Veštačka inteligencija može nastavnike da pomogne da analiziraju podatke o učenicima i njihovim radovima, povežu njihovu nastavu sa državnim i okružnim ciljevima i prilagode planove nastave.
Kada je reč o profesionalnim portfolijima, da li je to ključno sredstvo za unapređenje — ili varanje?
Širenje primene AI u obrazovanju dovelo je do širokih političkih rasprava o njenoj upotrebi u nastavi i učenikovom radu. Međutim, te rasprave su gotovo potpuno preskočile potencijalnu upotrebu ove tehnologije u sistemima evaluacije nastavnika, naročito portfolija koji čine ključni deo sertifikacije — u nekim državama za inicijalne ispite licenciranja, u drugim za obnovu ili dobijanje stalnih sertifikata, pa čak i za napredna zvanja poput nacionalnog sertifikata nastavnika.
Ipak, nastavnici koji sada grade svoje portfolije mogu se suočiti sa nejasnim, sukobljenim ili čak nepostojećim pravilima od strane država i okruga, fakulteta za nastavnike i profesionalnih organizacija, pa čak i samih ispitnih organizacija o tome kako etički i efikasno koristiti ovu tehnologiju.
Bez jasnih smernica, nastavnici, kao i učenici, mogu biti podstaknuti da samo „iseku i zalepе“ jezik koji AI nudi — a direktori, poput nastavnika, često nisu u mogućnosti da identifikuju neprikladnu upotrebu AI, prema Leahi Van Dassor, predsednici sindikata nastavnika u St. Paulu, Mineapolisu, koji je nedavno uključio odredbe u svoj kolektivni ugovor kako bi oblikovao korišćenje AI od strane administratora u evaluacijama nastavnika i mogućim premještajima zaposlenih. (Sindikat je predložio, ali na kraju nije uključio odredbe o korišćenju nastavnika u profesionalnim evaluacijama.)
„Ljudi koriste AI i ne vide je kao opasnost, ali to je kao žaba u vreloj vodi; tiho se uvlači i odjednom, to je kao: ‘Oh, upravo sam prešao granicu, ali nisam shvatio,’“ rekla je Van Dassor.
Konfuzija oko zahteva država takođe može ograničiti inovacije u značajnijim pristupima korišćenja AI za pravljenje portfolija nastavnika.
„Moramo biti veoma strateški u načinu na koji učimo naše [buduće nastavnike] da koriste AI da im pravda u dugom roku u njihovom obrazovnom kontekstu,“ rekla je Amanda Hurlbut, vanredna profesorka i šef odseka za obrazovno vođstvo na Texas Women’s University. „Moram da kažem: ‚Ne možete koristiti AI za ovo ili ono jer to nije dozvoljeno na testu,‘ i na kraju, test odlučuje da li ćete biti sertifikovani. Ne možete naći posao ako ne dobijete sertifikat.“
Politika nastavnika kao niži prioritet u diskusijama o AI
Teorijski, portfoliji nastavnika pružaju nijansiraniju sliku razvoja i efikasnosti nastavnika nego sama provera za licencu — zbog čega većina država omogućava njihovu upotrebu u nekom obliku, a više od deset država zahteva portfolije kao deo inicijalnog licenciranja.
Obično im omogućavaju da predstave planove nastave i video zapise, podatke i primere učenikovih radova, i sopstvene refleksije o svom nastavnom pristupu, stvarajući „žive demonstracije spremnosti nastavnika za učionicu“, kako navodi Čeryl Holcomb-McCoy, predsednica i izvršna direktorica American Association of Colleges for Teacher Education.
Države su davale prioritet smernicama oko naglašenih tema poput privatnosti učenika, dobrobiti i akademske integriteta, ali nisu mnogo uradile da reše uticaje na kvalitet nastavnika, delom jer se profesionalni razvoj nastavnika i ocenjivanja uglavnom smatraju radnim pitanjima, prema Christianu Pinedou, potpredsedniku AI Education Project (aiEDU), neprofitnoj organizaciji koja pomaže nastavnicima da razumeju i pripreme se za tehnologiju u K–12 i član je AI radne grupe pri Kalifornijskom ministarstvu prosvete.
Zvaničnici Kalifornije su čuli anegdote o kandidatkinjama za nastavnike koje koriste AI za razvijanje portfolija obaveznih za državni ispit, California Teaching Performance Assessment. Međutim, država nema zvaničnu politiku o tome kako to rade i nema nikakav skrining za korišćenje AI.
