Kad je poslednji put ažuriran nacrt izveštaja o građanskom vaspitanju nacije, 1996. godine, nije bilo društvenih mreža, nije bilo super PAC-ova u finansiranju kampanja i nije postojalo federalno Ministarstvo domovinske bezbednosti.
Sada odbor koji nadzire taj test, jedini nacionalno uporedivi pokazatelj građanskog obrazovanja, radi na njegovom ažuriranju za svet u kome postoji više informacija, manje volonterstva i složenije angažovanje u građanstvu u Sjedinjenim Državama.
Iako je proces već pokrenuo rasprave po pitanju različitih političkih opcija, odluka Nacionalnog odbora za upravljanje procenom da obezbedi podatke o građanskom vaspitanju na nivou države uz naredni test pomaže sticanju zamaha za to da države preoblikuju građansko obrazovanje, prema Donni Filips, predsednici Centra za građansko obrazovanje, nevladine organizacije koja sarađuje sa državama i okruzima na poboljšanju standarda i materijala za građansko vaspitanje.
„Kako da merimo refleksivni patriotizam u kome stalno gledate na to kako težimo ka savršenijoj uniji?” rekla je Phillips. „Nije to samo testiranje znanja, jer to ne čini mnogo ukoliko time kao građanin ne radite ništa.”
Phillips je razgovarala sa Education Week o najhitnijim ažuriranjima koja po njenom mišljenju NAEP test građanskog vaspitanja i ovo polje uopšte treba. Ovaj intervju je uređen radi dužine i jasnoće.
Kako mislite da će državni podaci o građanskom vaspitanju promeniti ovu oblast?
Uvođenje građanskog vaspitanja u domen gde države budu mogle da imaju sopstvene podatke o stanju svojih građanskih programa i obrazovanja je ogroman korak za ovu oblast.
Pre svega, to daje veću ravnopravnost građanskog vaspitanja u poređenju sa drugim disciplinama kao što su engleski jezik, matematika i nauka. Do sada su podaci o pismenosti i matematici bili dostupni na nivou svake države, pa je ovo snažan signal od NAGB-a i naše nacionalne vlade. [Napomena urednika: podaci o nauci su objavljeni na nivou države 2019, ali su samo nacionalni podaci objavljeni u najnovijem testu iz 2024. ] Mjere koje su bitne se izveštavaju, i to je ono što se prioritetizuje u državnoj politici, a zatim u državnom finansiranju i obrazovanju.
Koji zamah vidite u državama za stvaranje značajnije procene građanskog vaspitanja?
Postoji zamah, ali nije nužno da svi dolaze iz istog pravca ili svi idu u istom smeru. Od 2015. godine sve se više koristi ispit za naturalizaciju kao sumativna procena ili kao uslov za maturu u nekim državama — i samo jedna država zahteva da učenici stvarno polože taj ispit.
To je marker koji su postavili državni zakonodavni organi ili državni odbor za obrazovanje da „cenimo građansko vaspitanje”. Ali to je zaista nizak prag.
U 2022. godini, učinak učenika na NAEP građanskom vaspitanju opao je prvi put u istoriji testa. Šta mislite da je uzrok tog pada?
Kada je taj pad prvi put izašao, mnogi su pomislili: „pa, to je zbog pandemije”, ali zapravo je trend bio silazni tokom dva decenije; zbog No Child Left Behind, građansko vaspitanje ili istorija nisu imali prioritet kao matematika i pismenost. To se polako menja. Zbog 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD, postoji mnogo veća nacionalna pažnja na potrebu da građansko vaspitanje bude prioritet, ali to još nije zaživelo na svakom nivou koji treba.
Koji aspekti procene i obrazovanja građanskog vaspitanja najviše zahtevaju ažuriranje?
Jedan od tih elemenata je uzimanje u obzir naše nove stvarnosti. Deo naše dužnosti kao građanskih edukatora jeste da osiguramo da učenici imaju meru medijske pismenosti, što pre 30 godina nije bilo prisutno. Ali to je suštinska građanska veština — da razumeju kako da traže pouzdane izvore, upoređuju ih radi verifikacije informacija i razumeju značaj onoga što gledaju. A zatim veštačka inteligencija dodaje još jedan sloj hitnosti da učenici imaju ove veštine, i stav da postavljaju pitanja.
Kako nastavnici i donositelji politika mogu da se snađu u ažuriranjima građanskog obrazovanja i procene usred aktuelne, veoma podeljene političke klime?
Nažalost, građansko vaspitanje često postaje tema kulturnih ratova, iako oni ne moraju biti prisutni u ispitu iz građanskog vaspitanja. Mislim da tu postaje prilično zamršeno jer bi moglo biti mnogo partijskog raspravljanja o tome šta [građansko angažovanje] treba da bude. Bilo koja nova nadogradnja okvira mora biti trajna, znaš; mora biti iznad partijska interesa.
Znamo kako izgleda pismenost; možemo imati dokaze da li učenici imaju razumevanje ili veštine fonike. Ali kako da znamo da li radimo dobar građanski vaspitanje?
Želimo da učenici znaju koje su tri grane vlasti — i da znaju na kom nivou vlasti bi se obratili ako imaju problem sa rupom na putu, a ako imaju mišljenje o nacionalnom zakonu. Ali želimo i da budu angažovani, što može značiti mnogo različitih stvari: to može značiti da glasaju; da se upišu u vojsku; da ostanu informisani; da znaju kako da vode civilizovan dijalog sa susedom.
Da kažem otvoreno: verujem da građansko obrazovanje stvara patriotizam i stvara patriotski mladi ljude koji—budući da razumeju svoju vladu i zašto je imamo, zašto imamo demokratiju i kako ona funkcioniše—cene je, vole je, i žele da je poboljšaju i znaju kako da je poboljšaju u velikim i malim načinima.
