Predškolsko odeljenje, teoretski gledano, trebalo bi da postavi temelje za uspeh svake dece u kasnijim razredima osnovne škole—da uspostavi osnove veština čitanja i matematike koje podržavaju njihov rast.
Ali to nije uvek slučaj. Kako pokazuju novi podaci, deca koja u predškolsko odeljenje ulaze sa nižim sposobnostima čitanja i matematike sklona su da ostanu za svojim vršnjacima sve do trećeg razreda.
Istraživanje, koje je sproveo NWEA, pružač procena, pratilo je postignuća u matematici i čitanju kod nacionalno reprezentativnog uzorka od više od 400.000 učenika koji su krenuli u predškolsko odeljenje u školskoj godini 2021-2022, koristeći podatke iz MAP Growth testova te organizacije.
Predškolci koji su na početku godine bili u donjem 20 odsto imali su samo šansu od 1 od 10 da budu pismeni na nivou potrebinom za treći razred. Ta šansa bi se pogoršala ako su učenici još u prvoj godini imali poteškoće—samo 1 od 50 koji su ostali u donjoj petini postigli su nivo pismenosti do kraja trećeg razreda.
„Najviše što je bilo zapanjujuće jeste koliko brzo su se vrata zatvorila za učenike koji su bili na dnu raspodele postignuća,” izjavila je Megan Kuhfeld, direktorka NWEA za modelovanje rasta i analitiku podataka i glavna autorica izveštaja.
Ovi podaci prate dugotrajnu šablonu: decenijama istraživanja pokazuju da rane poteškoće u čitanju kod predškolaca i učenika 1. razreda mogu voditi ka trajnim izazovima u pismenosti.
Međutim, poslednjih godina većina država je usvojila zakone usmerene, delom, na rešavanje ovog tačno identifikovanog problema. Ovi zakoni o „nauci čitanja” zahtevaju da škole usklade svoj pristup podučavanju ranog čitanja sa praksama zasnovanim na dokazima, a većina od njih nalaže da se deca u najranijoj dobi saslušaju zbog poteškoća u čitanju i pruže odgovarajuće intervencije.
Najmanje 10 država usvojilo je slične zakone u oblasti matematike, zahtevajući od škola da pronađu i podrže učenike osnovne škole koji imaju poteškoća u tom predmetu.
„Nadam se da smo tokom proteklih decenija poboljšali pristup temeljnim instrukcijama zasnovanim na dokazima i dopunskim intervencijama za čitanje na nacionalnom nivou,” rekao je Colby Hall, saradnik profesora obrazovanja na Univerzitetu Virginia. Hall, koji proučava efikasnu nastavu pismenosti za učenike sa poteškoćama u čitanju, nije bio uključen u NWEA studiju.
„Ovi nalazi su poražavajući,” dodao je, „čak i ako su izuzetno značajni.”
Rana intervencija je ključ, kažu istraživači
Uprkos ovim rezultatima, buduća akademska putanja predškolca nije nužno pretpostavljena već na dan početka, naglasila je Kuhfeld.
„Što ranije se identifikuje da učenici nisu na pravom putu u pismenosti, to je veći prostor za intervenciju,” rekla je.
Postoji obilje istraživanja koje ukazuje da rana intervencija može da uspe, dodala je Hall.
Te zašto NWEA podaci prikazuju toliko učenika koji se bore, čak i dok više država zahteva od škola da pruže podršku u najranijim razredima?
„Moguće je da su vremenski faktori odigrali ulogu,” rekla je Kuhfeld. „Mnogo država je tokom školske godine 2021-22 uvodilo zakonodavstvo o nauci čitanja, ali verovatno nije bilo na snazi dovoljno dugo do tada da generacija predškolske dece te godine oseti uticaj.”
Nijanse implementacije takođe bi mogle uticati na ishode, dodala je Hall.
„Čak i ako smo ostvarili značajan napredak, još uvek ne vidimo dobar universalni screening širom zemlje,” izjavila je.
Rane poteškoće u čitanju mogu da se jave u različitim oblicima, rekla je, i distrikt koji proverava samo probleme sa čitanjem reči može da promaši učenike kojima je potrebna pomoć sa razumevanjem slušanog, na primer.
„Nisu svi alati za screening efikasni na svim nivoima razreda,” dodala je, i pronalaženje testa koji može da prepozna učenika u poteškoćama u predškolskom uzrastu može biti teže nego pronalaženje testa koji radi u razredima 3 i više. (Hall je preporučila alate Nacionalnog centra za intenzivnu intervenciju, njihove grafikone alata, koji razlažu dokaze o efikasnosti po stepenu razreda.)
U budućim istraživanjima, Kuhfeld se nada da će analizirati putanje postignuća u čitanju učenika po državi, kako bi videla da li je vreme implementacije zakona o čitanju objasniti eventualnu varijabilnost.
„Još je prerano reći da zakoni ne funkcionišu,” rekla je, „ali je uznemirujuće videti ove podatke, s obzirom na to koliko se napora uložilo u pismenost.”