Državna radna grupa radi na novim smernicama o upotrebi AI u obrazovanju, ali do sada se fokusirala na upotrebu kod učenika i privatnost, a manje na to kako direktori mogu koristiti AI prilikom evaluacije nastavnika, a ne na to kako nastavnici sami koriste AI za profesionalni razvoj.
Kalifornijski pristup odražava pristup čitave nacije.
Nijedno od oko deset država koje zahtevaju da nastavnici predaju portfolije za inicijalno ili reizdavanje nema specifične smernice o tome kako nastavnici mogu koristiti AI u razvoju ovih profesionalnih prezentacija. Neki, poput Arkansasa i Južne Karoline, nemaju državnu AI politiku uopšte.
Drugi, poput Alabame i Tenesija, ostavili su da pojedinačne opštine postave AI prakse, dok Merilend vidi portfolije kao odgovornost programa za pripremu nastavnika. Dve države, Džordžija i Severna Karolina, nedavno su objavile nove smernice za AI za nastavnike, ali ove smernice fokusuju se na upotrebu u učionici kod učenika, a ne na ličnu upotrebu nastavnika za profesionalni razvoj. (Najnovije smernice Severne Karoline za procenu portfolija direktora ne obrađuju ni upotrebu AI.)
„Postoji veoma malo smernica, a nastavnici ih traže,“ rekla je Maria Elena Guzman, direktorka pedagogije za AFT Local 2 u Njujorku i predavač na Nacionalnoj akademiji za AI instrukciju, petogodišnje, 23-milionsko partnerstvo između Američke federacije nastavnika i tri najveća razvijača AI — Anthropic, Microsoft i OpenAI. Napomenula je da najveći gradski distrikt u zemlji, Njujork, zvanično nije rešio profesionalnu upotrebu alata od strane nastavnika.
„Gotovo da niko ne želi da razgovara o ovome,“ rekla je. „Svi žele da nastavnici koriste neke aspekte toga, ali niko zaista ne priča o tome.“
Ostavljanje odluka o AI u rukama sindikalnih pregovora može imati svoje mane. Ugovor o radu u St. Paulu, MN, zabranjuje administratorima da koriste AI kao jedini kriterijum za odluke o evaluacijama nastavnika, ali ne garantuje nikakvu AI obuku za nastavnike niti precizira kako nastavnici treba da koriste AI u sopstvenom profesionalnom učenju. Država zahteva da budući nastavnici prate državni etički kodeks i dobiju overene profesionalne portfolije kao autentičan profesionalni rad, ali ne u detalje navodi korišćenje AI.
Kao i na državnom nivou, i okrug se uglavnom fokusira na to kako nastavnici treba da postupaju sa upotrebom AI kod učenika.
„Razvikano je to sada kliše, ali to je kao da [učenici] imaju nekoga drugog da piše njihove radove — to je bila najveća briga,“ rekla je Van Dassor.
Generalno, kako je rekla, opštine i sindikati nisu spremni da vode duboke praktične razgovore o AI: „Bilo je neverovatno teško da se [AI jezički] prođe.“
Može li tehnologija da prepozna kada se AI koristi da bi se varalo na portfolijima?
Nedoumica o kvalitetu portfolija nastavnika nije nova. Kritičari već dugo tvrde da portfoliji mogu biti podložniji varanju, a firme nude da pregledaju i uređuju planove i video zapise nastavnika kako bi se osiguralo prolaz. AI čini ovakav pregled mnogo jeftinijim i dostupnijim široj javnosti.
Na primer, kandidati za nastavnike koji predaju portfolije za EdTPA, nacionalni sistem procene učinka koji se koristi u većini država za inicijalnu licencu ili evaluaciju, podstaknuti su da koriste tehnologiju za planiranje obrazovnih zadataka i razumevanje paralele između tri portfolio zadatka, prema saopštenju iz 2023. godine kompanije Pearson Evaluation Systems, koja sprovodi edTPA, i Stanford centrа za procenu, učenje i jednakost, koji su razvili ovu procenu. FAQ iz 2022023. upozorava da će recenzenti portfolija koristiti softver za otkrivanje originalnosti da bi uhvatili nepravilne prijave.
