Donosioci politika i školske uprave ubrzano rade na zabrani korišćenja mobilnih telefona učenika u školama i čak na suzbijanju vremena koje deca provode na uređajima koje im škola dodeljuje u učionici, kako bi poboljšali akademske rezultate i socijalne veštine.
A ipak ostaje jedna otvorena rupa: dom.
Ono što deca rade na ekranima kod kuće—bilo da ostaju budni prekasno i gube san ili da jedni druge zlostavljaju na društvenim mrežama—utiče na to koliko su spremni da uče kada se sledećeg dana pojave u školi.
Nastavnici imaju malo kontrole nad onim što se dešava nakon završetka nastave. Ali mogu pomoći da podrže roditelje u suzbijanju štetnog vremena provedenog pred ekranom tokom večeri i vikenda.
Nastavnici moraju da razumeju da porodice čine sve što mogu kako bi se snašle u digitalnom svetu koji nije bio dizajniran sa decom i tinejdžerima na umu, rekla je Keri Rodrigues, predsednica Nacionalne unije roditelja.
„Toliki teret često pada na ramena roditelja,” dodala je. „Tu je mnogo optužbi da roditeljima manje brane: ‘Koliko je tvoje dete na ekranu?’ Roditelji zapravo imaju mnogo pitanja o tome koliko vremena deca provode pred ekranima u školama.”
Zaista, sve više roditelja preusmerava pitanja o vremenu pred ekranom školama. Otpor nekih roditelja prema prekomernoj upotrebi laptopova, tableta i druge tehnologije u učionici navodi mnoge vođe škola i distrikta da preispitaju svoje politike vezane za tehnologiju.
Postupno, stručnjaci tvrde da upravljanje vremenom provedenim pred ekranom ne treba da bude isključivo zadatak roditelja. Američka akademija Pedijatara se pomerila ka fleksibilnijim smernicama za porodice, delom zato što stroge preporuke o ograničavanju vremena pred ekranom preuzetim teretom baca na porodice, koje su prinuđene da rešavaju problem na nivou cele zajednice.
Mnogo roditelja priznaje da bi mogli bolje da ograniče vreme proveden pred ekranima
A šta to tačno znači za škole?
Učenici moraju da usvoje zdrave digitalne veštine u učionici, roditeljima su potrebni provereni i visokokvalitetni resursi koji će im pomoći da upravljaju ekranima kod kuće, a lideri škola i distrikta moraju da budu svesni koliko često traže od dece da koriste tehnologiju posle časova.
Mnogo roditelja priznaje da bi mogli bolje da upravljaju vremenom koje njihova deca provode pred ekranima, ali imaju mnogo različitih prioriteta, kaže Colleen McClain, višji istraživač u Pew Research Center. McClain je uputila ovakve primedbe Edkom Week kada je Pew objavio veliko istraživanje roditelja o upotrebi tehnologije kod njihove dece prošle jeseni.
„Većina roditelja svakodnevno prioritetno brine da vreme dece pred ekranima bude razumno,” rekla je. „Ali mnogo manje njih smatra da je to jedan od njihovih najvećih prioriteta u odnosu na sve ostale stvari kojima se moraju baviti. A kada se sve sabere, otprilike 4 od 10 roditelja kaže da bi mogli bolje da upravljaju vremenom dece pred ekranima.”
Skoro 6 od 10 kaže da rade najbolje što mogu, zaključak istraživanja Pew među 3.054 roditelja.
Briga da deci obezbede dovoljno sna, da se lepo ophode, da ostanu aktivna i da ih se redovno čita, uglavnom su viši prioriteti roditelja. Oko tri četvrtine roditelja kažu da obezbeđivanje dovoljnog sna i pokazivanje dobrog ponašanja među decom predstavljaju njihove najveće prioritete, u poređenju sa 42 odsto koji kažu isto za vreme provedeno pred ekranom.
Roditelji takođe razmatraju konkurentske prioritete kada je reč o kupovini pametnih telefona za svoju decu. U ukupnom zbiru, Pew je otkrio da otprilike četvrtina roditelja koji su rekli da imaju dete od 12 godina ili mlađe kažu da to dete ima sopstveni pametni telefon. Kod roditelja koji imaju dete od 11 ili 12 godina, 57% kaže da to dete poseduje svoj telefon. Za roditelje koji su kupili telefone za decu, gotovo svi navode laku komunikaciju kao jedan od faktora u njihovoj odluci.
