Demokratski guverneri uglavnom su ove godine bili u režimu čekanja dok se približava početak prvog nacionalnog programa izbora škole — i malo se toga promenilo otkako je administracija Donalda Trampa pre dve nedelje objavila svoja predložena pravila za program.
Šesnaest guvernera—15 demokrata i jedan republikanac—i gradonačelnik Distrikta Kolumbija još uvek nisu saopštili da li će prihvatiti Federalni program kreditnog poreza za stipendije, prema praćenju odluka guvernera koje prati Education Week. Taj broj se nije promenio od maja.
Kroz program, koji počinje 1. januara, poreski obveznici mogu ostvariti federalne kredite po principu dolar za dolar do maksimalnog iznosa od 1.700 USD (i 3.400 USD za bračne parove) za donacije udruženjima koja dodeljuju stipendije učenicima od predškolskog do 12. razreda kako bi se pokrile školarine u privatnim školama i troškovi učenika javnih škola, kao što su časovi dopunske pomoći i programi poslepodnevne nastave. Guverneri moraju da se opredele da bi učenici u njihovoj državi bili podobni za nagrade, iako poreski obveznici iz bilo kog mesta mogu da doniraju i ostvare kredit.
Do danas je 31 država potvrdila da učestvuje, dok su tri guvernera rekli ne.
Među 16 guvernera koji još nisu objavili nameru, neki su ranije ove godine rekli da će sačekati pravila Internal Revenue Service (IRS) koja objašnjavaju kako program funkcioniše pre nego što donesu odluku.
Sada kada su ta pravila objavljena, još uvek nema značajnijeg pomaka.
Guvernerka Njujorka Keti Hočul prošle nedelje potvrdila je da će njena država učestvovati, iako je u maju rekla da namerava da se uključi sve dok pravila ne sadrže „otrovne zamke“. Odluka čini Hočul drugom demokratskom guvernerkom, posle Džareda Polisa iz Kolorada, koji su se opredelili.
(Još četiri države predvode demokratske vlade i takođe učestvuju, ali je to zato što su republikanski zakonodavci u Kansasu, Kentakiju i Severnoj Karolini nadjačali veto svojih guvernera na učestvovanje i zato što se bivši republikanski guverner Virdžinije priključio pre nego što ga je zamenio demokrata u januaru.)
„Neću ostaviti novac na stolu kada bi to moglo pomoći našoj deci“, rekla je Hočul u saopštenju. „Zato sam takođe direktno stupila u kontakt sa poslovnim liderima, koji su se obavezali da će koristiti ovaj program da podrže učenike javnih škola i njihove akademske potrebe.“
Education Week kontaktirao je kancelarije 16 guvernera koji nisu otkrili svoje namere zajedno sa gradonačelnikom Distrikta Kolumbija. Portparoli većine — od Arizone, Kalifornije, Konektikata, Havaja, Ilinoisa, Merilanda, Masačusetsa, Mičigana, Nju Džersija, Pensilvanije i Vašingtona — odgovorili su da pregledavaju novo objavljena pravila. Neki su rekli da žele da osiguraju da koristi javnih škola budu ostvarene.
Guverner Ilinoisa JB Pritzker izjavio je da će „doneti odluku zasnovanu na tome šta najbolje podržava radne porodice, učenike i naše javne škole“, rekao je portparol.
Administracija guvernerke Nju Džersija Mikie Šeril saopštila je da je „istražuju ko bi program služio, koje mogućnosti su dostupne i kako bi mogao najviše koristiti učenicima javnih škola“, rekao je portparol.
A kancelarija havajskog guvernera Džoš Grin navela je predložene regulative „ograničavajući sposobnost država da uspostave sopstvene administrativne uslove, postave prioritete ili osiguraju nediskriminaciju“. Grinova kancelarija je takođe ukazala na ustavna ograničenja državne finansijske podrške privatnim školama i potencijalne „državne resurse i nadzor koje bi program zahtevao“ kao razloge u konačnoj odluci guvera.
U dve države zakonodavci su zakomplikovali put ka opredeljenju.
Demokratski saziv u Rodos Ostrvu (Rhode Island) ranije ove godine usvojio je zakon koji je demokratski guverner Dan MekKee potpisao, čime je guvernerova jedina ovlašćenost da se uključi ukinuta. Umesto toga, legislatura će takođe morati da se složi.