Nejasno je koliko bi to moglo pomoći, jer softver za detekciju AI i dalje ima značajne greške kod studentskih radova i gotovo nema dokaza o identifikaciji u profesionalnom radu nastavnika.
Pinedo iz aiEDU argmuent da bi državni i nacionalni portfolijski sistemi trebalo da razviju procene koje mogu da ocene proces rada nastavnika sa AI, a ne samo proizvode.
Nacionalna tabla profesionalnog nastavnčkog standarda (National Board for Professional Teaching Standards) zauzela je čvrst stav protiv većine AI upotrebe za svoj prestižni nacionalni board sertifikat, smatrajući korišćenje AI „discvalifikacioni prekršaj“ prilikom sastavljanja ili pisanja bilo kojih pisanih komentara ili obrazaca ili traženja povratnih informacija o materijalima ili skorovima, saopštila je organizacija u FAQ-u objavljenom u martu.
Dok nastavnici mogu koristiti AI za brainstorming nastavnih strategija ili za generisanje materijala za svoje učenike, oni moraju da otkriju bilo koju takvu upotrebu u svojoj prijavi i „bi im se preporučilo da traže ljudsku povratnu informaciju od kolege“ umesto toga.
Guzman, član AFT-a koji vodi rad tog sindikata, slaže da nastavnici treba da koriste AI prvenstveno za prezentaciju, a ne za suštinsku refleksiju. Njen nacionalni AI akademijski program još nije uključio instrukcije o korišćenju AI u profesionalnoj evaluaciji nastavnika, mada je Guzman navela da neki mentor-nastavnici obrađuju ovu temu dok rade sa svojim učenicima.
„Najvažnija stvar [u portfolijima nastavnika] je zapravo da se govori o tome šta se dešava u njihovim učionicama, a ti razgovori nisu posao koji AI može da uradi. To je posao nastavnika uz mentora,“ izjavila je Guzman. „Tako je, veoma je važno da ovi alati samo prošire i usavrše ono što nastavnici već dobro rade.“
Rastući partneri za razmišljanje
Neke grupe koje obrazuju nastavnike takođe smatraju da evolucija AI znači da je vreme da se preispita da li upotreba AI u razvoju i davanju povratnih informacija treba biti šira.
„U čitavoj priči, činilo se da je prvobitno sa AI problem bio: ‘Da li će budući nastavnici biti nepošteni u svom naučnom radu; kako to sprečiti?’ A onda, ‘Da li će izgubiti sposobnost da zaista misle kritički?’“ rekla je Holcomb-McCoy. „Bili smo sporiji da dođemo do diskusije o tome gde bi tehnologija mogla biti korisna.“
Kažu da, da bi to bilo ostvarivo, treba obrazovati edukatore da vide tehnologiju manje kao alat za stvaranje proizvoda, a više kao „umetničkog partnera“ koji pomaže u razvoju profesionalnog znanja.
Šta bi to moglo da znači? aiEDU veruje da ima jedan model. AI chatboti poput Claude ili ChatGPT kreiraju dnevničke zapise konverzacija, rekao je Pinedo. Ovi zapisi se mogu koristiti ne samo za procenu profesionalnih refleksija nastavnika, već i za dokumentovanje njihovih diskusija i rada sa AI programima, što može pokazati njihovo razmišljanje i da li su koristili AI da reflektuju ili da preuzmu misao.
„Kada nastavnik prolazi kroz zadatak sa AI chatbotom, to nam daje priliku da vidimo da li ta osoba koristi rasudnost?“, dodao je Pinedo. „Da li postavljaju kritička pitanja? Da li veruju u sve što chatbot kaže, čak i ako je pogrešno? Ili ga osporavaju i rade sa ovim alatom kako bi došli do cilja na konstruktivan način?“
I dok Holcomb-McCoy, Guzman i drugi edukatori nastavnika kažu da nastavnici treba da daju prioritet pomoći i povratnih informacija od ljudskih mentora i kolega, priznaju da je to luksuz koji nije svima dostupan.
„Ne mislim da možemo danas da kažemo: nećemo koristiti AI, treba da zabranimo nastavnike da koriste AI u procesu portfolija,“ rekla je Holcomb-McCoy. „Ako kažemo ne, [budući nastavnici] će ga verovatno ipak koristiti. I to bi ih izložilo mogućem problemu ili im onemogućilo da postanu nastavnici.“
