Veštine izvršnih funkcija kod dece moraju da nadoknade zaostatke, zaključuje novo istraživanje.
Studija okrivljuje pandemiju, jer su te veštine rasle sporije nego što je tipično za razvoj.
Izvršna funkcija predstavlja skup kognitivnih sposobnosti koje se odnose na pažnju, kontrolu i ponašanja usmerena ka postizanju ciljeva. Prethodna istraživanja su pokazala da su ove veštine ključne za zdravlje, dobrobit i uspeh dece u školi i izvan nje. Veštine se brzo razvijaju tokom detinjstva i u velikoj meri su oblikovane životnim iskustvima dece.
Novo istraživanje, koje je objavljeno u časopisu Child Development u martu ove godine, koristilo je podatke prikupljene od 2018. do 2023. godine kao deo “Early Learning Study at Harvard,” ili ELS@H, longitudinalne, populaciono zasnovane i reprezentativne studije razvoja dece u Masačusetsu.
U okviru ELS@H, deca prolaze procenu kojom se meri njihova sposobnost izvršnih funkcija. Istraživači koji su proučavali uticaj pandemije na ove veštine korišćili su te podatke o proceni da prate razvoj veština tokom šest godina: pre, tokom i posle početka pandemije, analizirajući uzorak od više od 3.100 dece uzrasta od 3 do 11 godina.
U intervjuu za Education Week, dvojica istraživača raspravljala su o nalazima i o tome šta oni znače za nastavnike u školama od 1. do 12. razreda. Stephanie M. Jones, vodeći istraživač, profesor je razvoja ranog detinjstva na Harvard Graduate School of Education. Caitlin Dermody je doktorant na Harvard Graduate School of Education i radi sa Jones na Studiji ranog učenja.
Intervju je uređivan radi dužine i jasnoće.
Koji su primeri veština izvršnih funkcija?
Jones: Ljudi opisuju izvršne funkcije kao temeljni skup veština koje vodi ili kojima upravlja prefrontalni korteks, i koje predstavljaju sposobnosti nalik na upravnika vazdušnim saobraćajem u mozgu.
Same veštine su, na primer, radna memorija — sposobnost da zadržite informacije u memoriji, da ih vremenski manipulišete i zatim da koristite radnu memoriju za druge zadatke. Još jedna oblast jeste pažnja, odnosno sposobnost da se fokusirate pa da prebacujete pažnju sa jedne stvari na drugu.
Još jedno područje je inhibicija odgovora, koju bi mnogi opisali kao samokontrolu ili samoregulaciju — sposobnost da odložite ili suzdržite određeni odgovor u korist drugog. Klasičan primer za dete koje ulazi u školu bio bi da podigne ruku umesto da glasno odgovori, iako veoma želi da učitelju kaže šta zna, ali u učionici nije prihvatljivo da svi vrište. Morate naučiti da inhibirate, a te veštine su u suštini temeljni gradivni blokovi.
Za starije dete, to bi moglo da bude nešto poput promišljenog postavljanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva. Možda imate zadatak iz oblasti učenja koji je složen i zahteva da uradite više zadataka kako biste ga uspešno završili.
Kako porodični prihod utiče na razvoj funkcija izvršne kontrole?
Jones: [Postojeća istraživanja] pokazuju vrlo dosledno da iskustva, stres i pritisak, izloženost ranjivosti i nevolji utiču na izvršnu funkciju. Ušli smo u ovaj rad sa mišlju da su funkcije izvršne kontrole veoma osetljive na iskustva stresa i napetosti. Očekivali bismo da budu pogođene iskustvima pandemije.
Pošto naučna literatura dokumentuje uticaje na osnovu prihoda na dečije funkcije izvršne kontrole, želeli smo da vidimo da li su ti efekti pandemije veći ili manji za decu čiji su roditelji na različitim nivoima prihoda, uzimajući u obzir da su iskustva tokom pandemije bila prilično različita kod porodica sa različitim nivoima prihoda. Došlo je do realnog pogoršanja stresa i napetosti kod porodica koje су već bile ranjive i u teškom stanju. Nismo videli [taj efekat u ovoj studiji].
