Ovaj članak se prvi put pojavio u našem newsletteru Politics K-12 namenjenom pretplatnicima. Želite li da prvi primate vesti o politici obrazovanja? Postanite EdWeek pretplatnik.
Glasači donose odluke sa velikim posledicama po školski sistem zemlje dok završavaju glasanje u utorak.
Education Week je pregledao šta se nalazi na glasanju u svih 50 savezа i Distriktu Kolumbije, i mi se fokusiramo na nekoliko tema vezanih za obrazovanje dok pripremamo da gledamo kako se rezultati izbora polako prikazuju. (Pogledajte naš vodič za izbore ovde za istaknute nacionalne rasprave i inicijative na glasanju koje imaju najveći značaj za škole širom zemlje.)
Ovo je ono na šta obraćamo pažnju.
Ko preuzima kontrolu nad Kongresom?
To je najveće pitanje večeras. Anketari i prognostičari izbora tokom kampanje predviđaju da će demokrate osvojiti većinu u Predstavničkom domu SAD, i da su dovoljan broj utrka u Senatu još u igri da učini saziv konkurentnijim.
Nakon dve godine jedinstvene republikanske kontrole Kongresa i Bele kuće, demokratska kontrola jednog ili oba doma donela bi značajne promene.
Nadzorna saslušanja o Trumpovim administrativnim nastojanjima da rasparča U.S. Department of Education slanjem njegovih funkcija drugim agencijama bila bi gotovo sigurna.
Što nije sasvim sigurno jeste do koje mere bi demokrate gurale svoj afirmativni obrazovni politčki program pošto bi predsednik Donald Trump zadržao veto i pošto demokrate u većini scenarija verovatno nemaju dovoljan broj glasova da prođu zakon bez podrške republikanaca. Jedan od puteva za demokrate jeste federalni budžet, gde su članovi iznosili ideju da uključe jezik koji bi okončao sporazume koji su preneli funkcije Ministarstva prosvete na druge agencije.
Ako bi taj jezik završio u obaveznom paketu za potrošnju, Trump bi „morao da odluči da li da zatvori saveznnu vladu ili da vrati ljude u Ministarstvo prosvete,“ nedavno je rekao EdWeek-ovoj Alyson Klein.
Ali neki vide mogućnost za bi-partijsko usklađivanje politika u podeljenom Vašingtonu. Jedna od poslednjih većih obrazovnih politika koja je prošla kongres, Zakon Every Student Succeeds Act, dogodila se 2015. u vreme podeljene vlade, sa demokratskom predsednicom i republikanskim Kongresom.
„Uvek postoji prostor za bipartizam ako je cilj unapređenje obrazovanja,“ rekao je Scott, koji je dobro pozicioniran da vodi obrazovni komitet Predstavničkog doma u demokratskoj većini.
Dok drugi predviđaju blokadu, sa malim pomacima u statusu quo federalne obrazovne politike.
Kako se Trumpove ključne obrazovne politike snalaze na glasačkim listićima država?
Kao predsednik, Trump je postavio uklanjanje onoga što njegova administracija smatra „nelegalnim DEI“-jem iz škola i zadržavanje transgender devojaka van ženskih školskih atletskih timova kao svoj glavni prioritet.
Ti prioriteti su na glasačkim listićima srednjeg dometa u nekoliko država.
Glasači u Arizoni, Koloradu, Nebrasci i državi Vašington odlučuju o mera glasačkih listića koje bi ograničile učešće transrodnih učenika u atletici. To su prvi teste za takve politike, koje većina Amerikanaca podržava u javnim anketama.
Arizona i Nebraska već blockiraju transrodne devojke da budu članice ženskih timova. Arizonin predlog bi proširio zabranu na transrodne dečake koji žele da igraju na muškijim timovima i na vanškolske lige poput Little League. Nebraska-ina mera bi uustavilo postojeću zabranu u državnom ustavu, uz zahtev da školski sportovi budu označeni kao muški, ženski ili mešoviti.
Kolorado i Vašington su među 21 državom koje dozvoljavaju transrodnim sportistima da se pridruže timovima koji su u saglasnosti sa njihovim rodnim identitetom, prema Movement Advancement Project. Odelenje za obrazovanje države Vašington suočilo se sa sličnim istragama od strane Trumpove administracije, koja tvrdi da politike te države krše Title IX, savezno zakon o diskriminaciji po spolu.
Na frontu protiv DEI, glasači Arizone i Viskonsina razmatraju mere koje bi zabranile državnim entitetima, uključujući škole, davanje „preferencijalnog tretmana“ na osnovu rase.
Predlog u Arizoni bi takođe zabranio školama da koriste javna sredstva za DEI-povezane pozicije i da kažnjavaju učenike drugačije na osnovu rase — naišavši na federalna pravila koja teži da spreče „nerazmjerni uticaj“ školskih politika, poput disciplinskih mera, na različite rasne grupe koje je Trumpova administracija ukinula.
Da li su glasači raspoloženi za poreze?
Finansiranje i porezi su najčešće teme koje se obrađuju na ovogodišnjim jesenjim glasačkim listićima vezanim za obrazovanje.
Najmanje 18 pitanja na glasačkim listićima u 12 država bave se poreznim i finansijskim pitanjima koja bi uticala na ključne izvore finansiranja za K-12, prema analizi Education Week-a.