Većina roditelja koji deci ne dozvoljavaju sopstvene telefone navode zabrinutost zbog izlaganja neprimerenim sadržajima. Roditelji sa nižim primanjima verovatnije su da kažu da njihovo dete ima sopstveni telefon u poređenju sa roditeljima s srednjim i višim primanjima.
Škole mogu uspostaviti mudre politike o tome kada učenici donose uređaje kući
Ograničavanje vremena pred ekranom i upotrebe uređaja predstavlja zajedničku odgovornost nastavnika i roditelja, rekao je Dan Beck, direktor srednje škole Fort Couch u Upper St. Clair, Pensilvanija. Beck je otac dvoje dece, uzrasta 6 i 8 godina. Iako im ne dozvoljava da imaju sopstvene uređaje (njihova deca koriste telefon Tin-Can, koji dopušta pozivanje samo odobrenih kontakata), priznaje da će verovatno morati da revidira tu pravilo u skoroj budućnosti.
„Svi plivamo u istom pravcu,” kazao je. „Odgovornost administratora nije da stvara podele oko ove teme, već da sve ljude povežemo u istoj prostoriji i stvarno porazgovaramo o tome.”
Da bi razvio taj stav u školskoj zajednici srednje škole u Upper St. Clair, gde je Beck bio zamenik direktora do kraja prošle školske godine, roditeljski savet je organizovao seriju studija knjiga o Anksiozna Generacija, popularnoj knjizi koja krivi društvene mreže i pretjeranu upotrebu tehnologije za rastuće mentalne zdravstvene izazove učenika od prvog do dvanaestog razreda i mladih odraslih. Škola je organizovala sesije tokom dana i u večernjim satima sa učenicima, roditeljima, nastavnicima i administratorima. Vežba je obezbedila neutralnu ulaznu tačku u temu koja može biti osetljiva za neke, kazao je Beck.
Važno je bilo da roditelji i prosvetni radnici budu zajedno kako bi razgovarali o ovom problemu, dodao je.
„Roditelji su, otvoreno i ranjivo, delili pritisak koji osećaju oko upravljanja vremenom provedenim pred ekranom i uvodjenja mobilnih telefona u njihove kuće,” rekao je Beck. „Mislim da ponekad nastavnici treba da čuju to. Treba da znaju da roditelji pokušavaju da to razumeju.”
Škole mogu takođe pomoći u podršci vremenskim ograničenjima za ekran u domovima svojih učenika tako što će pažljivo razmišljati o tome kada dozvoljavaju učenicima da nose školske uređaje kući, rekao je Beck. U njegovom distriktu deca od prvog do drugog razreda ne nose svoje Chromebook-ove kući.
Upravljanje vremenom provedenim pred ekranom može biti mnogo izazovnije za porodice kada deca dođu kući sa školskim uređajima ili kada su primorani da gledaju YouTube video snimke ili da rade domaći zadatak online.
Lindsi Maizel, roditelj kidovskog i trećeg razreda iz San Franciska, ceni to što škola njenog deteta još uvek nije zahtevala da starije dete nosi školski uređaj kući ili da koristi internet kod kuće za završavanje zadataka, što pomaže njihovoj porodici da prilagodi ekranima onako kako smatraju najboljim. Meisel je prilično stroga u pogledu vremena pred ekranom, povremeno dopuštajući deci da gledaju TV emisiju tokom vikenda.
Šta Meisel želi da škola uradi jeste da postavi norme oko korišćenja tehnologije za njihovu školsku zajednicu, i seća se kada je škola podsticala roditelje da pakuju zdravije užine — i to je funkcionisalo.
„Naš direktor je najavio… ‘želimo da promovišemo zdrave navike u ishrani u školi i to je mnogo teže ako jedno dete uzme jabuku kao užinu, a neko drugi čokoladu’,” rekla je. „To mi je puno olakšalo život.”
Meisel želi da škola uradi nešto slično i sa vremenom provedenim pred ekranom, šireći široko prihvaćene smernice i najbolje prakse ili organizuju događaje na kojima roditelji mogu naučiti kako da podešavaju kontrole na uređajima dece ili saznaju za druge alate koji pomažu u praćenju vremena pred ekranom.