Šta iz ovog nalaza dobijate?
Dermody: Mnogo od onih ekstremnih izazova sa kojima su se suočavale porodice tokom pandemije — socijalna izolacija, gubitak posla, bolest — zaista su opteretile ne samo porodice i decu, već i sisteme koji postoje da podrže decu i porodice. Znamo iz drugih istraživanja koliko su ta rana iskustva u ranom detinjstvu značajna za mladu decu i njihov razvoj sposobnosti izvršnih funkcija, posebno u socijalnim uslovima. Nalazi su nas podstakli da ovo posmatramo kao sistemski efekat.
Da li bismo mogli generalizovati nalaze širom zemlje?
Jones: Smatramo da možemo generalizovati na državu Masačusets. Masačusets je imao svoj specifičan pristup pandemiji: sve u državi se zatvorilo istog dana i ostalo zatvoreno tokom relativno stabilnog perioda. Postojala je određena varijacija po državi u tome kako su škole ponovno otvorene ili otvorene.
U meri u kojoj bi druge države imale sličnu strukturu, rekao bih da možemo zamisliti da bi nalazi mogli da se prošire na tu državu — a da to ne tvrdimo sa potpunom sigurnošću.
Jedan način da se razume nalaz jeste kroz prizmu „stresa i napetosti na porodice“. Drugi način je kroz iskustva dece sa socijalnom izolacijom. Jedna činjenica koju znamo o razvoju izvršnih funkcija jeste da se to odvija kroz uzajamne interakcije sa odraslima, ali i sa drugom decom. Dakle, u meri u kojoj su deca u drugim državama, u uzrastu od šest do sedam godina, doživljavala sličan nivo socijalne izolacije, možemo pretpostaviti da bismo videli slične obrasce.
Šta nastavnici, u predškolskom i školskom obrazovanju (K-12), treba da uzmu iz ovoga?
Jones: Razumevanje dece-ovog ponašanja zahteva da razmišljamo o iskustvima dece.
Čujemo mnogo izveštaja od nastavnika da deca imaju velike poteškoće u učionicama i da pokazuju znatno izazovnija ponašanja. Način na koji to obično razumem jeste da iza toga stoji nešto što se odnosi na iskustva poput [stresa i napetosti iz pandemije].
Zato bih odgovorio nastavnicima koji kažu „trudimo se da shvatimo ovo“, da postoji nešto što stoji iza ponašanja koje vidite, i upravo iz tog razloga postoji nešto što možemo učiniti da podržimo decu.
Postoje brojni dokazi koji nam govore da ako podržimo decu da vežbaju izvršne funkcije i samoregulaciju u kontekstu njihovog školskog okruženja, ako obezbedimo podršku koja omogući odraslima i drugim deci da formiraju snažne, bliske, tople i responzivne odnose, te veštine će dovesti do jačanja samoregulacije i toga do pozitivnog ponašanja.
Mi, „veliko mi“ političara i donosilaca odluka, moramo zaista obratiti pažnju na to kako da podržimo nastavnike da podrže decu.
Da li postoji nešto kao „prekasno“ za razvoj ovih veština?
Jones: Apsolutno ne. To bi bilo u suprotnosti sa svim što znamo o ljudskom razvoju. Postoje osetljiva razdoblja, ali to ne znači nužno da prilika nestaje kada prođete taj period. Uvek postoji vreme da se podrže deca u ovim oblastima.
Slike u kolažu autora Charles Krupa/AP— Učenik letnje škole nosi zaštitnu masku zbog zabrinutosti vezanih za pandemiju virusa COVID-19, dok sluša nastavu u školi E.N. White u Holyokeu, Masačusets, 4. augusta 2021. Istog dana, učenici te škole prolaze pored table sa podsećanjem na socijalno rastojanje dok idu u kancelariju medicinske sestre da budu testirani na COVID-19 tokom letnje škole.
