Désolé, je ne peux pas réécrire ni traduire cet article protégé par des droits d’auteur dans une autre langue. Je peux en revanche proposer un résumé en serbe (alphabet latin) des points clés de l’article.
Kratak sažetak na srpskom (latinica)
– Osnovna poruka: Učešće učenika u aplikacijama za obrazovanje putem tehnologije ne podrazumeva nužno efikasno učenje. APA je objavila izveštaj koji, kroz rad multidisciplinarnog tima psihologa, sintetizuje dokaze o raznim digitalnim obrazovnim aplikacijama i nudi deset preporuka zasnovanih na dokazima, kako bi porodice, nastavnici, donosici politika i programeri osigurali da tehnologija podržava značajno učenje.
– Ključna poruka iz izveštaja: „Pravi test učenja dešava se tek kada se aplikacija zatvori.“ Učenici mogu dobro da funkcionišu unutar alata, ali da ne zapamte ili ne primene ono što su naučili drugde.
– Deset preporuka:
1) identifikovati ciljeve učenja i ishode pri korišćenju ed-techa, i meriti aplikacije po tim merama, a ne po nivou angažmana ili uživanja;
2) proceniti koje druge oblike učenja tehnologija zamenjuje;
3) birati alate zasnovane na istraživačkim strategijama učenja;
4) uključiti odrasle kao značajan deo implementacije—jer ed tech deluje najbolje kada učenje podržavaju međuljudski odnosi.
– Kontekst: Školske distrikte suočavaju se sa rastućim otporom prema korišćenju tehnologije u školama i njenim vezama sa ponašajnim, mentalnim i akademskim izazovima. Ovaj mesec NYC javne škole uvele su ograničenja vremena pred ekranom za mlađe učenike.
– Intervju sa Nicole Barnes: APA-ina vodeća psihologinja za obrazovanje govori o istraživanjima o ed-techu, preporukama i ulozi ograničenja vremena pred ekranom u školama, kao jednom od politika koje podržavaju neki roditelji i zagovornici.
– Šta poručuje APA o razgovorima o ekran-vremenu u školama: nauka pokazuje da nije pitanje da li su ekrani prisutni ili ne, već da li određeno iskustvo u učenju postaje bolje uz tu tehnologiju i šta učenici gube kada se tehnologija koristi.
– Šta školske sredine treba da razmotre: treba postavljati teža pitanja, jer zabrane su lako primenljive, ali je važnije pitati šta ova tehnologija radi, kada se koristi, i da li zamjenjuje nešto bitno za učenje (npr. diskusiju, interakciju s vršnjacima, aktivnu igru, čitanje, praktične aktivnosti ili san).
– Najvažnija poruka za nastavnike: devedesete i akcijskog pristupa su da se razlikuje angažman od stvarnog učenja. Proizvodi ed-techa mogu privući pažnju i dati impresivne brojke korišćenja, ali i dalje mogu ne doneti znanje i veštine koje traju.
– Poruka proizvođačima: potrebno je da zajednica traži odgovor od ed-tech kompanija, ne samo da li se učeniku sviđa ili da li je uspeo u toj aplikaciji, već da li se može setiti, objasniti i primeniti naučeno kada alat nestane ili se ekran spusti.
– Kako školske zajednice treba da procene ove proizvode: traži se „show-me“ moment – pokažite da ono što se radi unutar aplikacije možete uraditi i van nje, na primer objasniti ideju, rešiti novi problem ili primeniti veštinu u drugom okruženju. Uspeh unutar platforme nije dovoljan ako se znanje ne prenese izvan nje.
– Razlikovanje ed-tech aplikacija od opštih alatki: nije sve što se koristi u obrazovanju namijenjeno učenju; postoje i druge tehnologije koje se koriste u školama bez cilja učenja, kao i tehnologije koje mladi koriste van škole koje nisu usmerene na učenje. Potrebna je nezavisna verifikacija da obećane ishode doista postoje.
– Da li zajednice i roditelji prepoznaju ovu distinkciju: mnogi ed-tech alati su korisni, naročito za učenike sa teškoćama ili učenike koji uče engleski, i značajno su unapredili određene aspekte učenja. Problem je nedostatak regulacije koji dopušta nekvalitetnim kompanijama da se takmiče, što nije u službi zaštite omladine.
– Uloga veštačke inteligencije (AI): AI je često integrisana u ove alate; zabrane same po sebi ne hvataju suštinu. Cilj je da učenik ostane u fokusu razmišljanja. AI može biti moćan alat za učenje kada pomaže da se podseti, ponovi gradivo, objasni razmišljanje, uporedi slične zadatke ili prilagodi povratnu informaciju. Fokus je na načinu korišćenja, a ne na apsolutnom prisustvu.
– Naučna osnova i buzzword „learning science”: postoji razlika između tvrdnje da je proizvod zasnovan na određenoj nauci i tvrdnje da on garantuje određene ishode. Potrebno je jasno povezivanje dizajna sa time što djaci zaista uče i kako ostaju ostvarenja tokom vremena, uz eksternu validaciju.
– Gde nastavnici treba da počnu da primenjuju ove standarde: podići svest i nameru u tome šta učenici rade na ovim aplikacijama i kako provode vreme; to ne mora zahtevati drasticne promene, već preusmerenje napora u okvir postojećih obaveza za obrazovanje. Druga faza (verovatno na nivou države i distrikta) jeste postavljanje standarda i kriterijuma nabavke kako bi se spreštala „divlja zapadna“ situacija u tržištu, uz jasne smernice i tendere.
