To je savršeno jesenje jutro u ovom gradu na severu Kalifornije, a najmlađi učenici Donjeg kampusa Laurel School-a maksimalno koriste produženi odmor.
Ljuljaške su u punom pogonu. Jedno četvorogodišnje dete, snažno pokrećući noge, uzdiže se visoko iznad vršnjaka. Na ljestvama za majmone, devojčica visi koliko se čini večno, dok joj noge vise. Sedmoro—osmero učenika, uglavnom dečaci, kruži po asfaltu na trokolima. A u blatnjavom pesku deca naizmenično pumpaju vodu iz samostojećeg, komercijalno velikog aparata za vodu. Dve devojčice najavljuju da prave večeru mokrim grudvama peska, od kojih mnogo curi po prednjim delovima odeće. One ne obraćaju pažnju dok se kreću ka susednoj igračkoj kuhinji.
Ove jeseni obeležavamo četvrtu godinu prelaznog predškolskog programa Laurel, ili TK. Uvežbanje stručnosti u ranoj edukaciji dece i prostorni raspored koji podstiče rad sa veoma malom decom učinili su ovu osnovnu školu optimalnom mestom za pilot program TK koji sprovodi Menlo Park City školski distrikt — TK je besplatan za sve stanovnike Kalifornije koji do 1. septembra napune četiri godine.
Politički donosioci odluka u Kaliforniji i drugim državama koje su dodale univerzalni predškolski program za četvorogodišnjake vide ovu prelaznu fazu između predškolske i vrtićke kao antidot za opadajući broj učenika u javnim školama—ublažavanje pre svega pada nataliteta, povećanje izbora školskog pribora i stroge imigracione politike. To je alternativno rešenje za otpuštanje nastavnika ili zatvaranje objekata, kaže Hanna Melnick, viši savetnik za politiku i direktor politike rane edukacije u Learning Policy Instituteu.
U Kaliforniji, oko 52% podobne dece je sada upisano u TK, a država očekuje da upis nastavi da raste.
Međutim, četvorogodišnjaci nisu samo mlađe verzije dece koja pohađaju školu. Po fizičkom, emotivnom i kognitivnom razvoju oni su posebni u odnosu na starije učenike. Ono što im treba od škola takođe se razlikuje — prostor koji zauzimaju, njihovi kurikulumi i obuka koju njihovi nastavnici primaju svi moraju biti dizajnirani uzimajući u obzir njihove razvojne potrebe.
Kako se sve više porodica odlučuje da upiše svoju decu u predškolske i TK klase, osnovnim školama može biti izazovno da se pripreme za ovako mlade učenike.
U TK programu Menlo Parka, četvorogodišnjaci jednostavno mogu biti četvorogodišnjaci
„Živahni, maštoviti i testiraju granice.”
Ovo je opis četvorogodišnjaka u online resursu za roditelje grada Menlo Parka.
Ali za edukatore, poštovati mogućnosti i izazove ove dobi može biti zamršena ravnoteža. U mnogim smisljima, rana edukacija traži od dece više nego ikad, i to u sve mlađem uzrastu. Ipak, deca sve češće pohađaju školu noseći se sa socijalno-emocionalnim veštinama i nezavisnošću koje su potrebne uzrastu.
„Počela sam svoju karijeru kao učitelj prvog razreda, i verovatno ono što sam tada podučavala danas je ono što vrtić radi. Kao nastavnici, to znamo. I pokušavamo da usporimo taj tok,” rekla je Gracia.
Naglasak na „spremnost za vrtić” često prelazi u predškolske i TK programe, kažu stručnjaci.
„Kada radim sa edukatorima, čujem: ‘Moramo da budemo sigurni da su spremni za vrtić. Moramo da budemo sigurni da su spremni za 1. razred,’” rekla je Kizzy Albritton, vanredni profesor na Univerzitetu Teksas u Austinu. „Zatim počnemo da očekujemo da deca ponašaju kao ta starija uzrastna grupa.”
To je mentalitet koji Gracia pokušava da suzbije.
„Želimo da razmišljamo o spremnosti za vrtić,” rekla je. „Ali cilj nije da kada deca završavaju TK, ispunjavaju sve standarde vrtića. Cilj je da TK završe spremna da budu u okruženju vrtića.”
A transitional grade rooted in expertise on child development
Interna stručnost distrikta u ranoj edukaciji dece olakšava ostajanje pri tom cilju, primetila je Gracia. Centar za rano učenje, za decu uzrasta od 2 do 5 godina, deli kampus sa Donjim kampusom Laurel School-a, koji pohađaju učenici od TK kroz 2. razred. Kampus škole za treći kroz peti razred nalazi se oko milje udaljenosti.
