korišćenje od strane mladih, kako bi podržali njihov razvoj, a ne oslablili ga. Postoji niz bitnih stvari, uključujući mere za tehnološku industriju gde su nam potrebne zaštite.
Kako škole mogu pomoći učenicima da se snađu u ovoj tehnologiji?
Zna se da škole i svi ljudi u njima, bilo da su nastavnici, administratori ili neki od izvanrednih podržavajućih zaposlenih, imaju potencijal da budu duboko pouzdani odrasli za mlade. Ako mladi imaju duboke ljudske veze kojima veruju, biće skloniji da razgovaraju sa nekom osobom iz svog života — roditeljem ili starateljem, ali to može biti i nastavnik — o svojim iskustvima. Veoma je važno priznati da su nastavnici pouzdani izvori podrške za mlade.
Još jedan važan deo je razmišljanje o tome kako školski sistem može podržati pismenost u kontekstu korišćenja AI: kako podržati sigurno i efikasno korišćenje i znati kako da razgovaramo o tome šta može biti bezbedno, a šta ne na mreži. Škole su već izvanredna mesta za izgradnju veština zdravog informisanog pristupa zdravlju, i ovo je prilika i za [pismenost u AI].
Želim da istaknem da ovaj rad ne može ostati samo na nastavnicima. Da bismo osigurali da su mladi bezbedni u kontekstu korišćenja AI i da podržavamo njihovu dobrobit, moramo podržati mlade u svim mestima gde provode vreme — kod kuće, u školi, u zajednici i online.
Želim da jasno kažem da postoji mesto za nastavnike, apsolutno, ali moramo osigurati da ti nastavnici dobiju adekvatnu podršku i da mladi dobiju podršku u celini, kao i svi zajedno.
