Moć sindikata nastavnika u politici školskih odbora može da opada, budući da roditelji, zagovaračke grupe i čak političke partije sve više utiču na veoma lokalne izbore, prema novom akademskom radu.
„Neka tradicija koja se često uzima zdravo za gotovo o prirodi politike obrazovanja, uključujući tradiciju nenpartijanstva i moć sindikata nastavnika u izborima van ciklusa, može da erodira,” kaže Ariell R. Bertrand, asistent-profesor na Katedri za obrazovanje na Texas Tech University.
„Ko je aktivan u politici školskih odbora? Učešće sindikata nastavnika i drugih grupa,” objavljen je ovog meseca online u Teachers College Record, časopisu Teachers College pri Univerzitetu Columbia.
Prethodna istraživanja su pokazala da podrška sindikata nastavnika ima jedinstvenu moć u izborima za školske odbore, ali Bertrandino istraživanje ukazuje na rastući broj aktera u politici školskih odbora koji su postali sve napetiji otkako je pandemija COVID-19.
Studija se zasniva na nacionalnom istraživanju sprovedenom krajem 2024. i početkom 2025. godine, među oko 1.000 lokalnih članova školskih odbora koji predstavljaju skoro 700 okruga, kao i na pregledu podrške kandidatima za školu odbor od strane sindikata i drugih grupa, kako je pratilo političko web-sajt Ballotpedia u deset država u 2023. godini.
Rezultati ankete pokazuju da su roditelji i organizacije poput PTA ili PTO najčešće navedene aktivne interesne grupe u percepciji uticaja od strane članova odbora, otprilike dvostruko više nego sindikati nastavnika.
„Kada razmišljamo o interesnim grupama i politici školskih odbora, obično prvo pomislimo na sindikate nastavnika, a zatim i na organizacije za reformu obrazovanja, ali rezultati mog istraživanja zapravo pokazuju da propuštamo mnogo širi krug aktera,” izjavila je Bertrand u intervjuu.
Ti akteri uključuju roditeljske grupe, političke partije i stranački orijentisane organizacije poput konzervativnih Moms for Liberty ili levo orijentisanog Red, Wine & Blue, rekla je Bertrand. Njena istraživanja usmerena su na politiku obrazovanja, uključujući neke od najspornijih tema kulturnih sukoba, kao što su prava transrodnih osoba i politike raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI) koje su zauzele dominantu u politikama školskih odbora i na izborima u nekim sredinama.
„Znamo da su sindikati nastavnika veoma uspešni kada su uključeni u izbore za školsku upravu širom zemlje,” rekla je. „Ako ste kandidat koji je podržan od strane sindikata nastavnika, obično pobedite oko 70% puta. … Ali nisu toliko aktivni koliko bi obična mudrost vodila.”
Obe organizacije, Američka federacija nastavnika i Nacionalno udruženje za obrazovanje, odbile su da komentarišu studiju.
A slow shift to partisan board elections?
U nekim sredinama, savremena politika školskih odbora postala je više „stranački orijentisana i nacionalizovana,” navodi studija. Guverner Florde Ron DeSantis, republiknac, prekršio je „dugogodišnje norme” time što je podržavao kandidate na lokalnim izborima za školske odbore u svojoj državi 2022. i 2024. godine, navodi se.
Iako su izbori za školske odbore tradicionalno bili nenpartijski, pet država sada omogućava oznake partija, a još pet država dozvoljava takva pridruženja da budu prisutna na glasačkim listićima, prema Ballotpedia.
Bertrand je izjavila da je zabrinuta mogućnošću pojave još strančarskijeg, pa i toksičnog pejzaža u lokalnoj obrazovnoj areni.
„Počinjemo da primetimo odraze onoga što vidimo na nacionalnom nivou, a to je retorika ‘mi protiv njih’ i druge posledice političke polarizacije,” izjavila je Bertrand.
„Stvarno me brine šta to znači za upravljanje i obrazovanje učenika širom zemlje, ako izbori za školske odbore budu podložni oscilacijama koje prati partidni nadzor.”
Vladimir Kogan, profesor političkih nauka na Državnom univerzitetu Ohaja (Ohio State University) koji se takođe bavio politikom obrazovanja, pohvalio je Bertrandino istraživanje kao vredan doprinos.
„Jedan od naših problema u obrazovanju uvek je to što je razgovor dominiran od strane nekoliko veoma velikih i nereprezentativnih školskih distrikata,” rekao je, napominjući da veliki distrikti poput Čikaga ili Los Angelesa imaju posebno moćne sindikate nastavnika i druge dobro finansirane interese.
„U većini drugih sredina situacije su nešto različite,” dodao je, napominjući da rad osvetljava kako postoje i druge uticajne grupe, poput roditelja i zagovaračkih organizacija.
Kogan je upozorio da misli da rad predstavlja trenutnu sliku, a ne dugoročnu analizu uticaja različitih grupa. Napomenuo je i da PTA i PTO „uvek imaju slovo ’T’ u svojim imenima, za nastavnike,” ali te grupe se sada percipiraju kao primarno zastupnici roditelja.
On takođe napominje da sindikati tradicionalno utiču na izbore na nacionalnom, državnom i lokalnom nivou na druge načine, na primer kroz njihove tradicionalno jake veze sa Demokratskom strankom.
„Bilo bi prerano zaključiti da sindikati imaju manji uticaj nego što smo očekivali, ili čak da bismo znali koje grupe stvarno imaju veći uticaj na ishod izbora za školske odbore,” rekao je Kogan.