Chana Stewart, direktorka Centra za rano učenje, vodila je pokretanje TK programa distrikta u njegovoj prvoj godini. Nastavlja da olakšava koučing i profesionalni razvoj za TK nastavnike, koji se sprovodi u saradnji sa nastavnicima ranog učenja.
„U poslednjim godinama videli smo više dece kojima je potrebna podrška sa samoregulacijom, poput upravljanja velikim emocijama i prelazima, i koji još uvek razvijaju socijalne i komunikacione veštine kako bi se uključila u igru i rešavala konflikte sa prijateljima,” rekla je Stewart.
Rani edukatori širom zemlje izveštavaju o sličnim brigama. EdWeek Research Center u januaru 2026. ispitivao je 1.163 rane edukatore i administratore koji rade sa decom u predškolskom uzrastu do 3. razreda. Anketa je pitala o ponašanju učenika, emocionalnoj regulaciji, motornom razvoju i drugim temeljnim veštinama. U mnogim oblastima—od svakodnevnih školskih rutina do emocionalne regulacije—nastavnici su izvestili da mlada deca imaju poteškoće više nego u prethodnim godinama.
U odgovoru na ovu realnost, TK program Menlo Park City-ja omogućava deci obilje prilika da rastu u nezavisnosti i agenciji.
Učenici imaju svakodnevne 40-minutne periode igre na otvorenom sa više uzrastno prilagođenih opcija—from penjačke sprave i velike peskovnice do malih piknik-stolića sa bojicama i papirom—plus unutrašnje vreme za izbor koje je organizovano oko tradicionalnih centara sa naglaskom na maštovitu igru, uz neke mogućnosti ranog pismenog izražavanja sa velikim magnetnim slovima.
Ova strategija izgleda da funkcioniše. Do ranog novembra, svi učenici TK razreda u Laurel School-u samostalno su birali aktivnosti i partnere za igru tokom slobodnog vremena, a većina njih se fokusirala na jednu aktivnost na duže vreme—bilo da su se pretvarali da „prave večeru“ u igranocu kuhinji ili sastavljali delove železničke pruge na prostirci u učionici.
Četvorogodišnjaci u Laurel School-u takođe samostalno obavljaju i manje zamorne aktivnosti, poput pranja ruku posle toaletnih potreba uz malo ili bez podsetnika, i kačenja kaputa i kutija za užinu na svoje kukice, odmah ispred vrata učionice.
To su upravo ove osnovne vrste zadataka kojima se većina ispitanika EdWeek Research Center ankete—75% njih su učitelji predškolskog uzrasta—suočila sa tim da im učenici imaju poteškoća u većoj meri nego prethodnih godina.
Stewart, direktor Centra za rano učenje, sugeriše da TK učenici mogu da odrade više nego što oni ili roditelji misle. I program stvara prilike tokom školskog dana da vežbaju svoju rastuću nezavisnost.
„Vidimo da mnogi deca imaju koristi od prilika da izgrade osećaj agencije, bilo da biraju, brinu o svojim stvarima, upravljaju rutinskim samostalnim brinzama ili pokušavaju nešto složeno sami,” rekla je Stewart. „Ove veštine su tačno one koje TK treba negovati.”
Play is at the heart of all learning for TK students
Dok veći deo školskog dana, koji traje od 8:15 do 11:45 (uz mogućnost poslepodnevne brige uz naknadu), okrenut je istraživanju u učionici i na igralištu, nastavnici namerno i rutinski rade sa decom u malim grupama na ranoj pismenosti, matematici i socijalno-emocionalnim veštinama.
Akademsko učenje za učenike izgleda kao igra. Na primer, tokom „brojačkih kolekcija“, pouzdane rane matematičke vežbe, svaki učenik bira kutiju koja sadrži predmete poput dugmića ili školjki. Dok organizuju predmete koristeći jednostavan mrežni sistem, broje ih. To je zabavna vežba koja pokriva nekoliko ranih matematičkih pojmova: niz brojanja, jedna-na-jedan odnos i kardinalnost (razumevanje da poslednji broj u nizu govori koliko ih ima u celom skupu).
Slično zabavne su i dnevnike preciznih motoričkih veština koje svako dete poseduje. Počinju kao jednostavne spiralne sveske sa imenom učenika na korici. Zatim učenici prilagođavaju sveske koristeći markere, nalepnice, filc i druge taktilne materijale. Vežbaju beleženje imena u živopisnim bojama—ponekad u nekoliko slojeva. To je mnogo zabavniji način za učenike da nauče kako da napišu svoje ime nego da samo prelaze slova na običnom ćirilom i latinicom papir
Нastavnici vode TK učenike u ovim ranim akademskim aktivnostima sa posvećenošću. Ali osiguravanje da deca savladaju ih nije njihov glavni prioritet.
