Manje srednjoškolaca bira tradicionalni četvorogodišnji put ka fakultetu, ali kako školski savetnici odlučuju koji učenici su spremni za karijeru? Novo istraživanje pokazuje da je odgovor složen.
Dok velika većina školskih savetnika (90%) izveštava povećan interes učenika za putove bez diplome, samo 47% kaže da svest učenika o tim putevima čini deo načina na koji njihova škola meri spremnost učenika za karijeru. Uopšteno gledano, ne postoji jasna saglasnost među savetnicima o tome kako definisati i meriti uspešnost spremnosti za karijeru.
Američko udruženje školskih savetnika i Britebound, neprofitna organizacija fokusirana na pripremu učenika za uspeh u akademskim i karijernim prilikama, sproveli su anketu među 600 školskih savetnika u periodu od 25. septembra do 4. novembra 2025. godine.
“Gledamo samo na stope završavanja i na to da li se učenici usmeravaju ka fakultetu; potrebno je naći način da se mere zanati, radna snaga i vojna,” rekao je jedan savetnik srednje škole u Nebraski, koji je učestvovao u anketi.
Srednje škole i dalje se uglavnom fokusiraju na to da učenici posete četvorogodišnje fakultete, iako sve veći broj učenika želi radno usmereno učenje, prakse ili majstorske prakse kako bi se pripremili za život posle srednje škole. Ipak, istraživanje je otkrilo da postoji jaz u tome kako škole procenjuju taj interes.
Više od polovine (57%) savetnika anketiranih je izjavilo da njihova škola ili okrug uspešno meri učenikovu samospoznaju i interesovanje za karijerno istraživanje. Ti ispitanici su naveli korišćenje anketa među učenicima prilikom formiranja programa usmerenih na radnu snagu ili fakultete.
Ostatak (44%) naveo je izazove poput ograničenih kvantitativnih mera interesovanja učenika za karijeru i nedostatka implementacije podataka koji su prikupljeni.
Savjetnici veruju da priprema za karijeru treba da počne rano
Spremnost za karijeru na putovima bez diplome trebalo bi da počne pre srednje škole, kažu savetnici.
Šezdeset posto savetnika u osnovnim školama želi da uvede kurikulum koji ističe veštine zanata i tehničke karijere. Pored toga, 59% savetnika u osnovnim školama kaže da žele podršku u organizovanju karijernih sajmova, praćenju rada na terenu (job shadowing) ili posetama na radnim lokacijama.
Međutim, postoji velika razlika između CTE programa u osnovnim školama i onih u srednjim školama. Jedan direktor osnovne škole je ranije rekao Education Week-u da, iako neke osnovne škole nude CTE kurseve, oni se ne povezuju uvek sa naprednijim programima u srednjim školama, što utiče na završavanje putanja.
„[Treba nam] načine da pomognemo nastavnicima da uključe karijeru u svoje kurikulume i strategije za savetnike da podrže učenike nakon toga,” rekao je savetnik iz osnovne škole u Koloradu koji je učestvovao u anketi.
Savetnici osnovnih škola takođe su rekli da postoji sve veća potreba za istraživanjem karijera kod mlađih učenika. Mnogo fokusa u ranim razredima je na akademskim postignućima i ponašanju učenika, ali mlađi učenici bi takođe imali koristi od ranog upoznavanja sa mogućnostima karijere, rekli su savetnici u anketi.
Education Week je izvestio o jednoj osnovnoj školi u Severnoj Karolini — koja se smatra prvom te vrste u zemlji — koja je počela da nudi učenicima puteve u oblastima video igara i robotike, počevši od 2025. godine.
Naposletku, iako postoji veći fokus na CTE na nivou srednjih škola, istraživanje je pokazalo da savetnici i dalje trebaju dodatnu podršku kako bi ove prilike postale realnost za učenike.
Šezdesetjedan odsto savetnika srednjih škola reklo je da bi im koristile dodatne informacije o lokalnim prilikama na tržištu rada, a još 58% da želi stručno usavršavanje u vezi sa novim karijernim putanjama i akreditacijama.
Takođe su izrazili (45%) želju za više vremena sa stručnjacima za karijeru, koji rade sa savetnicima kako bi učenicima pomogli da navigiraju svojim putovanjem razvojem karijere. Ali neke škole ili distrikti nemaju posebno dodeljene stručnjake za karijeru, ili ti profesionalci nemaju vremena da rade zajedno sa savetnicima, prema ovoj anketi.
