Nije neuobičajeno da učitelji u predškolskim odeljenjima provode veliki deo školskih dana pokušavajući da nateraju decu da prestanu da pričaju. Saveti o tome kako upravljati bukom u učionici lako su dostupni. Mnogo ređe, kažu stručnjaci, su učionice u kojima nastavnici namerno podstiču učenike da razgovaraju.
U svojoj nedavnoj knjizi American Kindergarten, razvoјna psihologkinja Susan Engel dokumentovala je ovaj obrazac. Posmatraјуći 29 predškolskih odeljenja širom zemlje tokom dve godine, utvrdila je da je bilo malo primera gde su nastavnicima namerno podsticali produžene razgovore među učenicima.
Kada se to zaista događalo, izdvajalo bi se. Engel je opisala jednu učionicu u kojoj učenici redovno „okrenu se i podele“, bez napora prelazeći na razgovor sa vršnjacima dok je prostorija „šumela“ uz uzbudljive diskusije.
Engel nije jedina ekspertkinja za dečji razvoj koja primećuje da mladi učenici imaju manje prilika u školi da vežbaju usmeni jezik — ključnu komponentu za razvijanje snažne, sveobuhvatne pismenosti.
„Mislim da je usmeni jezik, po mom mišljenju, prekratko zapostavljen u SAD-u [školskom sistemu]“, rekla je Sonia Cabell, nosilac titule Sigmon endowed professor u oblasti obrazovanja čitanja i ključna članica fakulteta na Florida Center for Reading Research.
U poslednjim godinama, predškolsko obrazovanje postalo je sve više usmereno na podučavanje dece čitanju. Taj naglasak, neki stručnjaci tvrde, nehotice je smanjio vreme za konverzacije.
Zašto se u predškolskom uzrastu dešava premalo razgovora
Usmeravanje na čitanje u predškolskom uzrastu nije novost. Pre jednog decenije široko razgranata studija „Da li je predškolsko odeljenje novo prvo odeljenje?“, otkrila je da su učitelji 2010. godine bili više nego dvostruko skloni da očekuju da većina dece napusti svoje učionice znajući kako da čitaju. Danas je to očekivanje široko rasprostranjeno.
Neki stručnjaci veruju da ovaj jedinstveni fokus na podučavanju dece čitanju krivi za premalo razgovora u učionicama predškolskog uzrasta.
„Slučaj je, na žalost, da naglasak na pismenost zapravo pogoršava smanjenje konverzacija“, rekla je Ellen Frede, savetnica za rani razvoj i nedavno penzionisana kopredsjednica i istraživačka profesorka Nacionalnog instituta za istraživanje rane edukacije na Rutgers University. Nastavnici, kako je dodala, često osećaju pritisak prema dnevnim rasporedima i zahtevima za odgovornošću, što dovodi do više nastave za celokupnu grupu i manje razgovora učenika.
Veliki deo tog vremena fokusiran je na dekodiranje i razumevanje napisanog teksta, rekla je Cabell. Ali deca razvijaju vokabular i sintaksu — temeljne osnove razumevanja — kroz razgovor.
Časovi iz nauke i društvenih nauka stvaraju prilike za ove razgovore, primetila je Cabell. Međutim, istraživanja pokazuju da škole provode manje vremena u obe teme tokom ranog uzrasta. U nedavnoj nacionalnoj anketi među nastavnicima K-3 uzrasta, ispitanici su izneli da dnevno provode u proseku 89 minuta na engleskom jeziku i umetnosti jezika, 57 minuta na matematici, a tek 18 minuta na nauci i 16 minuta na društvenim studijama.
Igra je takođe opala. Deca predškolskog uzrasta danas provode manje vremena u neistrukturisnoj igri, još jednom ključnom okruženju za razvoj jezika. Tokom igre, učenici grade svoj usmeni jezik dok pregovaraju, sarađuju i rešavaju probleme.
Frede se slaže da su razgovori među učenicima tokom igre važni, naročito kada su njihovi nastavnici adekvatno obučeni da podstiču i dalje ove prilike za izgradnju jezičkih veština.
Jessica Arrow, iskusna učiteljica predškolskog uzrasta u Symonds Elementary u Keenu, New Hampshire, koja je predvodila ponovni fokus svoje škole na učenje zasnovano na igri, se slaže.
„Često razmišljam koliko bi deca manje vežbala ove standarde da nemamo ovih 45 minuta do sat vremena svakog jutra [tokom vremena za izbor] da zaista koristimo i verbalno izražavamo — posebno za one učenike koji još nisu previše usmereni na govor“, izjavila je za Education Week.
Zašto rane konverzacije znače
Vežbanje usmenih veština tokom predškolskog perioda može se isplatiti i u kasnijim razredima, naglašavaju stručnjaci.
„Reči su vaš alat za razumevanje i komuniciranje o svetu“, rekao je W. Steven Barnett, direktor Nacionalnog instituta za istraživanje rane edukacije. „Ako deca počnu školovanje sa hiljadama reči zaostatka ili čak stotinama reči, to je veliki jaz koji treba nadoknaditi.“
Istraživanja sugerišu da interaktivni razgovor — a ne samo izloženost rečima — pokreće razvoj jezika.
Studija iz 2018. godine koju su sproveli kognitivni naučnici sa MIT-a otkrila je da uzajamni razgovori između male dece (uzrast 4 do 6 godina) i odraslih dovode do merljivih promena u moždanoj fiziologiji povezanih sa jezičkim veštinama. „Nije samo stvar u ubacivanju jezika u dečiji mozak, već u stvaranju konverzacije sa njima“, rekla je Rachel Romeo, glavna autorka studije, u saopštenju za novine.
Ove interakcije ne moraju biti ograničene na dom. Stručnjaci kažu da nastavnici imaju ključnu ulogu u njegovanju njih u učionicama.
Međutim, postoje praznine u tome kako su nastavnici pripremljeni.
„Ne verujem da smo u zemlji dobro pripremljeni programima obuke nastavnika da pomognu učenicima da razumeju važnost [usmenog] jezika za kasnije čitanje“, rekla je Cabell iz Florida Center for Reading Research. Kako kaže, predstavnici distrikta često joj kažu da se u K-2 fokusiraju na podučavanje dece čitanju, a u razredima 3-5 na razumevanje teksta.
„Ali problem s tim“, dodala je Cabell, „jeste ako od samog početka ne usmerite kako učenici razvijaju te veštine razumevanja — ako se ne fokusirate na jezik i znanje koje vam treba da biste razumeli tekstove od početka — onda će do trećeg i četvrtog razreda doći do toga da neće razumeti tekstove koje čitaju ili koji se čitaju.”