Dvanaest tih mera je dizajnirano da ograniči oporezivanje — i izvore finansiranja kome se škole oslanjaju — na neki način, bilo ukidanjem poreza, ograničavanjem poreskih stopa, proširenjem poreskih olakšica ili ograničavanjem rasta državnih prihoda. Preostalih šest je namenjeno proširenju prihoda dostupnih školama, bilo povećanjem poreza za one s višim prihodima ili dodeljivanjem novih izvora prihoda za K-12.
Evo nekih primera:
- U državi Vašington, glasačka inicijativa bi ukinula novo usvojen državni porez na prihod za visoke prihode.
- Dve mere u Severnoj Karolini bi izmenile ustav države kako bi snizile stopu poreza na dohodak i ograničile iznos kojim lokalne vlasti mogu povećati porez na imovinu.
- Mere u Floridi i Vajomingu bi povećale iznos imovine koja je oslobođena od poreza.
- Mera u Minesoti bi pretvorila dugogodišnji državni fond poverenja u trajni izvor finansiranja škola.
- Mera u Koloradu bi uvela progresivne poreske grane kroz koje bi viši prihodi plaćali veće stope.
Kalifornija, međutim, ima dve glasačke mere koje su osmišljene da prikače više državnog prihoda — trajno proširenje viših stope poreza na dohodak za najveće dohotke i jednokratni porez na imovinu miljardera.
Međutim, ako porez na milijardere prođe, mogao bi biti poništen kroz dve dodatne mere ako jedna od njih dobije više glasova. Te mere bi takođe komplikovale donošenje novih poreza od strane državnih političara. I peta mera bi otežala lokalnim vlastima usvajanje posebnih poreza dizanjem prag podrške na dve trećine glasačkog tela sa obične većine.
Da li bi državni programi privatnog izbora škola nastavili da rastu?
U protekle četiri godine, države pod vodstvom republikanskih vođa usvojile su nove programe ili proširile postojeće koji omogućavaju da javna sredstva budu dostupna porodicama za privatne ili kućne školske troškove.
Ali demokratski kandidati su ovog kampanjskog perioda ostvarili određeni uspeh u suprotstavljanju nekim od tih programa. Ako pobede na određenim izborima, mogli bi biti u position da ograniče njihov rast.
U Ivi, gde svi učenici sada imaju pravo na obrazovne štedne račune, ili ESAs, državni revizor Rob Sand, Democrat, je više puta kritikovao Politiku tokom njegove kampanje za guvernera, tražeći ograničenja prihoda za učenike koji učestvuju i zahteve za reviziju privatnih škola koje primaju javna sredstva. (On se u kampanjama prikazao kao „otac javnih škola“.)
U Arizoni, demokratska guvernerka Katie Hobbs i demokratski kandidat za državnog superintendenta, Teresa Leyba Ruiz, oboje su pozivali na više ograničenja na ESA program države, koji je bio prvi koji je postao dostupan svim učenicima. Ta ograničenja mogla bi postati moguća ako demokrate osvoje dovoljan broj poslaničkih mesta i zadrže guvernersku kancelariju.
U Arkanzasu, Idahu, New Hampshireu i Teksasu, kandidati opozicije republikanskim guvernerima koji su nadgledali velike prostore za širenje privatnog školskog izbora obećali su da će usporiti ili ukinuti te programe.
A guvernerski izbor u Koloradu, koji ima demokratsku sklonost, mogao bi odrediti da li država ostaje u novom federalnom programu izbora škola na duži rok.
Gverner Kolorado, Jarid Polis, postao je prvi Demokrat koji je upisao svoju državu u program poreski kredita za stipendije koji počinje sledeće godine. Ali demokrata koji želi da zameni trenutnog guvernera, glavni državni tužilac Phil Weiser, rekao je da je „čvrsto protiv“ tog programa.
Guverneri svake godine moraju da odlučuju da li će njihove države učestvovati, pa Weiser može da se povuče posle godine ako bude izabran.
‘The Star-Spangled Banner’ u školi, besplatan doručak i ručak, izdvajanja za ‘direct instruction’
Na državnim glasačkim listićima postoji nekoliko značajnih referenduma vezanih za školstvo. Evo nekoliko primerа:
- Alabama: Predlog ustavnog amandmana bi zahtevao da škole emitiraju ili održavaju uživo izvođenje pesme „The Star-Spangled Banner“ jednom nedeljno.
- Arizona: Predlog 320 bi zahtevao da veći školski distrikti i oni u najnaseljenijim okruzima države posvete najmanje 60% svojih budžeta za „direktnu nastavu“ — koja obično uključuje plate nastavnika i saradnika u nastavi, školske izlete i materijale, a isključuje stavke kao što su usluge posebnog obrazovanja i podrška u nastavi poput savetovanja za matematiku i pismenost. Njegovi zagovornici su ovu mere promovisali kao način za povećanje plata nastavnika. Protivnici brinu o mogućem smanjenju državnog finansiranja distriktima koji ne dosegnu prag. Državni revizor Arizone izračunao je da su svi distrikti — ne samo oni koje bi ova nova mera obuhvatila — potrošili 52,1% svojih budžeta na nastavu u 2024-25 godini.
- North Dakota: Predlog ustavnog amandmana bi učinio Sjevernu Dakotu desetom državom — i prvom pod punom republikanskom kontrolom — koja bi obezbedila besplatan doručak i ručak svim učenicima javnih škola, koristeći prihode od nafte i prirodnog gasa.