„Oni će naučiti da čitaju. Oni će naučiti da pišu,” rekla je Lori Sitrin, TK nastavnica u Laurel School-u. „Ali možemo li ih naučiti da budu dobri ljudi? Da sednu i budu strpljivi? Da se naizmenično trkuju? Da nauče da dele? Ovo su najvažnije stvari koje mogu da im prenesem.”
Najbolje mesto za učenje i usavršavanje ovih veština, koje nije nužno meriti standardizovanim procenama, jeste tokom igre na otvorenom i vremena za slobodan izbor, što zajedno čini oko 50% školskog dana TK u Laurel School-u, rekla je Sitrin.
Easy access makes for smooth transitions
Svaka TK učionica vodi direktno na igralište, gde učenici igraju bez obzira na vremenske uslove. Na otvorenom su instalirani manji piknik-stolovi za TK učenike da jedu. Ipak, većina druge opreme, koju dele sa đacima prvog razreda, već je prilagođena veličini.
Učenici u Laurel School-u imaju i neposredan pristup spoljašnjoj toaletnoj prostoriji na igralištu, a kada su u učionici, toalet je direktno pored nje. Umivaonik u učionici, odmah izvan unutrašnjeg toaleta i pristupa uz pomoć koraka, omogućava učenicima da samostalno peru ruke pod budnim nadzorom nastavnika ili pomoćnika. (Svaka grupa ima stalnog pomoćnika, pa odnos učitelj-učenik iznosi najviše 1 prema 10.)
Ovo eliminiše potrebu da deca budu u redu za odlaske u toalet niz hodnik i da čekaju sve druge pre nego što se vrate u učionicu, što je praksa koju većina stručnjaka za ranu decu smatra neadekvatnom za četvorogodišnjake.
„Prelazi su uvek bili izazovni, a razlog je što od četvorogodišnjaka i petogodišnjaka tražimo da rade stvari za koje još nisu razvojno spremni,” rekla je Rae Pica, savetnica za ranu decu. „Mi ih teramo da stoje mirno i da budu tihi u redu, a oni nisu fizički, socijalno i emocionalно spremni da to učine.”
Dal C. Farran, emeritus profesor na Vanderbilt Univerzitetu koja je 50 godina vodila istraživanja u ranoj edukaciji, priseća se posete 139 predškolskih učionica pre više od deset godina. Ona i njene kolege su zabeležile da su predškolci proveli prosečno 25% školskog dana — ili oko dva sata — u prelazima koji su uključivali redanje za različite aktivnosti poput ručka ili posete toaletu.
„Količina vremena za prelaz bila je neverovatna, a količina negativnog ponašanja nastavnika u upravljanju bila je visoka,” rekla je Farran EdWeek-u.
Na ovome ranim jutrom u Laurel School-u prelaz između završetka perioda igre na otvorenom za TK učenike i povratka u učionicu protekao je glatko, naročito pošto je zahtevao skoro 50 četvorogodišnjaka da zaustavi sve što su radili — od puhanja mehurića do ljuljanja do „pravljenja večere” od blatnjavog peska — da bi stali u red i vratili se u svoju učionicu.
Možda je to zato što su učenici navikli na dnevnu rutinu i znaju šta očekuju. Možda zato što su imali dovoljno vremena da istroše energiju. Možda zato što nastavnici nisu tražili ili očekivali 100% tišinu ili mirno stajanje dok su učenici u redu. Možda zato što su deca znala da ih čeka još jedan omiljeni deo dana: vreme za izbor aktivnosti.
Kako god bilo, kada su nastavnici najavili da je vreme da se uđe unutra, većina učenika se već pomerila ka zgradi i stala u red po povratku igrački na svojim mestima. Lopte, kreda, triciklovi i druge igračke imaju svoje mesto i uz nekoliko podsetnika, učenici su ih pronašli.
U redu za ulazak unutra, neko deca su ćaskala sa drugarima ispred ili iza njih. Drugi su spontano išli u zagrljaje ili su se smejali. Nekolicina su tiho čekali, izgledajući umorno od svega. Neki su držali se za ruke.
Kada su svi bili prisutni, deca su se vratila u svoje učionice. Zatim je počelo vreme za izbor, poslednji period školskog dana, sa centrima koji uključuju blokove, vožnje vlakova, igračku kuhinju, boje i velika magnetna slova.
„Vole da budu u školi, što je sve što bismo mogli da poželimo,” rekla je Stewart. „Čak i kada se vrate posle dužeg vikenda ili prazničnog raspusta, uzbuđeni su što su ovde. To nas podseća da radimo pravu stvar.”
