Pomoć učenicima identificiranim kao učenici koji uče engleski jezik često zahteva dodatno finansiranje izvan opšteg obrazovnog budžeta kako bi se pokrili troškovi dodatnih nastavnih resursa, nastavnika, pomoćnog osoblja i druge podrške.
Međutim, stručnjaci kažu da iznos potreban da bi se zadovoljile potrebe ovih učenika može varirati za hiljade dodatnih dolara po učeniku, u zavisnosti od faktora kao što su nivo znanja jezika, da li su ti učenici imali ograničeno ili prekinuto obrazovanje, i kakav kapacitet osoblja škola već ima na raspolaganju.
Na martovskom vebinaru koji je organizovao American Institutes for Research, istraživačka i proceniteljska firma, stručnjaci su govorili o tome zašto bi države trebalo da procene svoje modele finansiranja obrazovanja kako bi osigurale da državno finansiranje za učenike koji uče engleski bude zasnovano na troškovima i da raspodela tih sredstava bude usklađena sa razlikama u potrebama učenika.
„Ne postoji jedinstven model finansiranja koji odgovara svim slučajevima za učenike koji uče engleski“, izjavila je Tammy Kolbe, upravljajući istraživač u AIR-u, koja se specijalizovala za finansije u obrazovanju i raspodelu resursa.
Ključni izazovi koje Kolbe preporučuje državama da uzmu u obzir prilikom procene svojih modela finansiranja za učenike koji uče engleski uključuju:
- Da li trenutni modeli razlikuju po nivou znanja;
- U kojoj meri su težine formula zasnovane na vrednosti neophodnih nastavnih resursa;
- Gde bi finansiranje i troškovi nastave mogli biti neusklađeni; i
- Kakve podatke ili analize donositelji odluka treba da koriste kako bi preraspodelili finansiranje za učenike koji uče engleski.
Stručnjaci kažu da finansiranje učenika koji uče engleski treba biti zasnovano na troškovima
Program Title III predstavlja glavni posvećeni federalni tok finansiranja za učenike koji uče engleski. Sredstva idu državama, a odatle distrikta da bi se dopunila potrošnja na učenike koji uče engleski. Sredstva se zasnivaju na formuli koja broji broj učenika koji uče engleski (većina njih su građani rođeni u SAD) i imigrantske učenike koji su u okružnom sistemu.
Međutim, kako se nacionalna populacija učenika koji uče engleski povećala, ukupne sume dodeljene programu Title III nisu mogle da prate tempo rasta, čime se njegova vrednost vremenom smanjivala, rekla je Rebecca Bergey, glavna istraživačica u AIR-u koja se specijalizovala za učenike koji uče engleski.
Države takođe igraju ključnu ulogu u finansiranju, rekla je Bergey.
Četrdeset osam država i Distrikt Kolumbija dodeljuju specifična državna sredstva za programe i usluge za učenike koji uče engleski.
Ali ovi državni modeli finansiranja variraju, i u većini država učenici koji uče engleski generišu isti iznos finansiranja bez obzira na nivo znanja jezika učenika, izjavila je Kolbe.
Učenici sa nižim nivoom znanja obično zahtevaju više nastavnog vremena, manje nastavnih grupa, specijalizovano osoblje i dodatne podrške za angažovanje porodica. Učenici sa višim nivoom znanja zahtevaju više ciljane jezičke podrške i tranzicioni nadzor, rekla je.
Skaliranje takođe ima značaja. Manja okruga i škole koje imaju manji broj učenika koji uče engleski suočavaju se sa višim prosečnim troškovima po učeniku kada služe ove učenike.
Osnovni principi fer i učinkovitog finansiranja učenika koji uče engleski, rekla je Kolbe, zahtevaju da podrška bude zasnovana na stvarnim troškovima za ovakve učenike i da raspodela sredstava bude usklađena sa potrebama učenika.