A u Vermontu, demokratski saziv je usvojio zakon, kojeg je potpisao republikanski guverner Phil Skot, kojim se zahteva da stipendije iz programa budu namenjene učenicima javnih škola i da organizacije koje dodeljuju stipendije i entiteti koji primaju sredstva poštuju zahteve o nediskriminaciji. Te odredbe dovode državu u sukob sa pravilima Trumpove administracije za program.
Šta Demokrate žele od programa
Da budemo sigurni, pravila IRS-a ne odražavaju željenu listu mnogih demokrata. Državama neće biti dozvoljeno da postavljaju parametre programa na način da, na primer, stipendiranje bude usmereno isključivo na učenike javnih škola ili učenike sa niskim prihodima. Takođe nema odredbe koja bi im omogućila da sprovode mere protiv diskriminacije.
A predložena pravila IRS-a nisu pružila dodatnu jasnoću o troškovima školskih izdataka koje porezni kredit za stipendije može pokriti. Opseg konačnog spiska mogao bi odrediti koliko će učenici javnih škola imati koristi. IRS kaže da je to „visoki prioritet“ i da će objaviti smernice o prihvatljivim troškovima „što je pre moguće“.
Hipotetika demokrata nosi političko objašnjenje, posebno sa blizinom srednjoročnih izbora, kaže Džoš Kouen, profesor politike obrazovanja na Mičiganskom državnom univerzitetu.
„Ako se distanciraju od ovog, naljutiće sve one koji rade posle škole, sve one koji pružaju pomoć u učenju, mnoge okruge javnih škola gde su superintendenti gledaju na ovo i misle: ‘Mogao bih da uradim nešto kul sa ovim’“, kaže on. „Ako uđu, pritisnuće radnike i sve koji duboko ne veruju Trumpovoj administraciji.“
Ali Džorge Elorza, izvršni direktor Democrats for Education Reform, vidi potencijalnu političku korist za demokrate u ulasku. Istraživanja koje je njegova organizacija naručila pokazuju da većinska podrška ide programu stipendija, uključujući i demokratske birače i roditelje dece školskog uzrasta. Uključivanje bi takođe moglo pomoći rejtingu kandidata za guvernera među nezavisnim biračima, dodao je.
„Ono što vidimo ovde je da se politika oko izbora škole menja uživo“, rekao je Elorza. „Više nije očigledno da Demokrati treba da se drže podalje.“
Koliko će učenici javnih škola imati koristi?
Postoji nesigurnost i u pogledu koliko će program stipendija kroz poreski kredit biti široko primenjen i u kojoj meri će pomoći učenicima javnih škola, naročito onima u siromašnijim područjima.
IRS procenjuje da bi program mogao dostići 26 milijardi USD do 2030. godine u 30 država koje su pristupile pre 1. oktobra, pružajući stipendije za najmanje 2 miliona učenika. Za poređenje, Title I program namenjen učenicima iz osetljivih sredina – najveći tok finansiranja u obrazovanju koji vodi Departman za obrazovanje SAD – iznosio je 18,4 milijarde USD 2026. godine.
Udeo tog finansiranja koji bi išao učenicima javnih škola deoće se od toga koliko škole uspostave infrastrukturu za prihvatanje stipendija, uključujući i naplatu naknada za usluge koje program može pokriti i udruživanje sa novim skupom organizacija koje dodeljuju stipendije (SGO) fokusiranim na učenike javnih škola ili osnivanjem sopstvenih.
U radnoj bilješci objavljenoj ove nedelje, Kouen sa Mičiganskog državnog univerziteta predvideo je—na osnovu obrazaca davanja u Ohaju za kreditnu stipendiju za privatne školске troškove i azijisko kreditno davanje za javne škole u Arizoni—da program može generisati 112 USD po učeniku javne škole u 2030. godini u svih 50 država i Distrikta Kolumbije.
U 30 država na koje se zasniva projekcija IRS-a, ta po-učenik brojka iznosi otprilike 3,2 milijarde USD za učenike javnih škola na osnovu aktuelnih upisa.
Jon Valant, direktor Brown centra za obrazovnu politiku u think tanku Brookings, brine da program stipendija može neravnomerno da koristi bogato tales, bazirano na obrascima filantropskog davanja i istoriji državnih programa izbora privatnih škola koji su podržavali učenike koji su već bili upisani u privatne škole.
„Taxes sa bogatih zajednica bi mogli da doniraju SGOs koje služe učenicima sa niskim prihodima“, napisao je u nedavnom komentaru. Međutim, „izgleda verovatnije da ćemo videti FSTC više kao Title I za bogu đake nego izvor redistributivnog, dobrotvornog davanja.“