Na kraju, Meisel želi više informacija—direktno od nastavnika ili direktora—o tome koliko njihova deca koriste tehnologiju kada su u učionici.
Roditeli takođe traže jasnost o tome kakvo tačno korišćenje uređaja treba da budu pod kontrolom, kaže Rodrigues, majka pet tinejdžerskih sinova.
„Čujem pitanje iznova i iznova, ‘Šta zapravo treba da brojimo kao vreme pred ekranom kao roditelji?’” rekla je. „Kada pedijatar tokom zdravstvenog pregleda pita: ‘koliko vreme [vaše dete] provodi pred ekranima?’ Mnoga naša deca provode veliki deo školskog dana na Chromebooku.”
Škole i pedijatri trebalo bi da pruže jasnost, kažu stručnjaci, jer nije svako vreme provedeno pred ekranom isto. Čak i Američka akademija pedijatara više ne preporučuje strogo ograničenje vremena pred ekranom.
Vreme provedenom pred ekranom ne treba zameniti kvalitetan san i redovnu fizičku aktivnost
Opšte, stručnjaci kažu da je vreme proveden pred ekranom štetno kada ga zameni nečim pozitivnim u detetovom životu, na primer kada izoluje dete ili ga zameni snom i vežbanjem.
Ne sva vremena provedena pred ekranom su loša. Na primer, video pozivi sa bakom ili dedom, gledanje edukativne televizije sa roditeljima, ili korišćenje društvenih mreža za učenje novih veština i razvoj hobija su svi pozitivni vidovi korišćenja.
Roditelji i nastavnici treba da rade na tome da budu uzorci u usvajanju zdravih navika vezanih za vreme pred ekranom kod dece, kažu stručnjaci.
U kući, Rodrigues koristi aplikaciju Bark koja pomaže da upravlja vremеm dece pred ekranom i da prati sadržaje koje njihovi telefoni prikazuju. Takođe isključuje Wi‑Fi kući u 22:00 svake noći tokom školske godine, i u 23:00 tokom leta.
To nisu baš stvari koje škola može da uradi. Ali Rodrigues kaže da škole imaju ulogu u učenju učenika digitalne pismenosti i zdravih navika korišćenja tehnologije. I brine se da škole verovatno će se manje fokusirati na ovo dok zabranjuju telefone i ograničavaju upotrebu tehnologije u učionicama.
Za roditelje koji osećaju potrebu da više upravljaju vremenom dece pred ekranom, može biti teško pronaći nezavisne informacije i visokokvalitetne resurse, rekla je Rodrigues. Ukazuje na to da Nacionalna organizacija roditelja i nastavnika dolazi pod kritikama zbog partnerstva i finansiranja sa kompanijom Meta, vlasnikom Instagrama i Facebooka, kako bi roditeljima pružila resurse za razvoj sigurnih online navika za njihove porodice. (Nacionalna PTA je od tada prekinula veze sa Meta.).
„Roditelji ne mogu da preduzimaju mere ako im ne obezbedimo informacije koje treba da znaju o tome koliko loš je problem, kakva je posledica i šta treba da urade” — rekla je Rodrigues.
Posebna analiza Pew o online zajednicama roditelja pokazala je da roditelji često traže smernice o tehnologiji. Na primer, 1 od 5 objava u popularnoj Reddit-ovoj grupi r/Parenting pominje upotrebu tehnologije kod dece.
Američka akademija pedijatara i Common Sense Media takođe nude smernice za izradu porodičnih medijskih planova koji pomažu roditeljima da uspostave zdrave tehnološke navike prilagođene njihovim potrebama.
Roditelji i nastavnici imaju zajedničku temu kada je reč o tehnologiji. Mobilni telefoni, a samim tim i društvene mreže i igrice, nisu samo otežali život učiteljima, već i dodatno zakomplikovali život roditeljima, prema istraživanju Pew iz 2020. „Otkrili smo da mnogi roditelji misle da je vaspitanje postalo teže kroz godine i da je tehnologija glavni razlog za to,” rekla je McClain, istraživač u Pew. „Dakle, tehnologija nije novu borbu kada je u pitanju vaspitanje. Detalji se menjaju, ali ovo je bio problem roditeljima kroz godine.”