„Ako je finansiranje uglavnom ravnomerno, a troškovi nastave znatno variraju po nivou znanja, tada finansiranje i troškovi neće biti potpuno usklađeni“, dodala je. „Kada finansiranje ne odražava varijacije u potrebama ili varijacije u troškovima, države rizikuju neefikasnost i smanjuju transparentnost u pružanju EL usluga, i obje te uslove dovode do sistema državnog finansiranja koji nije naročito efikasan ni pravedan.“
Nuanse nivoa stručnosti jezika učenika značajne su kada je reč o potrošnji, kako je Kolbe otkrila u Vermontovoj studiji troškova koju je vodila 2024. godine, a koja nije povezana sa AIR-om.
U toj studiji, Kolbe je otkrila da učenik sa nivoom znanja jezika na nivou jedan (definisanom WIDA standardima za učenike koji uče engleski koje koristi više od 40 država) treba otprilike 31.000 dolara po školskoj godini uz opšte obrazovne troškove.
Učenik na nivou pet ili šest, međutim, treba bi samo oko 1.700 dolara dodatnih sredstava po školskoj godini.
Države mogu imati koristi od studija troškova usmerenih na EL-ove
Većina država već razlikuje finansiranje za učenike sa invaliditetom, a države obezbeđuju dopunska sredstva za učenike koji su u siromaštvu, rekla je Kolbe.
Postojeće studije troškova za njihove obrazovne formule finansiranja obično ne govore o učenicima koji uče engleski.
Takve studije mogu državnim liderima pružiti ključne uvide ne samo o tome koji modeli finansiranja imaju smisla za učenike koji uče engleski u kontekstu svake države, već i o tome kako usluge za učenike koji uče engleski funkcionišu.
Zahvaljujući Kolbe-ovoj studiji, Stephanie Vogel, stručnjakinja za diferenciranu nastavu i multilingvalne programe u Vermont Education Agency, kazala je da je saznaa za izazove povezane s pružanjem sve većeg broja učenika koji ostaju učenici koji uče engleski više od šest godina, i učenika sa ograničenim ili prekidanim formalnim obrazovanjem.
Kolbe je naglasila da je svaka država različita te da bilo koja studija troškova treba da uzme u obzir specifičan kontekst te države.
U Teksasu, na primer, izdvajanje sredstava za učenike koji uče engleski (ili za učenike koji se smatraju početnim bilingvalnim učenicima) je veće ako je taj učenik upisan u program dvotojezičnog učenja. Taj povećani iznos finansiranja se primenjuje i na učenike koji ne uče engleski, ali su upisani u dvotrezični program, rekla je Julie Lara, direktorica multilingvalnih programa u neprofitnoj organizaciji Ensemble Learning i bivša državna direktorica programa za emergent bilingual program u Texas Education Agency.
Takav model finansiranja podstiče distrikte u Teksasu da ulažu u programe dvotrezičnog obrazovanja, za šta istraživanja pokazuju da je najbolji model učenja za učenike koji govore više jezika, izjavila je Lara.
U Ilinoisu, distrikti dobijaju sredstva kroz tok finansiranja za dvojezično obrazovanje koji se određuje brojem učenika koji uče engleski i procenjenim troškovima obrazovanja tih učenika, uključujući potrebe za zapošljavanjem bilingvalnih stručnjaka i saradnika za porodice, rekao je Samuel Aguirre, šef konzorcijuma i službenik za politiku u WIDA-inih, organizaciji koja se bavi testiranjem učenika koji uče engleski, a koja ima sedište na Univerzitetu Wisconsin–Madison. Aguirre je takođe bivši direktor multilingvalnih usluga na Illinois State Board of Education.
Distrikti u toj državi ostvaruju dodatna sredstva za ove usluge pored osnovnog minimuma finansiranja, dodao je.
Vermont se sada priprema za mogući novi državni model formule finansiranja koji bi, između ostalog, povećao sredstva po učeniku za učenike koji uče engleski i učenike sa ograničenim ili prekinutim formalnim obrazovanjem.
