Srednjoškolci koji učestvuju u seniorskim sportskim timovima manje su skloni hroničnom izostanku u odnosu na vršnjake, čak i kada njihov izabrani sport nije u sezoni, prema novom istraživanju koje se bavi srednjim školama u Indijani.
Studija nadograđuje sve veću bazu istraživanja koja pokazuje da đaci koji učestvuju u klubovima ili vannastavnim aktivnostima i osećaju pripadnost u školi češće dolaze redovno.
Takođe pokazuje da stariji učenici pronađu način da stignu do škole—uprkos preprekama koje se često prikazuju kao barijere prisustva, poput problema s prevozom—ako postoji motiv da to učine, rekao je jedan od autora izveštaja, Nat Malkus, zamenik direktora odseka za studije obrazovne politike u American Enterprise Institute, konzervativno orijentisanom think tanku koji je objavio izveštaj i vodi praćenje podataka o hroničnom izostanku na nacionalnom nivou.
“Ako se đaci bave sportom, postoji prednost prisustva, a ako postoji prednost prisustva, onda to sugeriše da deca imaju određenu agenciju nad tim—nije uvek sve u njihovoj potpunoj kontroli,” rekao je Malkus.
“To pokazuje da, za mnoge učenike, oni mogu naći načine da stignu do škole kada imaju pravu motivaciju … a distrikti mogu uzeti to kao lekciju da možemo očekivati bolje prisustvo učenika i da postoji prostor za napredak.”
Studija, objavljena ovog meseca od strane AEI, dolazi u trenutku kada napredak škola u borbi protiv hroničnog izostanka—koji je dostigao vrhunac u školskoj godini 2021-22 nakon pandemijskih zatvaranja zgrada—posebno usporava u poslednje dve godine.
Sportisti su bili manje odsutni tokom cele školske godine
U istraživanju su Malkus i koautor Sam Hollon analizirali podatke o učestvovanju u sportu i prisustvu više od 250.000 srednjoškolaca u Indiani tokom školske godine 2023-24; oko 23% njih je učestvovalo bar u jednom seniorskom sportu te godine.
Otkrili su da su seniorski sportisti imali oko 20% manje izostanaka u toku cele godine u odnosu na vršnjake, čak i kada su kontrolisali faktore poput siromaštva i rasne pripadnosti koji su povezani s višim stopama izostanaka. Sportisti su bili otprilike jednu trećinu manje verovatno da budu hronično odsutni—propuštajući najmanje 10% školskih dana. U proseku su sportisti imali niže stope odsutnosti nego ne-sportisti tokom cele godine, a odsustva sportista su dodatno opadala kada je njihov sport bio u sezoni.
Prosečan dnevni nivo izostanaka srednjoškolaca u Indiani tokom školske godine 2023-24 iznosio je oko 6,9%. Stopu izostanaka kod seniorskih sportista kada je njihov sport u sezoni bila je oko 5%, a kada je van sezone, oko 5,9%, prema istraživanju.
Učenici koji su igrali više sportova imali su još niže izostanke.
Ne-sportisti su imali hronični izostanak od oko 22%, u poređenju sa 15% učenika koji su imali jednu seniorsku sezonu i 11% učenika koji su imali dve sezone. Učenici koji su učestvovali u tri sezone sporta imali su hronični izostanak od samo 10%.
U poređenju, nacionalni prosek hroničnog izostanka u 2023-24 bio je 24%, prema AEI-jevom praćenju. Taj procenat bio je 15% tokom školske godine 2018-19, poslednje pune godine pre pandemije.
Istraživači su pronašli jaku povezanost između učestvovanja u seniorskim sportovima i boljeg prisustva, i veruju da je učestvovanje u sportovima verovatno faktor koji podiže prisustvo učenika.
„Teško je objasniti ove efekte osim ako ne pripišemo deo njih samom učestvovanju u seniorskim sportovima,” pišu u izveštaju.
Podaci ne uključuju učenike koji su učestvovali u sportovima koji nisu seniorski, poput juniorskih timova ili intramuralnih sportova, pa „pretpostavljamo da je razlika u sportovima verovatno još veća nego što smo ovde zabeležili,” rekao je Malkus.
Istraživanja pokazuju da osećaj pripadnosti podstiče prisustvo učenika
Po Malkusu, zaključak za škole nije nužno da podstiču svakog učenika da se uključi u neki sport.
Umesto toga, škole treba da osiguraju da deca imaju aktivnost na koju se raduju koja ih primorava da budu na času da bi učestvovala, kaže on.
„Postoje i druge stvari koje bi mogle imati isti efekat, poput benda ili učestvovanja u predstavi,” rekao je, dodavši da aktivnosti možda neće pružiti učenicima isti podsticaj da dolaze u školu ako, za razliku od većine seniorskih sportova, nemaju dnevne vežbe ili nedeljna takmičenja.
„ … To je takođe vrsta stvari koju bismo želeli da škole rade, ne samo u sportu, već u svim aspektima — da učenicima pruže osećaj pripadnosti, razlog da dođu u školu i zatim razloge da ostvare izuzetne rezultate. To je nešto za šta mislim da škole mogu uraditi na mnoge druge načine.”
